1
Привредни значај живинарства
Живинарство као грана сточарске производње, има огроман
значај за нашу земљу, јер представља веома значајну привредну
грану. Живинарска производња омогућује да се за релативно кратко
време могу произвести велике количине висококвалитетних
производа за исхрану људи. Гајењем живине, поред главних
производа – јаја и меса, добијају се и споредни производи у виду
перија и ђубрива, који још више повећавају рентабилнос ове гране
сточарства.
Производи од живине који на први поглед изгледају мали и
безначајни, у ствари су врло велики и значајни. У односу на друге
животинје, живина брже расте. Узмимо на пример, лакиг хибрида
кокоши који са око 5 месеци узрасте и може да снесе око 270 јаја
просечно тешких око 62 грама, што значи да у току године снесе
16.740 кг јаја.
Пошто се од подмладка једне краве годишње може да добије око
350 кг живе масе, то значи да се у току једне године добије више
масе од подмладка једне ћурке него од једне краве. Од тешке
хибридне кокоши може годишње да се добије око 125 пилића, који
у тову од око 48 дана могу да достигну живу масу од око 1,8 до 2 кг
што укупно износи од 225 до 250 кг живе масе одличног пилећег
меса.
На метар квадратни стаје односно живинарника годишње се
произведе око 300 кг јаја или око 27 кг беланчевине. На метар
квадратни стаје за говеда где је просечна млечност по грлу 4
хиљаде кг млека произведе се око 980 кг млека или свега 4,6 кг
2
беланчевина. На истој повшини стаје произведе се око 160 кг меса
живине, а говеђег меса око 120 кг.
Ако погледамо сам квалитет производа које даје живина а нарочито
месо кокоши и ћурака видећемо да је одличног квалитета јер има
високу биолошку храњиву вредност, лако је сварљиво, и одлично се
искоришћава у људском организму. Један кг живинског меса има
3,7 до 4,7 хиљада калорија одн. око 16.747кЈ, са 35 до 58% масти.
Јаја су такође врло високе храњиве вредности, јер садрже
пуновредне беланчевине, витамине и мнералне материје. Једно јаје
има приближно исту храњиву вредност као и телећа шницла. За јаје
се често каже да је нјквалитетнија жива конзерва на свету. Ако се
поједу два јаја за доручак онда она подмирује 50% беланчевина и
око 50% наважнијих витамина потребни човеку за цео дан. Та два
јаја имају исту храњиву вредност као и 320 грама млека или 165
грама говеђег меса. Она су и значајна за исхрану ткива нервног
система и за стимулисање раста. Жуманце је хањивије од беланца
јер има око 50% више беланчевина и око 30% масти које беланце
нема.
Сем у исхани, јаја имају велику употребну вредност и у индустрији.
Она се употребљавају у припреми разних подлога за гајење
различитих бактерија. Оплођена јаја се употребљавају за припрему
разних вакцина. Могу се употребљавати и као ђубриво.
Жуманце се употребљава у индустрији сапуна, у кожарској
индустрији, за справљање различитих боја, за израду шампона итд.
Беланце се употребљава у фармацеутској индустрији, у
фотографији, за бистрење вина, за штављење коже, за бојење
текстила итд.
4
Добро организованим радом на унапређењу живинарстава могу се
за релативно кратко време постићи велики успеси. Као најбољи
пример могу да послуже Данска и Холандија, које су некада биле
увознице а сада су постале најјаче извознице живине и производа
од живине, иако су услови за гајење живине у тим земљама знатно
слабије него у нашим.
Из свега до сада изнетог јасно се види да је живинарство
рентабилна, важна и једина индустриска грана сточарства коју
треба, а и можемо релативно лако да унапредимо да би смо од ове
гране сточарства имали више користи него сада.
Зоолошке карактеристике и
порекло живине
-Систематско место живине:
Према еволуционој Дарвиновој теорији птице се налазе у
зоолошком реду између гмизавца и сисара. Птице су се одвоиле од
мезозојских гмизаваца пре око 150 милиона година. Најстарији
фосилни остатци директних птичијих предака нађени су пре 100
година у слојевима Горње Јуре у Баварској. До сада су позната
свега 3 примерка ове праптице Archaeptryx Litohographica.
По грађи тела односно по лобањској грађи, ногама и перију била је
врло слична птици, док по зубима у вилици, по облику сапи
дугачком, перијем обраслом репу сличном гуштеровом, подсећа на
гмизавце.
5
По зоолошкој класификацији све врсте живине деле се по следећој
шеми:
Кокоши
Ћурке
Гуске
Пловке
Kolo filum
Podkolo -
Subfillum
Chordata
Vetebrata
(кичмењака)
Chordata
Vetebrata
(кичмењака)
Chordata
Vetebrata
(кичмењака)
Chordata
Vetebrata
(кичмењака)
Класа
Classis:
Aves
(птица)
Aves
(птица)
Aves
(птица)
Aves
(птица)
Подкласа
Subclassis:
Carinata
(са кобил.)
Carinata
(са кобил.)
Carinata
(са кобил.)
Carinata
(са кобил.)
Ред
Ordo:
Gallinaceae
(са крестом)
Gallinaceae
(са крестом)
Natatores
(пловише)
Natatores
(пловуше)
Фамилија:
Phasianideae
Phasianideae
Lamellirostres
(са разапетом
кожицом)
Lamellirostres
(са разапетом
кожицом)
Род-Врста
Genus-Specis:
Gallus
Gallus
species
Gallus
Gallus
species
Gallus
Gallus
Species
Gallus
Gallus
species
Зоолошка обележја живине:
Живина се одликује извесним маркантним и јасно видљивим карак-
теристикама, тако да се лако и на први поглед може лако
разликовати од свих осталих животиња. Тело је прекривено
перијем, које представља једну од најважнијих карактеристичних
особина ових животиња. Предњи удови живине претворени су у
крила, помоћу којих извесна живина може и да лети, тако да је то
друга важна особина, док им задњи удови служе за ходање и носе
сву тежину тела. Сем тога, живина нема зубе, већ су јој вилице
