Privredno društvo

1954

1954

1

PRIVREDNO PRAVO

P

R

IV

R

E

D

N

O 

P

R

A

V

O

Pr

of

. dr

 Jank

o 

Veselino

vić

Prof. dr Janko Veselinović

Privredno pravo 

1

U N I V E R Z I T E T  U  N O V O M  S A D U 

Poljoprivredni fakultet

PRIVREDNO PRAVO

Prof. dr Janko P. Veselinov

i

ć

Novi Sad, 2017 

Privredno pravo 

1

Prof.dr Janko Veselinovi

ć

PRIVREDNO PRAVO 

Univerzitet u Novom Sadu 

Poljoprivredni fakultet 

Novi Sad,2017.god. 

Privredno pravo 

2

Edicija osnovni udžbenik

Osniva

č

 i izdava

č

 edicije

Univerzitet u Novom Sadu 

Poljoprivredni fakultet 

Trg Dositeja Obradovi

ć

a 8, Novi Sad

Godina osnivanja

1954. 

Glavni i odgovorni urednik edicije 

Dr Nedeljko Tica, redovni profesor 

Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 

Č

lanovi komisije za izdava

č

ku delatnost:

Dr 

Ljiljana Neši

ć

, redovni profesor, predsednik

Dr Milica Raji

ć

, redovni profesor,

č

lan

Dr Nada Plavša, vanredni profesor, 

č

lan

Dr Branislav Vlahovi

ć

, redovni profesor, 

č

lan

Privredno pravo 

4

Sadržaj

Predgovor ................................................................................................................................................. 12 

I  

UVOD  U  PRIVREDNO  PRAVO  ............................................................................................................ 14 

1. 

POJAM  I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA .................................................................................... 14 

1.1. Pojam 

privrednog 

prava 

....................................................................................................... 14 

1.2. Predmet 

privrednog 

prava 

.................................................................................................... 15 

2. IZVORI  PRIVREDNOG    PRAVA  ........................................................................................................... 15 

2.1. 

Izvori prava ........................................................................................................................... 15 

2.2. 

Vrste izvora privrednog prava ............................................................................................... 16 

2.3. Zakoni 

i 

podzakonski 

akti 

...................................................................................................... 16 

2.4. Poslovni 

(trg

ova

č

ki) obi

č

aji ................................................................................................... 18 

2.5. Op

š

ti uslovi poslovanja ......................................................................................................... 20 

2.6. Izvori 

me

đ

unarodnog privrednog prava ............................................................................... 20 

2.7. 

Hijerarhija izvora privrednog prava ...................................................................................... 21 

3. PRAVNI  INSTITUTI  O

D ZNA

Č

A

JA ZA ................................................................................................... 22 

PRIVREDNO PRAVO ............................................................................................................................... 22 

3.1. Pravni 

subjekt 

....................................................................................................................... 22 

3.2. Imovina 

................................................................................................................................. 23 

3.3. Ugovor 

.................................................................................................................................. 24 

3.4. Obligacija 

.............................................................................................................................. 25 

4. MESTO PRIVREDNOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMU ........................................................................ 26 

4.1. Pravni 

sistem 

......................................................................................................................... 26 

4.2. 

Odnos privrednog  prava prema pojedinim pravnim granama ............................................ 27 

4.3. Najpoznatiji 

pravni sistemi u svetu ....................................................................................... 28 

5. 

NA

Č

E

LA PRIVREDNOG POSLOVANJA ................................................................................................. 29 

II  

PRAVNI  POLO

Ž

AJ PRIVREDNOG DRU

Š

TVA ........................................................................................ 32 

PRIVREDNO DRU

Š

TVO UO

PŠ

TE .......................................................................................................... 32 

1. POJAM  I  VRSTE PRIVREDNIH DRU

Š

TAVA

 .................................................................................. 32 

1.1. Pojam 

privrednog 

dru

št

va .................................................................................................... 32 

1.2. 

