1.1.Pojam privredne kriminalistike

Privredna krim proucava,pronalazi I usavrsava naucne I na prakticnom iskustvu zasnovane
metode koje su najprikladnije u borbi na sprecavanju I rasvetljavanju kd iz oblasti zivota I
rada preduzeca ali I drugih subjekata privrednog poslovanja.Nju treba posmatrati kao
dinamicnu, metodicnu krim discipline koja mora pratiti kretanja I nacine izvrsenja,metode
povezane sa nastojanjem ucinioca da prekriju svoje krim delatnosti povezane u sklopu sa
specificnostima ucinioca, te prema tim promenama nastojati da prilagodi sredstva I metode
koje treba usmereni kako na istrazivanju istih tako I sveukupnom sprecavanju.

1.2.Predmet privredne kriminalistike

Privredna kriminalistika-metodika otkrivanja razjasnjavanja I dokazivanja ali I sprecavanja kd
privrednog kriminaliteta kao posebna naucna disciplina treba da se aktivnije ukljuci I bavi
pitanje traganja za uzrocima I uslovima privrednog krim.Predmet kriminalistike-metodike
otkrivanja,razjasnjavanja I a dokazivanja privrednog kriminaliteta u udzbeniku ce biti tertian
kako na podrucju preventivne kriminalistike ali I same metodike otkrivanja,razjasnjavanja I
dokazivanja pojedinih delova sistematizovanih u glavi kd protiv privrede KZ Republike Srbije.

2.Privredni krim kao deo organizovanog kriminaliteta

Iako nam nije cilj da u sklopu razmatranja ovih pitanja ulazimo u analiziranje problema koja
se odnose na pitanja organizovanog kriminala ipak smatramo za potrebnim da I na ovom
mestu s obzirom na znacaj problema vezanog za pitanje organizovanosti privrednog krim
ukazemo nan eke krucijalne elemente koji se odnose kako na problem organizovanog
kriminaliteta tako I na mesto privrednog kriminaliteta u sklopu te organizovanosti.

2.1.Organizovani kriminalitet

Kao vrsta kriminaliteta organizovani krim karakterise:postojanje neke vrste elasticne krim
organizacije sa jasnom podelom poslova, organizacija realizuje organizovane stalne
privredne delatnosti koje su usmerene na ilegalno sticanje dobiti tj profita, upotrebu nasilja
kao sredstvo za postizanje cilja, odrzavanje prisnih kontakata sa policijom I izvrsnom vlascu.

2.2.Pitanje pk I njegove organizovanosti

Povezanost   vodja   kriminalnih   aktivnosti   I   uopste   povezanost   kriminalnih   organizacija   sa
ljudima iz drzave moze biti na razlicitim nivoima:na visem drzavnom nivou,na regionalnom
nivou,na nivou finansijskih bankarskih I spoljno trgovinskih oraganizacija I ustanova.Na ovaj
nacin   organizovani   kriminalitet   nastoji   da   kroz   structure   vlasti   zauzme   mesto   koje   mu
omogucava   da   svoje   bavljenje   nedozvoljenim   aktivnostima   u   odredjenom   obimu
legalizuje,sto posebno dolazi do izrazaja u domenu privrednog kriminaliteta.Organizovani
kriminalitet I u sklopu istog privredni  u kontinuitetu nastavlja svoju kriminalnu aktivnost I
trazi  priliku da uspostavi spregu sa pojedinim  licnostima koji  su  predstavnici  vlasti ali I
stankama I uticajnim ljudima uz obostran interes vezan za ostvarenje materijalne koristi.

Kriminalna etiologija I fenomenologija pk

Krim etiologija se definise kao oblast kriminologije koja izucava I utvrdjuje
korene,neposredne uzroke I uslove krim ponasanja.Krim fenomenologija je oblast
kriminologije koja izucava pojedine pojavne oblike,strukturu I dinamiku kriminaliteta

1.Kriminalna etiologija pk

Pk kao I sve druge oblike kriminaliteta uslovljavaju opsti,posebni I pojedinacni uzroci.Uzroke
pk mozemo svrstati u 3 grupe:ekonomske I I drustvene prilike u kojima nastaje pk,ucinioci
krivicnih dela pk,uloga ljudskog faktora posebno onih iz specijalizovanih sluzbi u suzbijanju
pk.Zajednicka karakteristika vecine ucinioca kd je da su dobro situirani I da je deo njih I

raspolagao odnosno bio u situaciji da upravlja drustvenom imovinom sto je predstavljalo
olaksavajucu okolnost I uslov za takvo ponasanje.Posmatrajuci pk kroz postavljenu etiolosku
tezu o ljudskom faktoru treba istaci da u sadasnjem trenutku privrednog zivota koji
karakterise pre svega transformacija svojine ucinioci kd privrednog krim prisvajaju
ekonomska dobra na stetu pre svega radnika I uopst gradjana I da upravo oni imaju I najvise
interesa da se suprotstave istom.

