1.Pojam privrednog društva
Definicija.
Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju pravna
i / ili
fizička lica radi obavljanja neke
privredne delatnosti. Ta delatnost je proizvodnja robe, promet robe ili obavljanje privrednih
uslužnih delatnosti. Cilj obavljanja te delatnosti je lukrativni, što znači sticanje dobiti.
Svako privredno društvo je pravna ličnost. To znači da može preuzimati obaveze i sticati prava.
Ono ima svoje atribute (poslovno ime, poslovnu adresu-sedište, delatnosti) i svoju imovinu. Za
svoje obaveze ono odgovara celokupnom imovinom koju poseduje. Lica kojima privredno
društvo duguje iz poslova koje sa njima sklapa (poverioci društva) ne mogu se za namirenje duga
obraćati direktno članovima društva (vlasnicima udela u društvu). Takođe ni poverioci članova
društva (iz nekih međusobnih poslova koji nemaju veze s društvom) ne mogu se za izvršenje
obraćati društvu. Tek kada privredno društvo nema dovoljno imovine da izvrši svoje obaveze
može se postaviti pitanje odgovornosti sopstvenom imovinom članova društva za te obaveze. Da
li će i osnivači dodatno odgovarati svojom sopstvenom imovinom, kada imovina društva nije
dovoljna da se namire poverioci privrednog društva zavisi od oblika privrednog društva. Neki
oblici podrazumevaju odgovornost vlasnika kapitala solidarno celokupnom svojom imovinom
(kod komanditnog društva i ortačkog društva moguća je odgovornost ortaka celokupnom
sopstvenom imovinom za obaveze društva) ili od konkretnog slučaja (odgovornost u situaciji
kada lice koje ne odgovara sopstvenom imovinom za obaveze društva, zloupotrebi privredno
društvo za nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom privrednog društva raspolažu kao
sa sopstvenom imovinom.).
1
Oblici privrednih društava
Oblici privrednih društava koje poznaje naš zakon su: ortačko društvo; komanditno društvo;
društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno).
Teorija prema sličnostima i razlikama ove oblike svrstava u dve kategorije: društva lica i društva
kapitala. Kod lica društva dominira lični odnos između osnivača i članova tog društva i u tu
kategoriju spadaju ortačko i komanditno društvo. Kod društava kapitala kao što im i samo ime
kaže primaran je kapital koji povezuje ulagače a ne lični međusobni odnos. Tu spadaju društvo s
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Izbor između ponuđenih formi prepušten je
slobodnoj volji osnivača. Ipak treba imati u vidu da se neke delatnosti (kada je to posebnim
zakonom propisano) mogu obavljati samo u odeđenoj pravnoj formi privrednog društva. Primer
za to su banke koje se ne mogu osnovati u drugoj formi privrednog društva osim akcionarskog.
U poslovanju se često, za privredna društva koristi termin preduzeće. Teoretičari kojima je stalo
do preciznih definicija kažu da je preduzeće ekonomski pojam, a da njemu odgovara pravni
pandan-privredno društvo. Pošto naš Zakon o privrednim društvima koristi pojam privredno
društvo, a ne preduzeće i mi ćemo se, za obeležavanje takvih poslovnih subjekata, služiti tim
terminom.
Osnivači
su lica koja ulažu svoja sredstva i napor da nastane jedno privredno društvo.
Zakonodavac kaže da osnivači mogu biti pravna i fizička lica. Dva oblika privrednog drutva,
akcionarsko i društvo ograničene odgovornosti, može da osnuje i jedan osnivač (jednočlano
društvo), dok je za ostale forme potrebno najmanje dva osnivača.
Osnivački akt
predstavlja pravni osnov nastanka privrednog društva. To je pisani dokument, u
pisanoj formi izražena izjava volje, koja obavezno sadrži sve zakonom predviđene bitne
elemente potrebne za osnivanje privrednog društva i koju potpisuje jedan ili više osnivača.