Osvrt na istoriju privrednog zakonodavstva kod nas ............................................................ 33 

1.3. Pravne 

forme 

privrednih 

dru

šta

va ........................................................................................  34 

2. OSNIVANJE PRIVREDNOG DRU

Š

TVA ................................................................................................. 37 

2.1. Osniva

č

i 

privrednog dru

š

tva ................................................................................................. 37 

Privredno pravo 

5

2.2. Osniva

č

ki a

kt ......................................................................................................................... 39 

2.3. Poslovno 

ime 

........................................................................................................................ 40 

2.4. Delatnost 

privrednog 

dru

š

tva ............................................................................................... 42 

2.5. Osniva

č

ki u

log ....................................................................................................................... 43 

2.6. Registracija 

privrednog 

dru

š

tva ............................................................................................ 44 

3. PRIVREDNO DRU

Š

TVO KAO PRAVNO  LICE ....................................................................................... 45 

3.1. Pravna 

i 

poslovna 

sposobnost 

.............................................................................................. 45 

3.2. Zastupanje 

............................................................................................................................ 45 

3.3. Odgovornost 

......................................................................................................................... 48 

4. UPRAVLJANJE PRIVREDNI

M DRUŠ

TVOM .......................................................................................... 50 

4.1. 

Upravljanje u pojedinim pravnim formama.......................................................................... 50 

4.2. Odgovornost 

za 

š

tetu pri

č

injenu 

č

lanovima dru

š

tva i dru

š

tvu ............................................. 50 

4.3. Op

š

ti akti privrednog dru

š

tva ............................................................................................... 51 

5. POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRU

Š

TAVA

 .......................................................................................  50 

5.1. 

Ugovori o kontroli i upravljanju ............................................................................................ 51 

6. STATUSNE PROMENE KOD PRIVREDNIH ........................................................................................... 52 

DRUŠ

TAVA ............................................................................................................................................ 52 

6.1. Statusna 

promena 

................................................................................................................ 52 

6.2. 

Promena pravne forme privrednog dru

št

va ......................................................................... 55 

7. PRESTANAK PRIVREDNOG DRU

Š

TVA ................................................................................................ 56 

7.1. Pojedini 

osnovi 

prestanka 

privrednog 

dru

š

tva ..................................................................... 56 

7.2. Likvidacija 

.............................................................................................................................. 56 

7.3. 

Ste

č

aj .................................................................................................................................... 60 

POJEDINE PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRU

Š

TAVA ..........................................................................  71 

1. ORT

A

Č

KO 

DRUŠ

TVO ..........................................................................................................................  71 

1.1. Pojam 

ort

a

č

kog dr

uš

tva ........................................................................................................ 71 

1.2. Osnivanje 

ort

a

č

kog

 dru

š

tva .................................................................................................. 72 

1.3. Pravni 

odnosi 

izme

đ

u 

č

la

nova dru

š

tva ................................................................................. 72 

1.4. Poslovo

đ

enje orta

č

k

im dru

š

tvom ......................................................................................... 73 

1.5. Prava 

i 

obaveze 

ortaka 

ort

a

č

kog

 dru

š

tva i zastupanje dru

š

tva ............................................ 74 

1.6. Isklju

č

enje i istupanje ortaka iz dru

š

tva ................................................................................ 75 

1.7. Nastavljanje 

dru

š

tva sa naslednicima ................................................................................... 75 

1.8. Prestanak 

dru

š

tva ................................................................................................................ 77 

2. KOMANDITNO DRU

Š

TVO .................................................................................................................. 77 

2.1. Pojam 

komanditnog 

dru

š

tva .................................................................................................  77 

Privredno pravo 

7

6.   Osnivanje zadruge ..................................................................................................................... 127 

7.   Upravljanje zadrugom i organi zadruge .................................................................................... 129 

8.   Prestanak zadruge ..................................................................................................................... 130 

9.   Sl

ožena

 zadruga ........................................................................................................................ 130 

10. Zadr

užni

 savez ........................................................................................................................... 130 

11. Zadr

užna

 revizija ....................................................................................................................... 132 

ORGANIZATORI TR

ŽIŠ

TA - BERZE ........................................................................................................ 132 

1. Istorijski 

razvoj 

berze 

hartija od vrednosti .............................................................................. 133 

2.   Zna

č

aj berze hartija od vrednosti .............................................................................................. 134 

3.   Osnovna o

belež

ja pravnog pol

ož

aja i ekonomska funkcija berze ............................................ 135 

4.   Vrste berze, sistemi osnivanja i ekonomske funkcije berze ...................................................... 135 

