1
1.
Pojam privrednog društva (preduzeća) i njegova imovina
Preduzeće je
– samostalna ekonomska, tehniĉka i pravna celina u vlasništvu odreĊenih
subjekata koja proizvodi dobra i usluge za potrebe tržišta.
Samostolnost preduzeća ogleda se u 2 vida :
ekonomska samostalnost preduzeća
( slobodno bira predmet svojeg poslovanja, potrebne
resurse i poslovne partnere )
pravna samostalnost
( ogleda se u ĉinjenici da je ona pravni subjekat i da po toj osnovi stiĉe
prava i obaveze, snosi odgovornost )
Preduzeće proizvodi dobra i usluge za potrebe društva
.
Preduzeće se koristi resursima i snosi poslovni rizik.
Preduzeće teži ostvarenju dobiti i drugih ekonomskih i društvenih ciljeva
.
Primarni ekonomski cilj preduzeća je ostvarenje dobiti, a sekundarni cilj preduzeća je osiguranje
kontinuiteta i razvoja preduzeća, proizvodeći dobra i usluge.
Društveni ciljevi preduzeća mogu biti kako zadovoljstvo radnika materijalnim i društvenim
položajem tako i boljitak i razvoj društvene zajednice i okruženja usled dobrog i odgovornog
poslovanja preduzeća
Predmet raĉunovodstvenog obuhvatanja u preduzeću su IMOVINA, OBAVEZE i REZULTAT.
Imovina
(engl. assets, nem. Vermögen) su sva pokretana i nepokretna dobra i/ili prava u
vlasništvu pravne ili fiziĉke osobe, koja se mogu izraziti u novcu; to su sva sredstva koja se
koriste u poslovanju preduzeća.
Bitna karakteristika imovine je postojanje odreĊenog stepena izvesnosti da će se njenom
upotrebom ostvariti buduća ekonomska korist. Ako odreĊeni imovinski deo zadovoljava ovaj
kriterijum, zadovoljava definiciju imovine i može se u raĉunovodstvu prikazati kao deo ukupne
vrednosti imovine preduzeća. Imovina može biti
materijalna
(zgrada, zemljište, mašine,
raĉunari) ili
nematerijalna
(goodwill, tj. dobro ime preduzeća, licenca, patent).
Prema veku trajanja imovina se deli na kratkoroĉnu (vek trajanja do godinu dana) i dugoroĉnu
(vek trajanja duži od jedne godine). S obzirom na
likvidnost
imovina može biti likvidna ili lako
promenljiva u novac (novac, bankarski depozit, raĉuni dospeli na naplatu, zalihe gotovih
proizvoda), ili nelikvidna, tj. fiksna teže promenljiva u novac (zgrade, zemljište, dugoroĉne
investicije i sl.).
Imovina se u raĉunovodstvu uglavnom vrednuje prema onom iznosu gotovine koja je bila
uložena u njeno nabavljanje (troškovi koje je preduzeće imalo kako bi ostvarilo vlasništvo nad
tim delom imovine).
Raĉunovodstvenim evidentiranjem mora se evidentirati kako imovina sama, prema vrsti tj
pojavnom obliku a isto tako i putevi i naĉini pribavljanja imovine. Ovim se stvara logiĉna
povezanost izmeĊu pojedinih vrsta imovine s jedne strane, i dugova ( obaveza) i vlasniĉkog
kapitala s druge.
2
2.
Pojam računovodstva
POJAM, KARAKTERISTIKE i KLASIFIKACIJA RAĈUNOVODSTVA:
Raĉunovodstvo predstavlja skup nauĉnih metoda putem kojih se obezbeĊuje evidentiranje
odreĊenih
poslovnih događaja
, analiza i kontrola tih dogaĊaja, planiranje ekonomskih dogaĊaja
kao i informisajnje. Definicija raĉunovodstva se zasniva na definisanju strukture raĉunovodstva.
Osnovni zadatak raĉunovodstvene funkcije je da prikuplja, obraĊuje i distribuira
raĉunovodstvene informacije u okviru preduzeća, ali i van preduzeća u skladu sa zakonima.
Raĉunovodstvo se kao sistem sastoji iz:
Knjigovodstva
Raĉunovodstvenog planiranja
Raĉunovodstvene analize
Raĉunovodstvene kontrole–nadzora
Raĉunovodstvenog informisanja
Knjigovodstvo
predstavlja metod evidentiranja poslovnih ili ekonomskih dogaĊaja u okviru jedinice
raĉunovodstvenog obuhvatanja kao što je npr, preduzeće ili ustanova.
Knigovodstvo je računska
osnova računovodstva!
Knjigovodstvo obezbeĊuje podatke koji se koriste u razliĉitim delovima i
podruĉjima raĉunovodstva.
Knjigovodstvo se bavi poslovnim dogaĊajima i to onim poslovnim dogaĊajima koji imaju za
posledicu promenu strukture ili visine imovine ili kapitala preduzeća.
Računovodstveno planiranje
je planiranje ekonomskih dogadjaja i njihovog dejstva na
sredstva i na izvore sredstava
, kao i
na poslovni rezultat u nastupajućem vremenskom periodu.
Računovodstvena analiza
je usmerena na uoĉavanje odreĊenih pojava i utvrĊivanje uzroka takvih pojava koje bilo
negativno bilo pozitivno deluju na uspešnost poslovanja poslovnog subjekta. Raĉunovodstvena
analiza se prvenstveno zasniva na podacima koji su sadržani u knjigovdstvu i raĉunovodstvenom
planiranju.
Računovodstvena kontrola
predstavlja ispitivanje i utvrĊivanje ispravnosti primene raĉunovodstva u praksi.
Raĉunovodstvena kotrola moze biti interna (ako je vrše odgovarajuća struĉna lica koja su
zaposlena u preduzeću) i eksterna (ako je vrše eksterna lica organizovana u okviru privatnih
firmi koje su specijalizovane za raĉunovodstvenu reviziju. Raĉunovdstvena kontrola se bazira na
zakonu, profesionalnim normama, internim opštim aktima.
Računovodstveno informisanje
predstavlja deo raĉunovodstvene delatnosti koja se odnosi na pripremanje i distribuiranje
raĉunovodstvenih informacija. Ono mora definisati korisnika informacija,vrstu i oblik
informacija, vreme informisanja. Korisnici raĉunovodstvenih informacija mogu biti interni
(menadžeri, poslovoĊe,vlasnici,zaposleni radnici) ili eksterni (banke, poslovni partneri,
država...)
Dakle :
Računovodstvo predstavlja naučni metod kojim se obuhvataju i kvantitativno izražavaju
sve poslovne (ekonomske) promene u preduzeću
.