Ukoliko privredno društvo osniva jedan osnivač onda on donosi odluku o osnivanju, a ako je reč
o više osnivača onda osnivački akt ima formu ugovora.
Bez svih dokumenata koje treba podneti
nema registracije, odnosno biće poništena ako se otkrije manjkavost.
Cilj
kome teže lica koja osnivaju privredno društvo radi obavljanja registrovane, dopuštene
delatnosti, je sticanje dobiti. Osnivači dakle ulažu svoja sredstva, napor i rizik sa željom da
uvećaju imovinsku vrednost i svoju dobrobit. To je osnovni motiv pokretač u svakom poduhvatu
ove vrste.
Vreme na koje se osniva privredno društvo
Najčešće kada osnivaju privredno društvo, osnivači to čine sa neodređenim vremenom trajanja.
Pojedine svetske kompanije stare su više od sto godina. Ima naravno i onih, a to dopušta i naš
zakonodavac, koje u svom osnivačkom aktu odrede da društvo traje samo određeno vreme.
2
i potpuno je nezavisno i odvojeno od lične imovine ulagača. Ličnosti i imovine privrednog
društva i njegovih osnivača su odvojene.
Osnovni kapital
Ukupna vrednost udela, odnosno akcija u društvu naziva se osnovni kapital društva.
Kao protivvrednost za unet ulog, ulagač dobija udeo u privrednom društvu, strazmeran vrednosti
unetog uloga. Primera radi ukoliko dva lica osnuju privredno društvo tako što jedan od osnivača
(lice A) unese u privredno društvo novčani ulog u visini od 2.000 evra (dinarska protivvrednost),
a drugi osnivač opremu vrednu 4.000 evra, onda je osnovni kapital tog društva 6.000 evra (2.000
+ 4000). Prvi osnivač ima udeo u privrednom društvu u visini od 2000 evra (1/3 vrednosti
imovine društva) a drugi 4000 evra (2/3). Ni jedan od njih ne može uzeti nazad svoj ulog (ni
novac ni opremu). To je imovina privrednog društva i njom može raspolagati privredno društvo
odlukom svojih organa (na primer skupština ili upravni odbor).
Osnivač može da raspolaže jedino udelom (da pokloni ili proda nekome 1/3, odnosno 2/3
vrednosti društva po tržišnoj ceni (onoliko koliko neko hoce da plati). Može se desiti da lice A
proda svoj udeo po ceni koja je viša, ista ili niža od vrednosti koju je uložio u društvo (2000
evra), ali nikada ne može da iz privrednog društva uzme nazad vrednost uloga. Može da istupi ili
bude isključen ali tim ćemo se posebno pozabaviti kasnije.
Atributi privrednog društva.
Identifikacija i individualizacija privrednog društva u pravnom prometu postiže se uz pomoć
njegovih atributa. Ti atributi, individualne pravne karakteristike, privredno društvo čine
prepoznatljivim, osobenim, u odnosu na sve druge učesnike na tržištu. Ono ima posebno
poslovno ime, određenu poslovnu adresu-sedište, preciziranu delatnost itd. Identični atributi dva
privredna društva na istom tržištu izazvali bi konfuziju. Sposobnost razlikovanja privrednih
društva je osnov da ona grade svoju reputaciju na tržištu i da njihovi klijenti mogu da prepoznaju
koja roba i usluge dolaze upravo od kompanije kojoj su ukazali poverenje.
Poslovno ime
Na prvom mestu jedno privredno društvo od drugog na tržištu razlikujemo po imenu. Poslovno
ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. Da bi vršilo svoju funkciju prpoznavanja i
razlikovanja, logično je da ono ne može da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog
privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti.
Sedište
Sedište privrednog društva je njegova poslovna adresa, tačnije mesto iz koga se upravlja
poslovima društva. Sedište društva se precizira u osnivačkom aktu društva i upisuje se u
Registar. Svaka naknadna promena poslovne adrese mora se prijaviti registru.
4