5.   Osnivanje i delatnost organizatora tr

ž

i

š

ta - berze ..................................................................... 136 

6.   Struktura organizatora tr

ž

i

š

ta - berze ....................................................................................... 138 

JAVNA PREDUZ

E

Ć

A

 ............................................................................................................................. 139 

1.   Pojam javnog preduze

ć

a

 ........................................................................................................... 140 

2.   Cilj i osnivanje javnog preduze

ć

a .............................................................................................. 141 

3.   Organi javnog preduze

ć

a

 ...........................................................................................................  142 

4.   Pravni pol

ož

aj javnih preduze

ć

a u odnosu sa osniva

č

em ..........................................................  142 

SLOBODNE ZONE ................................................................................................................................ 144 

1.   Pojam slobodne zone ................................................................................................................ 144 

2.   Osnivanje slobodne zone .......................................................................................................... 145 

3.   Privredno dru

š

tvo za upravljanje slobodnom zonom ................................................................ 147 

4.   Poslovanje u slobodnoj zoni ...................................................................................................... 147 

5.   Prestanak rada slobodne zone .................................................................................................. 149 

PRIVREDNE KOMORE .......................................................................................................................... 150 

1.  

Opš

te napomene ....................................................................................................................... 150 

2.   Pojam privredne komore i komorski sistem .............................................................................. 150 

3.  

Č

lanovi

 Privredne komore Srbije ............................................................................................... 153 

4.   Poslovi, akta komore i izvori njenog finansiranja ...................................................................... 154 

5.   Unutra

šn

ja organizacija komore ............................................................................................... 156 

6.   Granska udru

ž

enja .................................................................................................................... 157 

7.  

Opš

ta udru

ž

enja ........................................................................................................................ 157 

SAJMOVI ............................................................................................................................................. 157 

TRŽ

NICE .............................................................................................................................................. 159 

IV  

UGOVORI  ROBNOG  PROMETA ........................................................................................................ 161 

Privredno pravo 

8

1. 

POJAM I VRSTE UGOVORA .......................................................................................................... 162 

1.1. Pojam 

ugovora 

.................................................................................................................... 162 

1.2. Vrste 

ugovora...................................................................................................................... 163 

2. ZAK

LJU

Č

EN

JE UGOVORA ROBNOG ............................................................................................. 165 

PROMETA ............................................................................................................................................ 165 

2.1. Ugovorne 

strane 

................................................................................................................. 165 

2.2. Ponuda 

................................................................................................................................ 166 

2.3. Prihvatanje 

ponude 

............................................................................................................ 167 

2.4. Posebni 

sl

u

č

ajevi zaklj

u

č

enja ugovora ................................................................................ 167 

3. SREDSTVA 

ZA 

OBEZBE

Đ

ENJE 

IZVRŠE

NJA .....................................................................................  169 

UGOVORA ........................................................................................................................................... 169 

3.1. Kapara 

................................................................................................................................. 169 

3.2. Odustanica 

.......................................................................................................................... 169 

3.3. Ugovorna 

kazna 

.................................................................................................................. 170 

3.4. Zaloga 

.................................................................................................................................. 170 

3.5. Jemstvo 

............................................................................................................................... 171 

4. PROMENE 

UGOVORA 

................................................................................................................. 172 

4.1. Osnovi 

i 

vrste 

promene 

ugovora 

......................................................................................... 

172 

4.2. 

Promena ugovornih strana ................................................................................................. 172 

4.3. Promena 

sadr

ž

ine ugovora ................................................................................................. 173 

5. 

RASKID UGOVORA ...................................................................................................................... 173 

6. ISPUNJENJE 

UGOVORA 

............................................................................................................... 176 

POJEDINI UGOVORI PRIVREDNOG POSLOVANJA ............................................................................. 178 

1.

UGOVOR O PRODAJI ROBE

 ....................................................................................................... 178 

1.1. 

Pojam ugovora o prodaji robe ............................................................................................ 178 

1.2. Obaveze 

prodavca 

.............................................................................................................. 179 

1.3. Odgovornost 

prodavca 

....................................................................................................... 179 

1.4. Obaveze 

kupca 

.................................................................................................................... 181 

2. UGOVOR 

O 

POSREDOVANJU 

...................................................................................................... 182 

3. UGOVOR 

O 

TRGOVINSKOM 

ZASTUPANJU 

.................................................................................. 

