Предмет: Искоришћавање шума
Тема: Привлачење израђених дрвних сортимената једноосовинским и двоосовинскоим
тракторима
1.
3
O E
, KAO
И ГРАДЊА ТРАКТОРСКИХ ВЛАКА У Д ЉЕЊУ
И
ЊИХОВА ФУНКЦИЈА
Влаке су путеви по којима се шумски сортименти или обловина вуку непосредно
по путу. То су најједноставнији путеви без горњег строја. Срезмерно су кратки, уски,
стрми и оштрих кривина. Влаке се у највећој мери прилагођавају терену.
Hajчешће се по обележавању трасе приступа изради пута помоhу трактора
ryсеничара. Изградња ових путева је једноставна, брза и јефтина. Ако терен није довољно
чврст, тада се пут мора консолидовати (учврстити), што поскупљује изградњу. Разликују
се три врсте влака:
1.
Земљане
- су земљани путеви без горњег строја, пространих канала за одвођење
воде и практично без каквих других објеката. Ширина земљаних влака износи 1,5 — 3,0
метра. Дужина им је до 3 километра, неретко више. Падови зависе од средстава вуче, али
и од тога да ли су влаке падинске, долинске или гребенске. Падинске влаке су најбоље ако
су у паду од 8 до 10%, када нема опасности од ерозије и најуспешније се на њих привлачи
дрво помоћу витла. Гребенске и долинске влаке моry бити знатно стрмије. Могу имати
стрмост онолику колико трактри моry да савладају. Пад влаке зависи од врсте дрвета и
дужине појединачних комада који се привлаче, затим од тога да ли су сортименти са
кором или су окорани и других услова. Максималан пад пута по правилу не сме бити већи
од пада при коме обловина сама по себи проклизава, јер је то опаснг по средсатво вуче ако
не постоји сигурно средство кочења. Земљане влаке за транспорт краћих неокораних
трупаца не смеју с обзиром на проклизавање , имати већи пад од 40%, а влаке за вучу
друге грађе могу имати максималан пад 20%. Земљане влаке моry бити: суве,
овлажене,оснежене или полеђене. Максималан пад овлажених влака је 20%, оснежених
10°/о, а олеђених 5%. Недостатак стрмијих влака је у томе што их вода оштећује и
временом их претвара у јаруге.
2
. Ребрасте
- су земљани путеви по којима се попречно на растојању од 1 до 2
метра постављају облице или полутке које се укопавају у земљу једну до две трећине
њихове дебљине. Пречник облица, односно ширина полутки је 10 — 20 центиметара. Са
стране као браници уздуж по крајевима ребара постављају се облице пречника 15 -20
центиметара, које се за попречне облице везују гвозденим или дрвним везама. Ребрасте
влаке се граде из два основна разлога: консолидација пута и смањење трења при вучи, с
обзиром да је отпор трења дрвета по дрвету мањи него отпор трења дрвета по земљи.
Нагиб ребрастих влака може бити максимум 20%. Најпогоднија су ребра од букових
облица, јер се брзо углачају и не расчињавају се. Ребрасте впаке су једноставне, лако се
граде и одржавају. По једном дужном метру влаке троши се 0,04 — 0,2 метра кубна
дрвета. Ширина им се креће до 3 метра. Да се при вучине би оштећивала обловина треба
да буде обрубљена.
3.
Поталпане
— су земљани путеви покривени попречно постављеним облицама
и цепаницама, густо једна до друге. Граде се на земљишту слабе носивости из истих
разлога као и ребрасте влаке. По једном дужном метру троши се око 0,4 метра кубна
дрвета. Скупе су и ређе се примењују, већином на краћим деоницама. Ако се за вучу
користе трактори тада се облице постављају уздуж. У данашње доба један од основних
проблема у искоришћавању шума је механизовање прве фазе транспорта. После искуства
од више деценија показало се да је то мoryћe постићи најуспешније применом специјалних
трактора са погоном на све точкове. Међутим на нагнутим теренима трактор не може да се
креће по терену услед чега је неопходно изградити специјалне путеве за привлачење
тракторима. Ови путеви се граде по одређеном систему. Густина мреже шумских влака
износи до 100 метара по хектару, а понекад и више. Све терене у вези са тим можем
поделити у четири категорије:
3.1. Прву категорију чине терени нагиба до 25%. По овим теренима мoryћe је
привлачење обловине и управо на линију главног пада терена, без опасности од окретања
обловине око њене уздужне осе. У том случају гради се или просеца само један тип влака,
који је управан на изохипсе. Просечна даљина привлачења до влака (по земљи) износи у
овом случајуједну четвртину растојања влака, а даљина привлачења по влакма износи
приближно једну половину дужине влаке.
3.2. Друry категорију чине терени нагиба до 35%, по којима специјални трактори
могу да се крећу по линији главног пада терена, али не моry да се крећу непосредно по
терену, бочно на линији главног пада терена. То значи да су у овој категорији потребне
две врсте влака:
