Osiguranje života moze se zakljuciti u dinarima I devizama. Uz osiguranje života može se
ugovoriti dopunsko osiguranje, kojim se obezbeđuje dodatna suma za slučaj smrti I trajnog
invaliditeta nastalih kao posledica nesrećnog slučaja (nezgode). Osiguranici životnih osiguranja
imaju pravo na učešće u dobiti koji osiguravač ostvari u ovoj vrsti osiguranja. Osiguranicima se
prepisuje najmanje 85% od ostvarene dobiti u osiguranju života. Dobit se pripisuje na kraju
godine, po završenom računu, u vidu dodatnih osiguranih suma srazmerno matematičkoj rezervi
svakog osiguranja, a isplaćuje se sa ugovorenom osiguranom sumom, po nastanku osiguranog
slučaja.

2. Privatna penzija ili životno osiguranje

Iako životno osiguranje u našoj zemlji postoji decenijama unazad, a privatne penzije tek
odnedavno, nije slučajno sto su I jedni I drugi krenuli sa aktivnim marketinškim nastupom tek u
skorije vreme. S praznim dzepovima malo ko je razmišljao o životnom osiguranju, a ponuda za
dobrovoljne privatne penzije pojavila se tek kada je platežna moć građana to mogla da dozvoli. S
druge strane,štednja bez rasta privrede je utopija.

S obzirom na slogane na bilbordima osiguravajućih društava tipa “kod nas Vas čeka sigurna
penzija” I na to da neki posrednici u osiguranju angažuju ljude za prodaju životnog osiguranja
obučavajući ih da je to “treći stub” , odnosno dobrovoljne privatne penzije,nije čudno sto su mnogi

I jedno I drugo je štednja ,a oba se mogu ugovarati tako da se uloženi novac vraca kroz doživotne
mesečne rate,bas kao sto se prima I “državna penzija”. Glavna razlika je u načinu na koji se uloženi
novac čuva, ulaže I uvećava.

Životnim (rentnim) osiguranjem bave se osiguravajuća društva, kojima je ovo samo jedna od
ponuda,a njihovo poslovanje regulisano je Zakonom o osiguranju. Novac nije , kao kod privatnih
penzija,fizički izdvojen iz društva koje tim novcem upravlja. Kad počne da uplaćuje
novac,osiguranik ugovara I vreme kad će taj novac početi da mu se vraća. Takođe,ugovara se I
osigurana suma:osiguranik unapred zna iznos koji će imati po isteku perioda uplaćivanja. Za vreme
uplaćivanja,polisa životnog osiguranja kao hartija od vrednosti može da se koristi kao hipoteka
prilikom uzimanja kredita od poslovnih banaka.

Poslovanje osiguravajućih društava u Srbiji kontroliše NBS za razliku od ostalih zemalja u
okruženju gde je funkcija nadzora poverena Ministarstvu finansija ili je napravljena nezavisna
institucija za nadzor koja za poslovanje odgovara vladi ili parlamentu. Ukoliko osiguravajuće
društvo posluje protivzakonito, NBS mu može oduzeti dozvolu za rad.

Privatne penzije su štednja za starost I za razliku od državnih penzija ,koje funkcionišu po principu
tekućeg finansiranja,ovde se novac kapitalizuje na ličnim računima u koje vlasnik u svakom
trenutku ima uvid.

Teleskovic A.,

Stednja bez rasta privrede je utopija

,Magazin Biznis,jun 2015. s.38.

Sledeća razlika je u tome što kod privatnih penzija ne postoji unapred dogovorena osigurana
suma,već penzija zavisi od prinosa koji se ostvari tokom investiranja, odnosno od sposobnosti
društva za upravljanje da “napravi pare”.

Ukoliko u polisu nije ubeležen naslednik,onda se I privatna penzija nasleđuje po važećem zakonu o
nasleđivanju. Polisa se ne potpisuje na određeni broj godina kao životno osiguranje,odnosno ne
traje 10,15 ili 20 godina, već minimum do 53.godine života ,što je najraniji period kad može da se
počne sa primanjem penzije. Ova polisa ne može da se založi kao hipoteka za kredit.

2.1. Štednja u banci ili putem životnog osiguranja

Koja je osnovna razlika između štednje u banci I putem osiguranja? Kao prvo,novac u banci se ne
može oročiti na tako dug period,kao što je recimo 25 godina. U slučaju vaše smrti,novac koji ste
oročili u banci pripašće vašim zakonskim naslednicima, a kod životnog osiguranja sami možete
izabrati ko će biti korisnik vašeg osiguranja,odnosno kome će pripasti novac kada vi ne budete
među živima. Jedna od najvažnijih stvari je činjenica da ulaganjem novca u štednju putem
osiguranja obezbeđujete ne samo sebe, već I svoju porodicu. Naime,na primer,ako ne doživite
59.godinu,osiguravajuća kuća će u slučaju vaše smrti korisniku vašeg osiguranja isplatiti osiguranu
sumu. I na kraju,štedeći 25 godina na osnovu životnog osiguranja,ulažete novac postepeno,što kod
banaka nije slučaj, Tamo biste morali odmah da oročite kompletan iznos.Zanimljivost je da
osiguravajuće kompanije,za razliku od banaka,ne smeju da ulažu novac u političke kompanije.

3. FUNKCIJA I PRIVREDNI ZNAČAJ OSIGURANJA ŽIVOTA

Osiguranje života predstavlja oblik zaštite osiguranika ili njemu bliskog lica za slučaj nesreće koja
ga može zadesiti. Na ovaj način čovek se na vreme obezbeđuje od rizika smrti, odnosno gubitka ili
smanjenja sposobnosti privređivanja. Životno osiguranje otklanja štetne posledice oba rizika. Iako
dugo zabranjivano, zbog objašnjenja da je nemoralno izvlačiti korist od smrti ili nezgode, danas je
ugovor o životnom osiguranju opšte prihvaćen u svim pravnim sistemima.
Životno osiguranje služi proširenju socijalog (obaveznog) osiguranja. U razvijenim društvima kroz
privatno životno I penzijsko osiguranje vrši se korekcija sistema penzijskog osiguranja zasnovanog
na načelu generacijske solidarnosti, pošto penzioni fondovi sve teže podnose opterećenje velikog
brojapenzionera.
Pored navedene socijalne funkcije životno osiguranje u svakoj privredi igra značajnu ulogu kao
izvor kreditiranja razvoja. Sa stanovišta države plaćanje premije životnog osiguranja kumulira
sredstva koja imaju značaj štednje, koja je dugoročna, unapred određena I namenska. Stoga se ona
može upotrebiti kao izvor kreditiranja I inavestiranja. Sa stanovišta pojedinca, polisa životnog
osiguranja može se upotrebiti I kao garancija za kredit, što osiguraniku može obezbediti sredstva za
ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih potreba. Imajući u vidu značaj koji životno osiguranje ima za

Sakovic Lela,

Privatne penzije ili zivotno osiguranje,

E magazine,oktobar 2007. S.35.