182 

4. UGOVOR 

O 

KOMISIONU 

............................................................................................................. 183 

5. UGOVOR 

O 

Š

PEDICIJI (otpremanju) ............................................................................................ 184 

6. UGOVOR 

O 

KONTROLI 

ROBE....................................................................................................... 185 

7. UGOVOR 

O 

USKLAD

IŠ

TENJU ....................................................................................................... 186 

8. UGOVOR 

O 

PREVOZU 

STVARI,ROBE 

........................................................................................... 

187 

Privredno pravo 

10

4.2. 

Ugovor o deponovanju hartija od vrednosti ....................................................................... 227 

4.3. Ulog 

na š

tednju ................................................................................................................... 227 

4.4. 

Ugovor o bankarskom t

eku

ć

em ra

č

unu ..............................................................................  228 

4.5. Emisioni 

poslovi 

.................................................................................................................. 229 

5. NEUTRALNI 

BANKARSKI POSLOVI ............................................................................................... 229 

5.1. Ugovor 

o 

sefu 

...................................................................................................................... 229 

5.2. Bankarska 

garancija 

............................................................................................................ 230 

5.3. Inkaso 

poslovi 

..................................................................................................................... 230 

5.4. Poslovi 

akreditiva 

................................................................................................................ 231 

VI   HARTIJE OD VREDNOSTI ................................................................................................................ 232 

1.

O HARTIJAMA OD VREDNOSTI UOP

Š

TE

 ................................................................................. 232 

1.1. 

Pojam i izvori hartija od vrednosti ...................................................................................... 232 

1.2. Bitni 

sastojci 

hartija od vrednosti ....................................................................................... 233 

1.3. Pravna 

obele

ž

ja hartija od vrednosti .................................................................................. 234 

1.4. Zna

č

aj hartija od vrednosti ................................................................................................. 235 

2.

VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI

 ............................................................................................. 235 

2.1. 

Vrste hartija od vrednosti prema karakteru inkorporisanog prava u hartiji od vrednosti.. 237 

2.2. 

Vrste hartija od vrednosti prema n

a

č

inu ozna

č

e

nja korisnika ............................................ 239 

2.3. 

Podela prema stepenu povezanosti sa osnovnim pravnim poslom ................................... 240 

3. OP

Š

TI PRAVNI RE

ŽIM HA

RTIJA OD .............................................................................................. 240 

VREDNOSTI ......................................................................................................................................... 240 

3.1. Ostvarivanje 

prava 

iz 

hartija od vrednosti .......................................................................... 240 

3.2. 

Prenos hartija od vrednosti ................................................................................................ 241 

3.3. 

Promene kod hartije od vrednosti ...................................................................................... 242 

3.4. Ispunjenje 

obaveze 

iz 

hartije od vrednosti ......................................................................... 242 

4. FINANSIJSKI 

DERIVATI 

................................................................................................................. 243 

5. 

TRŽIŠTE

 HARTIJA OD VREDNOSTI................................................................................................ 244 

POJEDINE HARTIJE OD VREDNOSTI .................................................................................................... 246 

1. MENICA 

....................................................................................................................................... 246 

1.1. 

Pojam, uloga i vrste menica ................................................................................................ 246 

1.2. Meni

č

na na

č

e

la ................................................................................................................... 247 

1.3. Meni

č

ni elementi ................................................................................................................ 249 

1.4. Meni

č

ne radnje ................................................................................................................... 254 

2. 

Č

EK

 .............................................................................................................................................. 261 

2.1. Pojam 

i 

ulog

a 

č

eka

 .............................................................................................................. 261 

Privredno pravo 

11

2.2. Razlike 

izme

đ

u 

č

e

ka i menice ............................................................................................. 262 

2.3. Vrst

e 

č

eka

 ........................................................................................................................... 262 

3. AKCIJE 

......................................................................................................................................... 264 

3.1. 

