ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
Семинарски рад
тема:Привредни развој у Републици Србији
ментор: сутеднт:
Увод
Када говоримо о природном развоју и расту можемо рећи да су у питању доста
комплексни процеси, чија се дешавања не могу објаснити као резултат класичних
економских фактора, већ се морају узети у обзир и многи други фактори.
Економски развој је продужено, усклађено деловање креатора политике и заједнице које
помичу животни стандард и економско здравље везано за одређено подручје. Такве радње
могу укључивати више подручја, укључујући развој људског капитала, критичне
инфраструктуре, регионалне конкурентности, социјалног укључивања,здравље, сигурност,
писмености и другим иницијативама. Привредни развој обухвата не само раст обима
националне производње већ и све неопходне привредно-системске и структурне промене,
које креира и спроводи људски капитал. С друге стране треба имати у виду да су сви
фактори раста и развоја у одређеној мери комплементарни, а то значи да недостатак једног
од њих утиче на смањење ефеката других.
У оквиру датог рада, биће речи пре свега о привредном развоју Србије као и о проблемима
са којима се суочава наша земља, и могућим решењима за њихово отклањање.
1
Постоје, међутим, три следеће важне разлике унутар ове наизглед једноставне
дефиниције:
- БДП је број који изражава вредност излаза земље у домаћој валути.
- БДП обухвата производњу свих финалних добара и услуга који су произведени у земљи,
чиме се осигурава коначни новчана вредност свега што је створено у земљи.
- БДП се рачуна за одређени временски период, обично годишње или четвртину године.
Такође неопходно је правити разлику између две врсте бруто домаћег производа и
то:Номинални бруто домаћи производ који се изражава у текућим ценама, при чему се при
обрачуну БДП-а количина множи с ценама које су актуалне у години израчуна БДП-а
(текуће цене), као и реални бруто домаћи производ који се изражава у сталним ценама,
при чему се у обрачуну БДП-а количина множи с ценама одређене базне године и које се
примењују у свим годинама обрачуна на једнаком нивоу. Однос између номиналног и
реалног бруто домаћег производа назива се БДП дефлатор и он се израчунава према
следећем обрасцу:
БДП дефлатор = (Номинални БДП / Реални БДП) x 100
1
Бруто домаћи производ по становнику или пер капита се израчунава на начин да се
укупни бруто домаћи производ у одређеној години подели с бројем становника одређене
државе у тој години. На пример, у хипотетичком случају, ако две државе имају исти
укупни бруто домаћи производ, већи бруто домаћи производ има ће држава с мањим
бројем становника из чега је лако извући закључак да је реч о развијенијој држави.
3
1
http://www.sparknotes.com/economics/macro/measuring1/section1.html
