JУ СШЦ „Алекса Шантић“ Школска година:
Невесиње 2014/2015.
Подручје рада: Економија, право и трговинa
Образовни профил: Економски техничар
Матурски рад из предмета: Економија
МЕНТОР: КАНДИДАТ:
Жељка Палавестра Теодора Лакета
Невесиње, мај 2015. године
ТЕМА:
„Привредна снага Европске уније“
Привредна снага Европске уније
I ЕВРОПСКА УНИЈА
Римским уговором закљученим 25. марта 1957. године основана је Европска
економска заједница (ЕЕЗ) коју су сачињавале блиске сусједне земље. Уговор је ступио на
снагу 1. јануара 1958. године. У исто вријеме основана је и Европска заједница за атомску
енергију (ЕВРОАТОМ). Чланице овог заједничког тржишта постале су земље раније
царинске уније: БЕНЕЛУКС (Белгија, Холандија, Луксембург), Францунска, Италија и СР
Њемачка. Заједница је споразумом потписаним у Бриселу 22. јануара 1972. године
проширена уласком Велике Британије, Данске и Ирске. У Заједницу се укључују: Грчка
1979. године, Шпанија и Португал 1986. године, Аустрија, Шведска и Финска 1995.
године. 7. фебруара, 1992. год. потписан је уговор о Европској унији и то је последњи
назив ове заједнице.
Почетком 2003. године донесена је одлука да се ЕУ прошири са 10 нових чланица, а то су:
Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Естонија, Летонија, Литванија, Словенија, Малта и
Кипар. У 2007. години ЕУ се придружују Румунија и Бугарска, а 2013. године Хрватска.
Данас ЕУ има 28 чланица.
Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примјењују у
свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала.
Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политику у
области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 2002. године увела заједничку
валуту
евро
, коју је до сада усвојило 18 држава чланица
.
Политичке
активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од
политике
здравства
и
економске
политике
до иностраних послова
и
одбране
. Контрола
пасоша на граничним прелазима држава-чланица је укинута
Шенгенским споразумом
. У
зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се
разликује у различитим областима.
Привредна снага Европске уније
II ПРИВРЕДНА СНАГА ЕУ
ЕУ је прoшла дуг развојни пут да би изрaсла у свјетског привредног гиганта са 500
милиона становника. Учествује у стварању око 30% свjетског друштвеног производа и око
20% у свjетској трговини, не рачунајући трговину између својих чланица. Када би се
укључила међусобна трговина земаља чланица, заједница учествује у свјетском извозу са
око 36%.
ЕУ је прошла значајан пут интеграције од укидања међусобних царина и увођења
заједничке царинске тарифе према трећим земљама, слободе у кретању технологије, радне
снаге и капитала, увођење монетарне сарадње, па до комплексне економске, монетарне и
политичке интеграције, укључујући и социјалну политику, унутрашњу безбједност и
спољну политику.
1. Машинска индустрија
Машинска индустрија је један од највећих индустријских сектора у Европској
унији по броју запослених, броју предузећа, обиму производње и извозу. Утицај машинске
индустрије на читаву привреду је очигледан када се зна да се производима овог сектора
подмирују потребе многих других, пре свега у погледу основних средстава за рад.
На међународном плану, ЕУ је водећи произвођач машинске опреме у свијету од чега се
око 36% извози, а уједно и највеће тржиште за пласман страних производа с обзиром да су
у већини ЕУ земаља увозне царинске стопе ниске (2-3%) или укинуте према великом
броју трећих земаља. Земље ЕУ које су мање развијене још увек одржавају доста висок
ниво царина (15-40%). Удио ЕУ у трговини машинама и машинском опремом на
глобалном нивоу је око 43%.
Овај сектор обухвата врло широк и разноврстан скуп производа. Као главни подсектори
могу се издвојити машински алати, пољопривредне машине, грађевинске машине,
текстилне машине, машине за прераду дрвета и кућни апарати. Производни потенцијал
електромашинске индустрије у појединим земљама, као његов технички ниво имају
Привредна снага Европске уније
Француске фирме „Ситроен“, „Рено“, „Пежо“ концентрисале су око 70% своје производње
у региону Париза, а остало у регионима Лиона, Белфора, Сошоа и Стразбура.
Италијанска индустрија аутомобила концентрисана је у Торину „ФИАТ“ и Милану-„Алфа
Ромео“. В.Британија се поноси реномираним маркама аутомобила које производе фирме
„Ролс Ројс“ (Лондон), „Остин“ (Бирмингем), „Морис Моторс“ (Оксфорд), а двоетажни
аутобуси су дело компаније „Лејланд“. Аутомобилска индустрија Шведске концентрисана
је у региону Гетеборга, а Шпаније у региону Барселоне.
У периоду транзиције у Источној Европи шири се утицај страних аутомобилских
индустрија, посебно њемачких и италијанских. У последње време је отпочео и врло брзо
се одвија планетарни процес укрупњавања мултинационалних компанија у овој области.
Склопљено је низ нових фузија и интеграција: „Крајслер-Даимлер Бенз“, „Џенерал
моторс-Фиат“, „БМВ-Ровер-Ролс Ројс“, „Фолксваген-Ауди-Сеат-Шкода“, „Рено-Нисан“, а
већ се најављују и нове: „Џенерал моторс-Фиат-Даеву“ и др.
Изузетно успјешну 2012. годину имао је највећи француски (28.9% тржишта) и европски
(10.5% тржишта) произвођач „Рено“. Он је у тој години продао укупно 2.3 милиона
аутомобила и постао први свјетски произвођач доставних возила. Компанија је проширила
своје капацитете у више земаља, нпр. у Румунији преузимањем румунске фабрике
аутомобила „Дачиа“, док у производњи камиона сарађује са Шведским „Волво-ом“, у
коме поседује скоро четвртину капитала.
Примјер Чешког произвођача аутомобила са дугом традицијом „Шкода“ посебно је
илустративан. Од "заспалог џина" који је производио аутомобиле застарјеле концепције и
дизајна, "Шкода" је, захваљујући улагањима немачког "Фолксваген"-а, постала водећи
произвођач Централне Европе. У 2010. години, "Шкода" је произвела 435.000 аутомобила
и агресивним маркетингом успела да у иностранству прода читавих 81%. Укупно
запошљава 15.000 људи и у 2010. години је остварила профит од 88 милиона долара.