Pojam i bitna obel

ež

ja akcije .............................................................................................. 264 

3.2. Bitna 

obele

ž

ja akcije kao hartije od vrednosti ........................................................................ 265 

3.3. Delovi 

akcije 

i 

njihovi 

obavezni elementi ............................................................................ 266 

3.4. Vrste 

akcija 

.......................................................................................................................... 266 

3.5. Promet 

akcija 

...................................................................................................................... 268 

4. OBVEZNICA 

................................................................................................................................. 269 

5. BLAGAJN

I

Č

K

I, KOMERCIJALNI 

I DRŽ

AVNI .................................................................................... 271 

ZAPISI .................................................................................................................................................. 271 

6. KONOSMAN 

(teretnica) 

.............................................................................................................. 271 

7. TOVARNI 

LIST 

.............................................................................................................................. 273 

8. SKLADI

ŠN

ICA ............................................................................................................................... 274 

9. LEGITIMACIONI 

PAPIRI 

I 

ZNACI 

................................................................................................... 275 

10. KREDITNE KARTE .......................................................................................................................... 275 

VII  

LITERATURA  ................................................................................................................................ 277 

Privredno pravo 

13

U drugom delu su obr

a

đ

e

ni: pojam i vrste privrednih dru

š

tava, osnivanje 

privrednih dru

š

tava, privredno dru

š

tvo kao pravno lice, upravljanje privrednim 

dru

š

tvom, statusne promene i prestanak privrednog dru

š

tva. Posebno su prikazana 

privredna   dru

š

tva:   orta

č

k

o   dru

š

tvo,  komanditno  dru

š

tvo,     akcionarsko   dru

š

tvo   i 

dru

š

tvo sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u. U ovom delu posebna   pa

žn

ja posv

e

ć

e

na je 

drugim pravnim formama dru

š

tava, preduz

e

ć

a

 ali i zadrugama. 

Tre

ć

i  deo  ob

ra

đ

uje:  pojam  i  vrste  ugovora,  postupak  zaklju

č

enja  ugovora, 

sredstva za obezb

e

đ

e

nje iz

vrše

nja ugovora, promene ugovora, raskid ugovora i 

ispunjenje ugovora. Zatim je  prikazano 18 ugovora robnog prometa, po

č

ev od ugovora 

o prodaji robe, ugovora o uslugama u robnom prometu, pa do ugovora koji su se 
kasnije razvili u robnom prometu, kao 

š

to su: ugovor o know-how, ugovor o faktoringu, 

ugovor o fran

š

izingu i dr. 

U 

č

etvrtoj oblasti je dat prikazi bankarskih poslova: aktivni, pasivni i neutralni 

poslovi, sa prikazom ugovora iz ovih oblasti. Tako

đ

e

 su ob

ra

đ

ene

 apstraktne i kauzalne 

hartije od vrednosti. Dat je primer obrasca menice kao zn

a

č

aj

ne hartije od vrednosti. 

Prilikom obrade materije prikazane u knjizi, iz

vrše

na je analiza pozitivnih 

zakonskih propisa u nas, koji se permanentno menjaju i usa

glašavaju

 sa 

zakonodavstvom Evropske unije, zatim, analiza ranijih propisa, kao i uporednog 
zakonodavstva. Posebno su analizirani: Zakon o privrednim dru

š

tvima, Zakon o 

obligacionim odnosima, Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o tr

ž

i

š

tu hartija od 

vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakon o bankama, kao i drugi propisi. 

Prikazana je  sudska praksa i praksa drugih dr

ž

avnih organa, upu

ć

uju

ć

i tako na 

n

a

č

in

  z

aš

tite prava privrednih dru

š

tava, kao pravnih subjekata, pa i n

a

č

in

 primene 

pojedinih propisa. 

Autor 

Privredno pravo 

14

I  

UVOD  U  PRIVREDNO  PRAVO 

1. 

POJAM  I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA 

1.1. Pojam 

privrednog 

prava 

Š

ta je 

pravo 

uop

š

te? 

Pravo je sistem dru

š

tvenih normi koje sankcioni

š

e dr

ž

ava, a imaju za cilj da 

odr

ž

e dati dru

š

tveni poredak. 

