2
1. УВОД
Привредни систем
је систем производње, дистрибуције и потрошње
роба и услуга у једној привреди. Такође, то је скуп принципа и техника
којима су упућени проблеми економије, као што су економски проблем
оскудице кроз доделу производних ресурса. Привредни систем се
састоји од људи иинституција, укључујући и њихове односе са
производним ресурсима, нпр. кроз конвенције имовине. Примери
савремених економских система укључују капиталистички систем,
социјалистички систем, као и мешовите економије.Привредни систем је
економска категорија која укључује проучавање одговарајућих система.
Привредни систем се може дефинисати као скуп метода и стандарда
које доноси друштво како би могло да одлучи и организује расподелу
ограниченихекономских ресурса да би задовољило неограничене
људске потребе.
Алтернативно, ''привредни систем " односи се на организационе
аранжмане и процес кроз који друштво чини своје производне и
потрошне одлуке. Креирање и мењање свог привредног система, свако
друштво бира између алтернативних циљева и алтернативних одлука.
Многи циљеви се могу посматрати као пожељни, као што су
ефикасност, раст, повећање слободе и једнакости. Привредни систем се
може сматрати делом друштвеног система и хијерархијски је једнак
правном, политичкиом или културном систему. Често постоји јака
корелација између одређених идеологија, политичких система и
појединих привредних система. Многи привредни системи преклапају
се једни с другима у различитим областима (на пример, мешовита
економија може да садржи елементе из различитих привредних
система).
3
2. Појам привредног система
Привредни систем представља хетерогени комплекс који чине: привредни
субјекти, својински односи, систем управљања и одлучивања,
информациона база на основу које се доносе привредне одлуке, циљеви
доносиоца одлуке, систем валоризације резултата рада, систем економских
односа с иностранством, улога државе у процесу привређивања, законски и
подзаконски нормативно-правни систем у области привреде, добри
пословни обичаји и други елементи значајни за функционисање привреде.
Најшире, привредни систем се дефинише као економски однос којим се
регулишу токови репродукције (производње, расподеле, размене и
потрошње), што значи да другим речима „Привредни систем представља
скуп институција и механизама којима се, релативно трајно, на дужи рок
регулише процес друштвене репродукције.“
1
Карактер привредног система
умногоме одређује природу не само великог економског, већ и друштвеног
система у целини.
Са променом политичког система неизоставно долази и до промене
привредног система, пре свега због промене центара моћи, који по правилу
имају пресудну улогу у формирању привредног система. Сама
институционална промена привредног система не мора довести и до
стварне промене, некада се то може десити само радикалним променама.
Реформа привредног система није једноставна, јер захтева свеобухватну
промену, не само промену дела система него повећање улоге тржишта и
смањење администрације. Као пример можемо навести бивше
социјалистичке земље источне Европе.
Разлику измећу привредних система чине односи који се успостављају
између привредних субјеката, као и између привредних субјеката и државе.
Сходно разлици у привредним системима и привредни субјекти имају
различите нивое осетљивости на промене у привредном систему. Сходно
томе могу се разликовати прилагодљиви и крути привредни системи. Ако
се погледају постојећи привредни системи може се доћи до закључка да не
постоје хомогени привредни системи тј. да су они најчешће комбиновани.
На крају, могуће је сумирати да привредни систем представља скуп
институционалних аранжмана путем којих се на организован начин решава
питање алтернативне употребе ограничених привредних ресурса. Или,
другачије речено, привредни систем чини амбијетални оквир у оквиру кога
1
Аранђеловић, З. (2004) Национална економија, Економски факултет, Ниш, стр. 325.
5
Као најважнија подручја привредног система можемо навести систем
доходака, монетарни и банкарски систем, фискални систем,
спољнотрговински и девизни систем.
Цене, каматна стопа, пореска стопа, царине итд. представљају основне
инструменте и мере за креирање једног привредног система. Инструменте
привредног система пре свега чине правне норме које су обавезне за све
економске субјекте и одређује правила и норме за којих се они морају
придржавати приликом међусобне сарадње. Привредни систем се са
становишта институције, подручја тих инструмената и мера, представља
средство економске политике, али се јавља и као оквир једне привреде
унутар које делује њена економска политика.
4. Основне карактеристике привреде као великог
економског система
Основне четири карактеристике привреде као великог економског система, тј. да
је привреда сложени, стохастички и хијерархијски (вишестепени) систем, биле су
и раније познате економској теорији.
Повезаност делова у целини и примат целине над деловима није само
питање практичног постојања сваког система, већ је то истовремено и
питање уопште наших могућости да довољно сагледамо и оценимо неки
део ако га не ситуирамо у целини којој тај део припада. За оптиималну
повезаност целине и делова, нужно је да постоје заједнички циљеви развоја
ии заједнички општи критеријуми функционисања система.
За осигурање ових системских својстава пре свега је битна вертикална
повезаност делова у целини. Кроз ту врсту повезаности остварује се
интегритет привреде и одређује општи положај и својства делова у њој.
Начин остваривања вертикалних повезаности делова у целину најјаче и
најосетљивије се манифестује у домену доношења одлука.
Динамичност као једна од основних карактеристика привреде подразумева
стално кретање и развој одређених подсистема и активних елемената,
односно активно понашање усмерено према одређеном циљу. Кретање
