Privredni sisitemi

1. Mikro i makroekonomija

Dva osnovna domena aspekta analize u ekonomiju su:

1. mikroekonomija
2. makroekonomija

Mikroekonomija predstavlja i shvata privredu kao sistem samostalnih privrednih segmenata, koji
donose alternativne odluke, vrse proizvodnju i potrosnju dobara i stupaju u nuzne, kompleksne
medjusobne ekonomske, trzisne i netrzisne odnose.
Makroekonomija izucava ponasanje privrede u celini. Na dugi rok, makroekonomija bavi se
tendencijama rasta drustvenog proizvoda i zaposlenosti, odnosno privrednim rastom, dok su sa
kratkorocnog aspekta fokusirane fluktuacije koje oplemenjuju privredne cikluse.

2. Cinioci proizvodnih mogucnosti drustva

U cinioce proizvodnih mogucnosti drustva se ubrajaju:

1. stanovnistvo
2. prirodni uslovi
3. bogatstvo (kapital)
4. tehnologija

Stanovnistvo

– predstavlja vazan i odlucujuci cinilac privrednog zivota svake zemlje, jer se oduvek

covek javlja i kao proizvodjac i kao potrosac dobara i usluga.

Prirodni uslovi

– predstavljaju cinilac koji moze imati veliki uticaj na proizvodnju drustva, jer je

proizvodnja ustvari "prisvajanje prirode".

Bogatstvo drustva (kapital)

– obuhvata ukupnu kolicinu materijalnih dobara koja su stvorena radom

minulih i sadasnjih generacija, a ne i dar prirode, i sa kojom jedna drustvena zajednica raspolaze.

3. Oportunitetni trosak

Oportunitetni trosak povezan je sa institutom oskudnosti, pa u takvim uslovima izbor jedne
stvari/mogucnosti, po pravilu znaci odricanje od neceg drugog, odnosno, zrtvovanje zadovoljstva
koje bi proizislo iz koriscenja drugih mogucnosti. To je propustena dobit, jer su resursi bili usmereni
ka koriscenju drugih dobara i usluga. Najcesca primena oportunitetnih troskova je vezana za robe i
usluge netrzisnog karaktera.

4. Svojina

Svojina se u ekonomskom smislu shvata kao pojam kojim se oznacava vlast privrednih subjekata
nad stvarima, koja ih ovlascuje:
a) da donose privredne odluke vezano za njihovo ekonomsko iskoriscavanje kako upotrebnih
dobara za ljudske potrebe
b) na prisvajanje svih poslovnih rezultata koji se dobijaju iz takve upotrebe predmeta svojine

5. Iz kojih ovlascenja se sastoji vlast nad stvarima?

Vlast nad stvarima sastoji se iz tri grupe ovlascenja:

1. drzanje stvari (usus)
2. koriscenje stvari (fructus)
3. raspolaganje stvarima (abusus)

Drzanje stvari

podrazumeva da titular svojine donosi odluke koje se odnose na neposrednu

upotrebu stvari.

Koriscenjem stvari

se oznacava ovlascenje titulara da zahteva prisvajenje novih stvari koje nastaju

iz prethoodne upotrebe predmeta svojine u realnom ili nominalnom obliku.

Raspolaganje stvarima

daje ovlascenje titularu da promeni izgled ili kvalitet stvai, da otudji pravo

svojine na stvarima.

6. Kako mozemo razvrstati oblike svojine?

Oblike svojine mozemo razvrstati na privatnu i kolektivnu svojinu.

7. Vrste trzista prema tipu konkurencije

Prema tipu konkurencije trzista se mogu podeliti na:

1. slobodno (perfektno)
2. monopolsko
3. trziste sa ogranicenom konkurencijom
4. regulisano trziste

8. Sta su supstituti, a sta komplementarna roba?

Supstituti su proizvodi cija su svojstva donekle bliska tako da mogu na slican nacin zadovoljiti
jednu potrebu. Komplementarna roba je ona cija je upotreba povezana sa upotrebom jos jedne ili
vise drugih roba.

9. Sta utice na traznju?

Obim i struktura ponude i traznje se formiraju pod uticajem brojnih faktora, u koje spadaju:

–

obim i struktura proizvodnje

–

zaposlenost i platezna sposobnost potrosaca

–

raspodela dohotka

–

nivo robnih cena i cena usluga

–

demografska kretanja

–

polozaj pojedninih klasa i slojeva u drustvenoj organizaciji rada i slojeva

–

velicina i pristupacnost trzista

–

navike stanovnistva i preferencije potrosaca

–

ciljevi ekonomske politike

–

opste i socijlane politicke prilike

–

ocekivane buduce promene

10. Sta utice na ponudu?