Семинарски рад:
Приватне безбедносне компаније у Србији
Предмет: Одбрана
Садржај:
Увод......................................................................................................3
Порекло приватног сектора безбедности у Србији.........................4
Класификација приватног сектора безбедности..............................5
Обим и профил приватног сектора безбедности у Србији.............5
Актери у ланцу пословања и њихови интереси...............................6
Клијенти...............................................................................................8
Запослени.............................................................................................9
Трансфер људи из државног у приватни сектор.............................10
Полиција и приватни сектор безбедности.......................................10
Страни капитал и стране фирме.......................................................11
Контрола и надзор приватног сектора безбедности у Србији.......12
Закључак.............................................................................................13
Литература..........................................................................................14
ПОРЕКЛО ПРИВАТНОГ СЕКТОРА У СРБИЈИ
Чиниоци који су утицали на процес приватизације услуга безбедности нису потпуно исти у
зрелим демократијама и у постсоцијалистичким државама, посебно не у Србији. У
развијеним западним земљама главни подстицај приватизацији безбедности био је захтев за
повећање ефикасности државих институција и на њега је одговорено маркетизацијом јавне
управе. У Србији је тај подстицај дошао због потпуне неефикасности државе приликом
обављања својих основних функција. Иако је процес приватизације сектора безбедности
отпочет још крајем осамдесетих година прошлог века оснивањем првих детективских
агенција. Он је свој пуни замах добио управо средином деведесетих година прошлог века, у
јеку свеопште друштвене кризе. Посебна форма приватизације безбедносних услуга током
деведесетих је последица укидања Закона о друштвеној самозаштити 1993. године. Тај
закон је прописивао задатке и одговорности привредних актера у систему безбедности.
Фирме које су до тада пословале у оквиру друштвених предузећа наставиле су по инерцији
да следе одредбе овог Закона. Проблем је настао, зато што се укидањем друштвене
самозаштите појавила празнина у сектору безбедности коју државни актери нису попунили,
па је у тај простор дошао приватни капитал. Делујући по захтевима тржишта, а у одсуству
законске регулативе, овај се сектор није интегрисао у безбедносни систем Србије.
Након промене власи 5. октобра 2000. године у приватној „безбедносној индустрији“
учињени су значајни покушаји да њихова делатност буде „уозбиљена“. Већина приватних
безбедносних компанија доживела је свој процват уласком страних предузећа на српско
тржиште крајем 2000. године. Бројне стране компаније су приватизацијом српских
предузећа обезбеђивање компаније повериле некој приватној фирми, често уз клаузулу о
преузимању дотада запослених чувара на неколико година. До тада су многа српска
предузећа, поред радника за обављање основних делатности, запошљавала и велики број
људи у споредним делатностима, што је у светлу транзиционих промена постало
неисплативо или је законом било необавезујуће. Простом „променом дреса“ нови власници,
у сарадњи са ПБК, заобилазе законску регулативу и избегавају да плате отпремнину, јер
радницима који би требало да је добију налазе нови посао. Штитећи своје интересе, ПБК
склапају уговоре на одређено време, а након тог времена немају више обавезу да исте
раднике поново запосле.
Прелазак вишег војног и полицијског особља у приватне безбедносне компаније улед
смањивања бројног стања војске и полиције, представља још један разлог за пораст
приватног сектора безбедности од почетка демократизације. Не постоји евиденција у
Војсци Србије о томе колико је њених бивших припадника запослено у овим фирмама, али
да је, препознавши тржишне захтеве, Војска основала програм преквалификације за послове
у ПБК.
Највише напора ка „уозбиљавању“ приватног сектора безбедности учинило је Удружење за
физичко-техничко обезбеђење основано при Привредној комори Србије, 2005. године.
Главни циљ удружења је промовисање приватних фирми за обезбеђење и заштита њихових
интереса. У Удружење је учлањен велики број фирми за физичко-техничко обезбеђење из
Србије, као и неке фирме које се баве самозаштитном делатношћу, те приватне детективске
агенције и менаџери безбедности банака. Удружење је струковног карактера и залаже се за
правно регулисање приваног сетора безбедности.
Класификација приватног сектора безбедности
Приватне безбедносне компаније се дефинишу као јасно структуиране и хијерархијски
устројене, регистроване корпоративне асоцијације, које пружају услуге безбедносног
карактера, такмичећи се за добијање послова са другим таквим фирмама на тржишту.
Приватне безбедносне компаније се могу поделити на:
1. приватне војне компаније
2. приватне компаније за физичко-техничко обезбеђење (ФТО)
3. приватне детективске агенције
На територији Србије не постоје приватне војне компаније. Под тим појмом подразумевамо
оне компаније које се баве војним задацима и које и које имају опрему, обуку, људство и
хијерархију сличну војсци. О овим фирмама се најчешће говори онда када се помиње
приватизација безбедности. Оне се у последње време често појављују у ратовима у Ираку и
Авганистану, као и у другим конфликтима ниског интензитета.
У Србији су најзаступљеније приватне фирме за физичко-техничко обезбеђење.Ове фирме
пружају услуге физичког и техничког обезбеђења лица, објеката и имовине у (превасходно)
неконфликтним подручјима. Њихова обука и опрема разликују се од од обуке и опреме
припадника приватних војних компанија. Нижи стандарди, као и мање ризичан посао утичу
на тода цена рада буде нижа,што ову професију чини мање привлачном.
Приватне детективске агенције су мање фирме састављене од неколико запослених.
Најчешће су регистроване као фирме које се баве потрагом за несталим лицима или
пружањем физичког обезбеђења. Међутим, активности ових фирми обухватају и
„спасавање од деловања секти“ и „проверу верности брачног партнера“. Најчешће их воде
бивши полицајци или обавештајци.