2.Krim fenomenologija pk

Kada se radi o najtezim kd iz oblasti pk onda po pravilu postoji citav splet raznovrsnih pjavnih
oblika kriminalnog delovanja.U takvim slucajevima tesko da moze da se radi o pojedincu kao
izvrsiocu kd u krivicno pravnom smislu vec se radi o mrezi medjusobno povezanih ljudi
zaposlenih I angazovanih na razlicitim mestima koji su najcesce u vezi sa ljudima iz vlasti.U
takvim situacijama otkriti,razjasniti I dokazati postojanje kd I dokazati postojanje cvrste veze
kd sa uciniocem predstavlja mukotrpan posao koji je nemoguce ostvariti bez tesne saradnje
sa tuziocem ali I sa drugim subjektima eksterne kontrole.

3.Uvodne zabeleske za modus operandi pk

Kd nije nista drugo do konflikt nastao izmedju ucinioca I drzave-drustva koji se razresava
pravosnaznom   presudom.Drzava   se   inace   organizuje   I   aktivira   sve   zastitne   I   druge
mehanizme I preko zakona sa kaznom se upusta u borbu protiv ucinioca kd koji nastoje da
ostanu   nepoznati   organima   gonjenja   I   na   taj   nacin   izbegnu   posledice.Neki   faktori   su   u
noposrednoj vezi sa radnim mestom dok su drugi faktori van te sfere I sa prvim imaju blizu ili
dalju vezu.Nepostojanje egzaktnog evidentiranja imovine kao I stanja tj kretanja imovine u
svim   fazama   aktivnosti   privrednog   subjekta   je   idealna   prilika   za   izvrsenje   kd.U   takvim
okolnostima pojedinci koristeci upravo ove prilike protivpravno posezu kako za robom   u
naturanom obliku tako I za novcem.Izucavanjem pojavnih oblika upravo nas I upucuje na
zakljucak da faktore koji uslovljavaju odredjeni pojavni oblik treba traziti na relaciji odnosa
coveka   prema   imovini.Prema   uzrocnosti   I   zakonomernosti   nastanka   s   obzirom   na   nacin
izvrsenja   ovaj   kriminalitet   ima   bogatu   fenomenologijukoja   prati   sve   stadijume   razvoja
drustva prilagodjavajuci se trenutku I odnosima koji su definisani legislativom koja prati
privredni zivot subjekta privrednog poslovanja.

4.Tamna brojka pk

Jedna od znacajnijih karakteristika uopste kriminaliteta I posebno privrednog kriminaliteta se
odnosi na prikrivenost.Ova karakteristika upucuje na cinjenicu da ucinioci kd ista ne cine
javno vec nastoje da pre svega radnja izvrsenja bude prikrivena a oni ostanu
neotkriveni.Tamna brojka predstavlja odnos izmedju stvarno izvrsenog I onog kriminaliteta
koji je policiji nepoznat u odredjenom vremenu I prostoru..Tamna brojka kod kd privrednog
krim je uslovljena:prikrivenoscu ovih delikata,dinamicnoscu oblika napada,visokim stepenom
profesionalizma u izvrsenju dela I nezainteresovanoscu drustva za suzbijanje istih.

5.Klasifikacija krivicnih dela pk s obzirom na modus operadi system

Klasifikacija treba da obuhvati sledece nacine izvrsenja:prisvajanje neevidentiranih viskova
koji su rezultat racunanja dozvoljenih gubitaka na robi I normative u proizvodnji,prisvajanje
neevidentiranih viskova koji su rezultat raznih oblika prevara na stetu potrosaca, prisvajanje
koja su rezultat poslovanja,prisvajanje koja za posledicu imaju pojavu manjka I pokusaj
prikrivanja istog, prisvajanje koja su rezultat korupcije I raznih zloupotreba,prisvajanja uz tzv
malverzacije,prisvajanja koja su rezultat nesavesnog poslovanja,prisvajanja koja su rezultat
dnevnih utaja,prisvajanja uz nedozvoljenu trgovinu I krijumcarenje I prisvajanje putem izrade
falsifikata.

