БЕОГРАДСКА АКАДЕМИЈА ПОСЛОВНИХ И УМЕТНИЧКИХ СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Пословно право
ТЕМА: Привредна друштва
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. Др Милан Бјелић Марко Рујевић
Јун, 2021 год.
4
2. ОРТАЧКО ДРУШТВО
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОРТАЧКОГ ДРУШТВА
Ортачко друштво је тип предузећа које оснивају два или више правних или физичких лица
ради обављања одређене делатности под заједничким пословним именом и чији је
заједнички циљ стицање профита. Ортачка друштва су сва привредна друштва у којима
чланови имају неограничену солидарну одговорност за обавезе друштва. Ортаци у
ортачком друштву своје међусобне односе регулишу и уређују слободно, такође је
слободно и располагање уделом међу ортацима у ортачком друштву. О овом типу
предузећа по правилу не постоји минимални улог капитала. Ортачко друштво је слично
инокосним друштвима (друштва са једним васником), од којих се разликује само по броју
чланова. Ортачка друштва се претежно оснивају у областима трговине на велико и мало,
услужним делатностима, занатству, осигурању итд.
Ортачко друштво се углавном оснива када се ради о мањем привредном субјекту, а лица
која га чине су ортаци. Ортачко друштво има неколико основних карактеристика, које
произилазе из његовог појма утврђеног законском одредбом. Ово друштво карактерише
начин његовог настанка, а друштво настаје на основу уговора који потписују сви његови
чланови.
За своје обавезе ортачко друштво одговара целокупном својом имовином. Ортаци
одговарају солидарно целокупном својом имовином, осим ако са повериоцем није
другачије предвиђено.
Улог ортака у ортачко друштво може бити у новцу, стварима и правима, као и у раду или
услугама који су извршени или треба да буду извршени.
Улози ортака су једнаке вредности.
Ортачко друштво има своју имовину, која је на почетку оснивања једнака улозима ортака
и ортаци њом одговарају за своје обавезе. Треба напоменути да је имовина ортачког
друштва потпуно одвојена од имовине ортака. Изузетак чине ствари које су дате на
коришћење дртуштву али уз задржано право ортака на својину.
5
Основни циљ оснивања ортачког друштва је стицање добити. Овакав тип друштва може
обављати и више делатности , а о томе одлучују сами ортаци. Једини услов је да стичу
услове за обављање дате делатности.
Ортачко друштво има своје пословно име под којим послује у правном промету.
Друштво послује под персоналном фирмом. Обично се наводе имена једног, двојице или
више ортака уз ознаку "и остали" . Ортачко друшво обично кориси скраћеницу „ОД“ или
„О.Д.“.
ОСНИВАЧКИ АКТ
1. ОСНИВАЊЕ ОРТАЧКОГ ДРУШТВА
Оснивачко друштво се оснива и настаје на основу оснивачког акта. Зато овај акт има
конститутивни карактер. Оснивачи акт ортачког друштва је уговор о оснивању друштва.
Оснивачки акт мора бити састављен у писменој форми и мора бити потписан од стране
свих оснивача. Он такође мора имати одговарајућу садржину. Обавезна садржина
оснивачког акта утврђена је законом о привредним друштвима. Оснивачки акт ортачког
друштва има обавезне и необавезне елементе.
Оснивачи ортачког друштва могу бити физичка и правна лица. Минимални број оснивача
је два. Ограничења у максималном броју лица која оснивају ортачко друштво не постоји.
Обично овакав тип друштва оснива мањи број лица.
Оснивачки акт ортачког друштва садржи:
1. пуно име и пребивалиште свих физичкох лица, као и матични број свих оснивача и
пословно име и седиште правног лица сваког ортака,
2. пословно име и седиште друштва,
3. делатност,
4. означење врсте и вредности улога ортака.
7
3. ПРАВНИ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ОРТАКА И ОРТАКА СА ОРТАЧКИМ
ДРУШТВОМ
1. УЛОГА У ДРУШТВУ
Оснивачка средства друштва могу бити у виду новца, ствари или права која су исказана у
новцу. Улози појединих чланова чине главницу друштва тј. неопходна средства за
пословање. Чланови ортачког друштва уносе у друштво увек исте улоге. Када се ради о
новчаним улозима, зна се висина улога и не постоје никакви проблеми њиховог уношења.
Али када су у питању неновчани улози, они најпре морају бити процењени тј. одређује се
њихова реална вредност која се изражава у новцу. Ортаци морају споразумно да се
договоре о вредности нановчаних улога, а уколико се то не постигне имају две
могућности.
Прва је да процену повере овлашћеном процењивачу, а друга да поднесу захтев да то
уради суд у ванпарничном поступку.
Ортаци своје улоге уносе у друштво начином који одређује основачки акт. Уколико један
од ортака не унесе свој улог на начин који је уговорен, или у предвиђеном року не уплати
новац или чак за себе узме новац или неку другу имовину друштва, дужан је да друштву
плати одређену камату од дана када је требао уплатити улог тј. од дана када је требао
предати имовину или је узео новац или имовину.
Обавеза ортака је да уплати свој улог у договореној висини, и зато је он дужан да повећа
свој улог изнад износа одређеног оснивачким актом али није дужан да повећа свој улог
ради прикривања губитака друштва.
Ортаци свој удео у друштву може пренети на другог ортака са којим се то договори.
Оваквим преносом се не угрожавају интереси друштва нити њених поверилаца.