S jedne strane, privredno  pravo je samo jedan mali deo tih normi, p

oš

to ima 

mnogo pravnih disciplina (ustavno pravo, krivi

č

no p

ravo, gra

đ

a

nsko pravo, upravno 

pravo, radno pravo i druga) koje sve zajedno 

č

ine taj sistem normi. S druge strane, 

privredno pravo   je multidisciplinarno pravo, po

š

to sadr

ž

i skup pravnih normi iz vi

š

e 

oblasti prava i to: iz oblasti    pravnog polo

ž

aja privrednih subjekata,   iz oblasti 

obligacionog  prava  -  ugovori  privrednog  prava  i  iz  oblasti  bankarskog  poslovanja  i 
hartija od vrednosti. 

Š

ta je 

pravna norma?

Pravna  norma  je  pravilo  o  pon

aša

nju  ljudi  koje  sadr

ž

i  i  propise  o  primeni 

sankcije od strane dr

ž

ave u slu

č

aju njegove povrede. Sastoji se iz 

dispozicije i sankcije

. 

Na primer: Ko u

č

ini 

š

tetu 

duž

an je da je naknadi. Ko ne plati dug u roku, pl

a

ć

a 

zakonsku 

kamatu i sl. 

„Ko

  u

č

ini 

š

tetu

“

 predstavlja dispoziciju, a 

„

du

ž

an je da je naknadi

“ 

predstavlja sankciju. 

Š

ta je 

privredno pravo ?

Privredno   pravo  

č

ini   sistematizovani   skup   tih   pravnih   normi  

o   pravnom 

polo

ž

aju privrednih subjekata i njihovom pravnom poslovanju na tr

ž

i

š

tu. Ovo sa 

stanovi

št

a va

že

ć

eg

 normativnog pravnog poretka (zakoni i podzakonski akti). S druge 

strane, privredno pravo kao nau

č

na i nastavna disciplina, 

izu

č

a

va pravni polo

ž

aj 

privrednih subjekata i m

e

đ

usobne odnose u pravnom poslovanju na tr

žiš

tu. 

Privredno pravo se izu

č

ava i sa stanovi

š

ta  

unutra

š

njeg doma

ć

eg

prava i sa 

stanovi

št

a 

me

đ

unarodnog prava 

s obzirom na elemente inostranosti. Postoji 

povezanost poslovnih subjekata u spoljnotrgovinskom poslovanju, stranim ulaganjima, 

me

đ

unarodnim privrednim organizacijama i sl. 

Privredno pravo 

16

Prema 

nastanku

, izvori prava mogu biti d

oma

ć

i

 (dr

ž

avni i autonomni) i izvori 

me

đ

unarodnog poslovnog prava. 

Dr

ža

vne izvore 

prava kojima se u

re

đ

u

je pravni polo

ž

aj privrednih subjekata, 

privredno poslovanje 

i me

đ

usobni odnosi subjekata tog poslovanja,   donose dr

ž

avni 

organi. U 

autonomne izvore 

poslovnog prava ubrajamo poslovne obi

č

aje i op

š

te uslove 

poslovanja. Autonomnim izvorima prava se 

stvaraju sami subjekti 

na koje se ovi izvori 

prava i primenjuju. 

2.2. Vrste 

izvora 

privrednog 

prava 

U privrednom  pravu postoje sled

e

ć

i

 izvori prava: 

1. Propisi, koje donose dr

ž

avni organi: zakoni i podzakonski akti, 

2. Autonomni izvori prava: poslovni obi

č

aji i op

š

ti uslovi poslovanja i 

3. Izvori 

me

đ

unarodnog privrednog prava. 

Ono 

š

to je karakteristi

č

no za sve izvore prava je: 

- da svi izvori privrednog prava 

sadr

že

op

š

te pravne norme i predstavljaju op

š

ta 

pravila pon

aša

nja za sve pojedin

a

č

ne slu

č

ajeve koji nastanu u privredno pravnom 

poslovanju, 

- da izvore prava 

priznaje 

pravni poredak zemlje i 

- da primenu izvora prava 

obezbe

đ

uje 

dr

ž

ava. 

2.3. Zakoni 

i 

podzakonski 

akti 

Zakoni  i  podzakonski  akti  su  izvori  privrednog  prava  kojima  dr

ž

ava  u

re

đ

uje

privredno pravno poslovanje, odnosno pojedine oblasti. 

Ove izvore prava donose  dr

ž

avni organi (skup

š

tina, vlada, organi uprave). 