5.6.Prisvajanje uz takozvane korisne malverzacije

Osnovni oblici tzv korisnih malverzacija su:obmanjivanje zajednice u odnosu na obavezna
doprinose,koriscenje raznih benificija koji se odnose na regrese,obmanjivanje kupaca I
potrosaca u delu slabljenja normative I nepostovanja standard,koriscenje monopolistickog
polozaja,iskoriscavanje statusa koji je vezan za steceno poverenje.Vecina oblika koji su
vezani za korisne malverzacije ostavljaju tragove koji su lako prepoznatljivi po tome sto oni
prvenstveno ostavljaju tragove u poslovnoj dokumentaciji kaoja se falsifikuje.

5.7.Prisvajanja uz ostecenje imovine nesavesnim poslovanjem

Nesavesno   poslovanje   u   privredi   je   rezultat   pre   svega   ne
strucnog,nedisciplinovanog,ravnodusnog   I   krajnje   nebriznog   odnosa   prema
upravljanju,cuvanju   ili   manipulisanju   kako   sa   naturalnim   tako   I   sa   novcanim   oblikom
imovine.Takav   odnos   bi   trebalo   da   znaci   u   svakom   slucaju   odstupanje   od   uobicajenih
normative I standard koji se odnose na process proizvodnje koji bi za posledice trebao da
ima   stetu   najpre   za   subjekta   privrednog   poslovanja   I   u   krajnjoj   istanci   I   za   zajednicu
uopste.Svako nesavesno vrsenje poslova unutar subjekta privrednog poslovanja od strane
pojedinca ne predstavlja radnju koja se moze kvalifikovati u krivicno pravnom smislu kao
radnja izvrsenja kd vec samo ono poslovanje u privredi koje se prema okolnostima u svakom
konkretnom   slucaju     moze   smatrati   ocigledn   nesavesnim.Ovaj   nacin   izvrsenja     je
krakteristican po tome sto ostavlja tragove prvenstveno kroz nastalu stetu u tehnoloskim I
drugim procesima vezanim za privredjivanje.

5.8.Prisvajanja koja su rezultat dnevnih utaja

Ovaj nacin modus operandi sistema se sastoji u prijavljivanju manjeg prometa od onog sto u
sustini   predstavlja   osnovu   za   odredjivanje   poreza.Mamaticki   posmatrano   ovo   je   jedna
materijalna   indicija   koja   ukazuje   da   u   konkretnim   radnjama   nosioca   tih   aktivnosti     ima
elemenata bica kd ,pojavni oblici ove indicije se manifestuju kroz   posedovanje enormnih
kolicina novca,automobile,kuca, I svega ostalog u sustini to je osnov za prognoziranje I
planiranje   krim   kontrole   samih   poreskih   obveznika.Pribavljanje   dokaza   zavisi   od   dobrog
poznavanja propisa koji regulisu dnevne I druge obaveze preduzeca u toj oblasti.

5.9.Prisvajanje uz nedozvoljenu trgovinu I krijumcarenje

Nedozvoljena trgovina I krijumcarenje su pojavni oblici pk koji se odnosi na ilegalan promet
robe I njeno unosenjeili iznosenje iz zemlje.Nedozvoljena trgovina je kd koje se vrsi u oblasti
trgovine tj u domenu prometa robe I vrsenja trgovinskih usluga a krijumcarenje
podrazumeva unosenje ili iznosenje robe preko carinske linije van carinskog nadzora I na taj
nacin izbegavanja placanja carinskih dazbina.Kada je krijumcarenje u pitanju treba dodati I
cenjenicu da se radi o kd koje je vezano za ino element.Organizovanost I profesionalnost
delikvenata sa strogom podelom kriminalnih poslova I postovanja hijerarhije.

5.10.Prisvajanja putem izrada falsifikata

Radi se o nacinu izvrsenja kd iz oblasti pk koji se ogleda u falsifikovanju I stavljanju u promet
tj upotrebi sredstava placanja kao I raznih oznaka za vrednost.

