EKONOMSKI FAKULTET
EKONOMIJA I POSLOVANJE
S E M I N A R S K I R A D
MAKROEKONOMSKA ANALIZA
TRŽIŠTE RADA
Banja Luka, februar, 2015.
4
1.TRŽIŠTE RADA
Tržište rada označava ponudu i potražnju radnika, uključuje njihovu pripremu, zapošljavanje,
napredovanje, otkaze, čekanje na posao, konkurenciju u traženju posla i na samom poslu.
Tržište je stalan proces u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje
znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti. To je pretpostavljeni "kvalitet" radne snage koga
poslodavci kupuju u odredenom obimu izraženom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje
će zaposliti. Kao što domaćinstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak, tako i firme
traže radnike da bi mogli organizovati proizvodnju. Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između
ponude i tražnje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrmeđu radnika i poslodavaca je
uspostavljeni opšti nivo cijene rada tj. Nadnica (najamnina). Tržište rada je više nego bilo koje
drugo tržište konkurentno iz prostog razloga što se na njemu javlja najveći broj učesnika i to kako
na strani ponude tako i na strani tražnje.Tražnja za radnom snagom odnosno radom je količina rada
koju su poslodavci u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno nadnicama, u datom
periodu.
1
Tražnja za radom je sveprisutna i očigledna po čemu svedoče mnogobrojni oglasi za zapošljavanje
u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji objavljuju i plaćaju za ove oglase su spremni
da zaposle određeni broj ljudi za određenu platu. Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima
proizvodnje. Izvedena tražnja zavisi od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i
uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima tog
rada. U težnji da maksimiraju profit, preduzeća traže stopu produktivnosti po kojoj granični prihod
znači i graničnu cijenu. Što je veća plata (nadnica) manja je količina potrebnog rada. Pri plati,
potreban je rad. Ako plata pada, traži se veća količina rada. Kriva tražnje za radom sledi zakon
opadajuće tražnje. Kada jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najveći profit,
preduzeća se upućuju na tržište i kupuju određenu količinu rada, opreme i sirovina. Tako količina
resursa koju jedno preduzeće kupuje zavisi od produktivnosti i od toga kolike se realne plate
očekuju u preduzeću. U tom smislu, kažemo da je tražnja za proizvodnim inputima, uključujući rad,
izvedena tražnja. Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova inputa, i
iz njih je izvedena.
2
2. PONUDA RADNE SNAGE - DOHODAK, DOKOLICA I
OPORTUNITENTNI TROŠAK
Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili traže posao. Ponuda predstavlja broj sati koje
radna snaga želi da radi na poslovima koji donose zaradu (platu, najmninu, nadnicu i sl.): u
fabrikama, poljoprivrednim imanjima, u trgovini, državnoj administraciji ili ustanovama. Glavne
odrednice ponude rada su: brojnost stanovništva i način na koji oni provode svoje vrijeme.
Stanovništvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost stanovništva je
određena natalitetom, mortalitetom i migracijom. Početkom prošlog veka granice mnogih zemalja
su bile otvorene za kretanje ljudi, pa su oni napuštali zemlju sa niskim nadnicama i useljavali se u
1
Dr Miloš Bogdanović; „Istraživanje tržišta“ , novinsko-izdavačko i štamparsko preduzeće »Privredni pregled«; str. 14.
2
Dr. N. Gregori Mankju, “Principi ekonomije”, CID, EF, Beograd, 2004., str. 394
5
zemlje koje su imale bolje ekonomske mogućnosti. No nakon, Prvog svjetskog rata uvedeni su
zakoni koji su znatno ograničavali migraciju.
Način na koji stanovništvo provodi raspoloživo vreme možemo posmatrati sa aspekta radnih
aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine itd. Ako bismo od dana odbili časove spavanja i
nužnog odmora, to bi bilo 84 časa nedeljno (7 x 12 časova dnevno). Od tih 84 časa svaki pojedinac
treba da odluči koliko će da radi, a koliko će vremena da posveti dokolici i razonodi, odnosno
koliko će radnih časova da ponudi preduzeću a koliko će vremena da posveti dokolici i razonodi.
Što se više radi, manje vremena ostaje za dokolicu i razonodu, i obrnuto. Dokolica i razonoda se
nudi kao i svaka druga roba ili usluga, i koliko će radnik uživati u tome zavisi od njene cijene, od
dohotka radne snage.
Pojedinac kao deo radne snage, sučeljava ponuđene sate rada s realnom platom, odnosno
(nominalne plate ili nadnice podeljene sa cenom dobara), što ukazuje na količinu dobara koja se
mogu kupiti na osnovu takvog radnog zalaganja. Dakle, na odluke o ponudi radne snage utiče
realna nadnica ili plata.
Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene sa cijenom dobara i usluga,
što pokazuje realnu kupovnu moć.
Dohodak naspram dokolici. Najočiglednija korist od rada je realna plata. Što je ponuđena plata
veća - veća je spremnost da se radi. Koliko god da je plata važna, ljudi ipak priznaju da posao traži
istinske žrtve. Svaki sat proveden u radu je jedan sat manje za druge potrebe. Ako idemo na posao,
imamo manje vremena za TV, čitanje, fudbal, ili jednostavno za uživanje u lijepom danu. Drugim
rečima, u novcu je vezan oportunitetni trošak. Uopšteno kažemo da je oportunitetni trošak rada
količina slobodnog vremena koja se mora žrtvovati u tom procesu.
Odlaženje na posao podrazumeva više prihoda, ali manje slobodnog vremena. Ostajanje kod kuće
ima suprotne efekte. Veće realne plate čine da ljudi žele više da rade. Ljudi žele više slobodnog
vremena, da bi ga posvetili lepšoj strani života i porodici, trošeći svoje pare.