(1)   Zakon  

je   op

š

ti   pravni   akt   koji   donosi   zakonodavni   organ   dr

ž

ave   po 

propisanom postupku. 

- Zajedno sa ustavom, zakon spada u izvore prava 

naj

više

 pravne snage 

od svih 

pisanih izvora prava. 

-  Ko  ih  donosi?  Zakone  u  n

ašoj

 zemlji donosi Narodna skup

š

tina Republike 

Srbije, koju 

č

ine izabrani narodni poslanici i koja je n

ajviši

 i jedini zakonodavni organ u 

dr

ž

avi. 

- Ustav i zakon spadaju u izvore prava na

jviše

 pravne snage od svih pisanih 

izvora prava. Zakon mora biti usagla

š

en sa ustavom. 

- 

Zakonik ili kodeks 

se javlja u vidu akta, koji na celovit n

a

č

in

 u

re

đ

u

je odr

e

đ

e

ne 

pravne oblasti. Stvaranje zakonika, odnosno kodeksa u oblasti koja je ranije bila 
u

re

đ

e

na sa vi

š

e propisa ili putem vi

š

e pravnih obi

č

aja naziva se kodifikacija (kodeks, 

kodifikacija, poti

č

e od francuskog    Code de Commerce iz 1808. godine, zatim 

Jednoobrazni trgova

č

k

i  zakonik  SAD  iz  1962.  godine  i  dr.).  Zakonik  se  razlikuje  od 

Privredno pravo 

17

zakona po obimu pravnih normi kojima se ur

e

đ

uje od

re

đ

ena oblast, ali kao izvor prava 

ima  isto dejstvo kao i zakon. 

Kao izvore privrednog prava, isti

č

emo dve vrste zakona i to: zakone koji 

neposredno   ure

đ

uju   pojedine   oblasti   privrednog   poslovanja   i   zakone   koji   se 

neposredno primenjuju na pojedina pitanja iz tog poslovanja. 

Zakoni koji 

neposredno 

ur

e

đ

uju pojedine oblasti su: Zakon o privrednim 

dru

š

tvima, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o st

e

č

a

ju, zatim zakoni iz oblasti 

trgovine, spoljnotrgovinskog poslovanja, zakoni o bankama, zakoni o osiguranju, 
hartijama od vrednosti i dr. 

Zakoni koji se 

posredno 

primenjuju na pojedina pitanja poslovanja su zakoni o 

postupcima   pred   sudovima:   Zakon   o   parni

č

nom   postupku,   Zakon   o   krivi

č

nom 

postupku, Zakon o iz

vrš

nom postupku i drugi. 

Sa stanovi

š

ta primene, norme u zakonu mogu biti imperativne i dispozitivne 

norme.  Imperativne norme,  

š

to se vidi i po samom nazivu, su  norme koje  se moraju 

p

oš

tovati. Na primer, prilikom osnivanja privrednog dru

š

tva se mora  uplatiti propisani 

osniva

č

k

i kapital ili se dru

š

tvo za koje je propisan osniva

č

k

i kapital ne mo

ž

e osnovati. 

Zatim, privredno dru

š

tvo mora osnovati odr

e

đ

e

ni broj osniva

č

a, u suprotnom 

privreedno dru

š

tvo se ne mo

ž

e se osnovati i sl. Ovim normama, 

š

tite se osnovi 

dru

š

tvenog i ekonomskog u

re

đ

enja. 

Dispozitivne  zakonske  norme  su  norme  koje  o

vlaš

ć

uju  subjekte  privrednog 

prava da svoje odnose urede svojim pravilima, odnosno da   ti subjekti sami stvaraju 
norme po kojima 

ć

e se ostvarivati njihov pravni odnos. Zakonom o privrednim 

dru

š

tvima su akcionarska dru

š

tva 

ovlaš

ć

ena da svojim statutom samostalno urede 

od

re

đ

ene odnose. Na primer, Zakonom o privrednim dru

š

tvima 

(

č

l. 211)  je u

re

đ

eno da 

skup

š

tina akcionarskog dru

š

tva odlu

č

uje o od

re

đ

e

nim pitanjima    kvalifikovanom 

ve

ć

inom (2/3 glasova akcionara), ako se osniva

č

k

im aktom dru

š

tva drug

a

č

ije

 ne uredi 

(na primer: v

e

ć

i

nom glasova akcionara). Zn

a

č

i,

 skup

š

tina dru

š

tva m

ož

e i druga

č

ije 

urediti n

a

č

in odlu

č

ivanja, kao 

š

to je odlu

č

iva

nje prostom ve

ć

inom ili na neki drugi 

n

a

č

in.