Nacini saznanja za postojanje dela pk

Kriminalisticka teorija I praksa su izdvojile nekoliko nacina ,vezanih za saznanja o postojanju
kd:obavestenja gradjana,anonimne I pseudonimne prijave,samoprijave,prijave
svedoka,prijave od pravnih lica,prijave inspekcijskih I drugih sluzbi,neposredna zapazanja
ovlascenih sluzbenih lica organa unutrasnjih poslova,saradnicke mreze,javno

pogovaranje,saznanja iz stampe I drygih sredstava masovnih komunikacija,koriscenja tzv
legalnih izvora,metodom analogije I putem tzv svezeg cina.

1.Saradnja sa gradjanima

Radnik organa unutrasnjih poslova treba da neguje I gradi saradnju   sa istim ;jer u sustini
graadjanin   moze   da   bude   I   dosta   puta   I   jeste   ozvor   informacija   koje   su   relevantne   za
otvaranje   pre   svega   operativne   kontrole.Cesto   puta   se   kaze   da   je   gradjanin   centralni
subjekat u borbi protiv kriminaliteta.Jasno je da gradjanin do informacija moze da dodje
putem   svog   radnog   mesta,mesta   u   kome   zivi   ili   boravi   ali   I   mesta   koje   je   vezano   za
kriminalnu realizaciju u kojoj se nekada gradjanin moze naci I sasvim slucajno.U zavisnosti od
polozaja zavisi I kvalitet dobijene informacije.

2.Anonimna I pseudonimna prijava

Podnosenje ovakvih prijava od strane gradjana nije redak slucaj I u sustini se radi o licima
koja ne zele da otkriju svoj identitet.Ukoliko se sarzina anonimne ili pseudonimne prijave
prethodnim proverama pokaze kao tacna tada treba odustati od postupka koji bi isao u
pravcu utvrdjivanja autora nepotpisane ili lazno potpisane prijave I aktivnosti usmeriti na
prikupljanje pravno relevantnih cinjenica vezanih za kd I za ucinioca koje nisu sadrzane u
prijavi.Ukoliko je rezultat preduzetih operativno taktickih mera I radnji ukazu da se u
konkretnom slucaju radi o laznoj prijavi u tom slucaju treba preduzeti mere u cilju pronalaska
autora kako bi se prema istome preduzele mere u cilju podnosenja krivicne prijave.

3.Nacin doznavanja putem samoprijave

Kada je samoprijava u pitanju treba najpre reci da ona moze biti istinitog sadrzaja ali I pored
njih imamo I lazne I obmanjujuce samoprijave.Zbog toga kada se radi o samoprijavi treba
biti posebno obazrriv I ne treva slepo verovati osobi koja sebe prijavljuje kao ucinioca kd
privrednog kriminaliteta vec prema istima treba biti posebno obazriv I kritican u postupanju
kao I kod anonimne prijave.

4.Prijava svedoka

Ukoliko je svedok u odredjenoj situaciji posmatrao dogadjaj a uz to je I zainteresovan za
rasvetljavanje   istog   to   u   najvecem   broju   slucajeva   predstavlja   dobru   osnovu   za
uspostavljanje odredjenog stepena operativnog organizvanja u smislu utvrdjivanja cinjenica
koje se odnose na kd I ucinioca.Mada najcesce se radi o prijavi koja nije dobijena od svedoka
po vodjenju I prema takvim prijavama treba biti posebno skeptican,obazriv I kritican.One su
najpre   siromasne   sadrzine   kada   su   cinjenice   u   pitanju   I   u   tom   smislu   zahtevaju   najpre
preduzimanje odredjenih operativno taktickih mera I radnji na planu utvrdjivanja  okolnosti
vezanih za takav kriminalan dogadjaj.

5.Prijave preduzeca I ustanova

Preduzeca   I  ustanove  se   takodje  javljaju  kao   podnosioci   prijava   za   kd  koja  se   gone  po
sluzbenoj duznosti a za ista su saznali u svojoj radnoj sredini prilikom ostvarivanja poslovnih
odnosa.Ovo je I zakonska obaveza svih drzavnih organa,organa teritorijalne autonomije ili
lokalne   samouprave,javnih   preduzeca   ili   ustanova.Ovakve   prijave   subjekti   privrednog
poslovanja odnosno   odgovorna lica u istim dostavljaju policiji ali I javnom tuzioci   kao
rukovodiocu pretkrivicnog postupka.

