С АД Р Ж А Ј:
Страна
САДРЖАЈ
Факултет за правне и пословне студије
Др. Лазар Вркатић
:
-
Смер Менаџмент у пословно цивилној безбедности
ПРИВАТНЕ ВОЈНО БЕЗБЕДОНОСНЕ КОМПАНИЈЕ
(Семинарски рад)
Предмет: Безбедносни менаџмент
2
1.
Увод........................................................................................................................2
2. Појмови и терминологија.....................................................................................................3
3. Историја и развој...................................................................................................................3
4. Модели, улоге и контроверзе...............................................................................................5
5. Карактеристике савремене ПВБК........................................................................................7
6. Легални аспекти ПВБК.......................................................................................................11
7. Закључак...............................................................................................................................13
8. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................14
1. УВОД
Генерације ратова се у многоме разликују, правила за вођење истих се мењају скоро са
сваким новим ратом, тако да рат није само борба и од војске се не очекује да представља
смо бруталну силу, већ и брзо прилагођавање различитим улогама и подршка цивилним
институцијама, као и „неборбена дејства“ су такође захтев који се поставља пред
савременог војника, или команданта.
Адекватан и ефикасан одговор није увек могућ, имајући на уму ригидну структуру и
организацију војске.
Искуства из новијих кампања нуде један од, сада све присутнијег, метода којим се може
превазићи овај проблем – ангажовањем, тј. унајмљивањем приватних војних или
приватних безбедносних компанија ( у даљем делу текста ПВБК).
ПВБК су специјализоване за одређене улоге које нуде тржишту или су већ ангажоване
унутар војних или неких других структура. Са друге стране, то баш и није увек добар
избор.
Кампање још увек планира и изводи војска и борбена дејства изводе војне јединице. Али,
у темпу брзе промене ситуације и у условима честог дефицита специјалиста, опреме и
специфичних процедура, ПВБК представљају доступно решење, пре сбега због широког
дијапазона модалитета у којима, и са којима раде.
Управо због ове дилеме, циљ ове презентације је да објасни актуелне трендове и моделе
места и употребе ПВБК током извођења мисија и задатака, пре свега у оквиру
националних снага.
Реалност је да су ПВБК веома заступљене, самим тим и интегрисане, у све системе
безбедносног менаџмента, командовања и управљања, и да имају изузетно изражену улогу
у савременом концепту логистике, подршке и борбених дејстава.
Сем тога, реструктуирање система безбедности Републике Србије, посебно у области
приватне сектора, донеће значајне промене и по питању приватних војних компанија.
Наступајућа стандардизација услед измене закона ће утицати на нове начине ангажовања
прво безбедносних, а потом и војних услуга.
Са друге стране, као регион са несретном протеклом деценијом, веома смо интересантни
због кадрова који одговарају захтевном тржишту ПВБК – релативно јефтина радна снага,
искуство и квалитет нас котирају веома високо у овој врсти индустрије.
4
Свет се ни данас није променио, па је развој нарко-картела, „господара рата“ и
„терориста“ за једне, односно „бораца за слободу“ за друге, утицао је на нове модалитете
тзв. „приватизованог насиља“.
Један од скоријих примера је убиство тројице српских држављана Бојана Бакуле Саше
Турчиновића и Предрага Стојкова током обрачуна нарко-банди у Боливији. Они су радили
као телохранитељи једног од највећих нарко-босова Вилијама Розалеса Суареза.
Тужном игром случаја, на том послу се нису задржали дуго – допутовали су 13. маја 2010.
године, а убијени су у заседи већ сутрадан, 14. маја.
Један од првих критичких осврта на плаћенике је изнео Николо Макојавели у свом
чувеном делу „Принц“, објављеном 1532. године:
„
Плаћеници су непоуздани и опасни, и ко год их ангажује за заштиту државе, никада
неће моћи у потпуности да рачуна на ову војску – они амбициозни, без дисциплине и
јединства, без вере, храбри међу пријатељима, кукавице међу непријатељима, не плаше се
Бога и немају веру у човека.“
Међутим, изгледа да их свет, па чак и онај који ми познајемо, и те како прихвата.
Може се рећи да ангажовање ПВБК, какве и данас постоје, датира са краја '60-их година
прошлог века, са формирањем Watch Guard International, прве комерцијалне компаније
која је нудила војне услуге после светских ратова.
Интересантно је напоменути да је један од оснивача био Дејвид Стирлинг, оснивач САС-а
и њихов први командант током Другог светског рата.
Ова британска компанија је значајна и због тога што је прва имала и формални уговор са
владом, који је регулисао међусобне односе, обавезе и природу сарадње – стварање
профита.Предмет уговора су биле операције на Блиском истоку, пре свега Јемен, али је
компанија идентификовала и Африку као будуће, обећавајуће тржиште. Ангажман у
Африци је обухватао Замбију и Сијера Леоне, али је „каубојски“ начин рада узроковао
ограђивање од британске владе и довео до распада ове компаније.
Конкретне услуге су обухватале: војни консалтинг и процену ситуације, систем
безбедности за пријатељске владе Велике Британије, и обуку локалних специјалних
јединица. Касније, посебно '80-их година током ере Реган – Тачер, ПВБК су почеле да се
развијају у савременијим облицима, на основу тржишних и пословних постулата.
Као пример развоја се може навести утицај Џорџа Буша (сениора) који је, као тадашњи
потпредседник, допринео да се ове компаније укључе у обавештајне послове, док је
тадашњи секретар за безбедност Дик Чејни ангажовао Brown and Root Services (сада
Kellogg Brown & Root –
KBR, раније део комапније Halliburton која је у нафтном бизнису)
као лидера у пројекту који је за циљ имао интегрисање приватних компанија у послове
одбране.
Тренд унајмљивања ПВБК, оваквих какве данас познајемо, интензивиран је на крају 20.
века, као директна последица повећаног ангажовања војних снага, пре свега САД. Велика
напрезања и велике амбиције су утицале да се профит ратне машинерије увећава, али са
друге стране није било довољно људских ресурса које би покриле све кампање.
Примера ради, током Заливског рата 1991. године, Пентагон је ангажовао једног
контрактора на својих 50 војника.
Током рата на територији бивше Југославије 1999. године, овај однос је био 1 на 10
америчких војника.
