SEMINARSKI RAD
TEMA : PRIVREDNI KRIMINAL
U V O D
PRIVREDNI KRIMINALITET
- pod tim pojmom se podrazumevaju
sva krivicna dela koja su izvrsena na stetu drustvene svojine. Pored ove
postojale su I druge definicije koje su u uzem smislu odredjivale pojam
privrednog kriminaliteta, buduci da su pod privrednim kriminalitetom
podrazumevale samo krivicna dela protiv privrede, odnosno dela usmerena
protiv organizovanja upravljanja I funkcionisanja privrednog sistema nase
zemlje. Pojam privrednog kriminaliteta ne moze se vise vezivati iskljucivo za
kriminalne napade na drustvenu svojinu. Privrednu delatnost obavljaju
preduzeca u drustvenoj, zadruznoj, mesovitoj, I privatnoj svojini, dok javna
preduzeca mogu da posluju sredstvima u drzavnoj, drustvenoj, privatnoj I
drugim oblicima svojine. Bitna karakteristika naseg danasnjeg ekonomskog
systema da privredana delatnost sve vise dobija trzisni karakter. U
novonastalim odnosima u nasem drustveno-ekonomskom I politickom sistemu
od izuzetnog je znacaja razlicuciti slicnosti I razlike izmedju pojmova
ekonomskog I privrednog kriminaliteta. Ekonomski kriminalitet nastaje u
samim ekonomskim odnosima I procesima koji se ispoljavaju u raznim
oblicima kao sto su: proizvodnja, raspodela, razmena I potrosnja. Po
mosljenju dr. Stanka Pihlera ekonomski kriminalitet je uzi pojam od
privrednog kriminaliteta jer se vezuje samo za ekonomske odnose, pa stoga
ovaj pojam ne obuhvata krivicna dela protiv sluzbene duznosti koje
podrazumevaju odredjeni odnos u kojem funkcionise favna vlast. Siri pojam
obuhvata ekonomski kriminalitet, krivicna dela protiv slizbene duznosti u
privredi pa cak I imovinski kriminalitet u privredi. Privredni kriminalitet
obuhvata one vidove kriminalnog ponasanja, I delatnosti koje nastaju u
ekonomskim odnosima I u vezi sa tim odnosima (privredna I vanprivredna
delatnost), a usmereni su protiv ekonomskog sistema, bez obzira na
zastupljene oblike svojine, I kao takvi su krivicnim zakonima I drugim
zakonima predvidjeni kao krivicna dela
- 01 -
USLOVI U AKTUELNIM EKONOMSKIM ODNOSIMA
KOJI POGODUJU NOVIM OBICIMA PRIVREDNOG
KRIMINALITETA
Jedna od specificnosti privrednog kriminaliteta jeste I njegovo
prilagodjavanje drustveno-politickim I ekonomskim uslovima u zemlji, pri
cemu ucinioci ovih krivicnih dela vode racuna o svim promenama I
novonastalim situacijama u drustvu koje, kao kriminogeni faktori, mogu
doprineti izvrsenju pojedinih krivicnih dela iz oblasti privrednog kriminaliteta.
Kao nova pojava u nasoj zemlji je transformacija drustvenog I drzavnog
kapitala, procesa u okviru koga mogu da nastanu I novi oblici kriminaliteta.
Raznovrsni vidovi napada na imovinu u aktuelnim ekonomskim uslovima
zahtevaju I njenu adekvatnu zastitu. U savremenim ekonomskim osnosima u
nasem drustvu posebno je izrazeno dejstvo “sive ekonomije”. U oviru “sive
ekonomije” ostvaruje se nezakonita dobit na ime novcanih sredstava koja bi,
po osnovu obaveznih dazbina, trebalo uplatiti u budzet drzave. “Siva
ekonomija” predstavlja privredu van zakonskih propisa koja se ispoljava kroz
delatnost odredjenih subjekata koji ne postuju propise drzave o nacinu
ponasanja o ekonomskim odnosima, vec izbegavaju da drzavi placaju poreske,
carinske I druge dazbine, sto predstavlja osnov njihovog nezakonitog
bogacenja. Pojam “Siva ekonomija” obuhvata one ekonomske delatnosti
pojedinaca, grupa ili organizacija nad kojima legalna drzavna vlast nema
kontrolu. To umanjuje budzetske prihode I negativno utice na oblast
proizvodnje I prometa robe I usluga. Slozena ekonomska situacija I
nedostatak pojedinih vrsta roba na trzistu pospesivali su dejstvo “sive
ekonomije”. Povoljni uslovi za sirenje sive ekoniomije su I liberalni uslovi za
osnivanje I registrovanje preduzeca, sto je potvrdjeno osnivanjem niza
preduzeca bez ikakvog kapitala ili sa minimalnim kapitalom. Uzroci koji su
doveli do sirenja “sive ekonomije” dele se na one koji postoje trajno I u
duzem periodu I one koji su doprineli ekspanziji “sive ekonomije” poslednjih
godina. U prvoj grupi su znacajni :
- Smanjivanje proizvodnje I ponude
- Niska prinmanja I pad standarda
- Nezaposlenost
- 03 –
- Nekonvertibilnost domace valute I nerealan devizni kurs
- Neefikasnost pravnog sistema
- Novi poreski system
- Smanjenje kredibiliteta drzavnih banaka