6.Prijava inspekcijskih I drugih sluzbi

Kao deo eksterne kontrole inspekcije I druge slicne sluzbe imaju zadatak da vrse nadzor ili
postovanjem I pravilnom primenom zakona I drugih propisa od strane subjekata privrednog
poslovanja.Trzisna,sanitarna,finansijska,gradjevinska,devizna inspekcija prilikom vrsenja

je tada potrebno sistemom od poslednjeg prema prvom doci do osobe od koga je potekla
pocetna informacija.

10.Saznanja iz stampe I drugih masovnih sredstava komunikacija (medija)

Informisanjem javnosti novinari mogu ukazati na odredjene krim aktivnosti koje za rezultat
imaju pogorsanje materijalnog stanja u preduzecu koje je uzrokovano krim delatnostima
pojedinaca.Putem sistematskog analiziranja priloga I natpisa vezanih za negativno finansijko
poslovanje I druge propuste u privrednom poslovanju ali I pracenjem svega sto je plasirano
u sredstvima masovnih komunikacija moze se doci do pocetnih informacija o eventualno
ucinjenim kd privrednog kriminaliteta kao I o odredjenom licu kao uciniocu istog.

11.Koriscenj tzv legalnih izvora

Izvesne cijenice koje upucuju na postojanje odredjenih nelogicnosti u aktivnostima
pojedinaca u preduzecima ili drugim subjektima privrednog poslovanja mogu se naci I u
raznim evidencijama I kartotekama koje vode sama preduzeca ili drugi subjekti privrednog
poslovanja.Zbog toga se cesto puta I kaze da tzv legalni izvori predstavljaju znacajan I
dragocen ali jos uvek nedovoljno koriscen metod.Ukoliko je u pitanju obrazovan I strucan
radnik sa bogati iskustvomutoliko ce mogucnost eksplatacije ovog metoda u prakticnom
delovanju biti veca.

12.Metod analogije

Ovaj metod se zasniva na opsteprihvacenoj cinjenici da nacin izvrsenja kod krivicnih dela pk u
najvecoj meri zavisi od zajednickog dejstva faktora koji ga uslovljavaju.Ako je jedan nacin
izvrsenja otkriven I dokazan u nekom subjektu privrednog poslovanja sa velikom
verovatnocom moze se pretpostaviti da I u ostalim subjektima privrednog poslovanja u
kojima deluju isti ili slicni kriminogeni faktori postoji ista kriminalna pojava tj isti nacin
izvrsenja.

13.Nacin saznanja kada je u pitanju svezi cin

Do saznanja pripadnici policije mogu doci I zaticanjem ucinioca kd u trenutku izvrsenja radnje
kd ili neposredno nakon realizovanja radnje izvrsenja dok jos uvek nije realizovana namera  tj
pribavljena protiv pravna imovinska korist.Ova situacija se u nauci naziva svezi cin.Osnov za
ovakvo   stanje   je   prvenstveno   uzrokovan   karakteristikama   krivicnih   dela   pk   pre   svih
prikrivenoscu ovih delikata I cinjenicom na ovakav nacin moze da se otkriju samo neka kd
(nedozvoljena trgovina,krijumcarenje…).Pored cinjenice sto ovaj nacin saznanja za izvrseno
kd moze da bude slucajan to moze da predstavlja I planski nacin kako za saznanje tako I za
dokazivanje   krivicnih   dela   pk   putem   izvodjenja   planskih   operativno   taktickih   mera-
zaseda,tajno   posmatranje   a   I   prilikom   izvodjenja   slozenijih   taktickih
kombinacij,kriminalistickih operacija I dokazivanja slozenijih krivicnih dela.

POJAVNI OBLICI PRIVREDNOG KRIMINALITETA S OBZIROM NA GRANE I SEKTORE PRIVREDNOG
POSLOVANJA

Privredni kriminalitet se manifestuje kroz brojne pojavne oblike i prisutan je u svim granama i
sektorima privredne delatnosti i organa uprave. Ekonomski odnosi u kojima se dešava privredni
kriminalitet su vrlo promenljivi i podložni uticajima kako onim na unutrašnjem tako i spoljašnjem
planu. Visok stepen učešća države u regulisanju života preduzeća i često menjanje mera ekonomske
politike otežava mogućnost vršenja uspešne kontrole postojećih pojavnih oblika, uspešne prevencije
u odnosu na nastajanje novih pojavnih oblika ali i otkrivanje istih.
Postoje pojavni oblici koji su konstantni uz male izmene kada je način izvršenja i prikrivanja u pitanju,
ali i postoje novi oblici koji su rezultat novih promena u svim oblastima društvenog života. Prvi se