 Zato se ove norme nazivaju dispozitivnim normama. M

e

đ

utim, ako ovo pitanje 

dru

š

tvo ne uredi svojim statutom druga

č

ije, onda se primenjuje zakonska norma, u 

konkretnom  slu

č

aju  to  zn

a

č

i 

 kvalifikovana  ve

ć

ina.  Dispozitivne  norme  su 

karakteristi

č

ne u oblasti privrednog poslovanja u kome vlada n

a

č

e

lo autonomije volje 

stranaka u okviru javnog poretka. Zato su ove norme, odnosno njihova primena, 
posebno zn

a

č

a

jne za poslovno pravo. 

(2) Podzakonski akti

Podzakonski akti su ni

ž

e pravne snage od zakona. To su: 

uredba, pravilnik, 

odluka, naredba, re

šen

je 

i 

uputstvo

. Donose ih iz

vršni

 organi i organi uprave. 

Osnov 

za 

dono

š

enje podzakonskog akta je 

ovlaš

ć

enje iz zakona. Podzakonski propis mo

ž

e biti 

osnov za don

oš

enje hijerarhijski ni

ž

eg propisa. Na primer, Zakon o privatizaciji (koji je 

donela Skup

š

tina) je osnov za don

oše

nje Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom 

Privredno pravo 

19

Zakona  o  obligacionim  odnosima).  M

e

đ

utim,  privredni  subjekti  ne  mogu  ugovoriti 

primenu uzansi koje su suprotne prinudnim normama zakona. 

(3) Trgova

č

ki

 termini 

su 

skra

ć

eni

 izrazi 

nastali i prihva

ć

eni u trgova

č

k

oj praksi. 

Sa

ž

eto se ozn

a

č

av

aju  pojedini elemenati u ugovoru privrednog poslovanja. Trgova

č

k

i 

termini spadaju u trgova

č

k

e obi

č

aje u 

širem

 smislu re

č

i. Svaki trgova

č

k

i termin 

podrazumeva   od

re

đ

e

na   prava   i   obaveze   ugovornih   strana.   Trgova

č

ki   termini   se 

n

aj

č

eš

ć

e upotrebljavaju u prometu robe i usluga, a posebno u ugovoru o prodaji robe. 
Trgova

č

k

e termine sistematizuje komora, berza ili drugo telo i ut

vr

đ

u

je njihovo 

zn

a

č

e

nje,  odnosno  smisao.  Zn

a

č

e

nje  trgova

č

kog  termina  mogu  izmeniti  ugovorne 

strane  u ugovoru, ali to nije po

ž

eljno. 

Najpoznatiji trgova

č

k

i termini su transportne klauzule, kojima se skr

a

ć

e

no 

ozn

a

č

ava

ju   od

re

đ

e

na   prava   i   obaveze   ugovornih   strana   u   ugovoru.   Transportne 

klauzule se n

aj

č

eš

ć

e ti

č

u mesta, vremena, na

č

ina isporuke, tr

oš

kova transporta i 

osiguranja robe, prelaska rizika i sl. Ove klauzule se primenjuju, kao uzanse, ako su se 
ugovorne strane na njih iz

ri

č

i

to pozvale ili ako se prema okolnostima slu

č

aja ima 

smatrati da su njihovu primenu htele. 

Evo pojedinih transportnih klauzula, odnosno njihovih zn

a

č

e

nja: 

FOB - franko brod, obaveza prodavca da robu utovari na brod, 
FOB aerodrom - aerodrom sa koga je ugovoren polazak, 
C&F - cena sa vozarinom, dok je u cenu je u

ra

č

unata i vozarina do luke 

opredeljenja. 

CIF 

–

 cena, osiguranje, vozarina. 

Tak

o

đ

e,

 postoji 

INCOTERMS 

–

me

đ

unarodna pravila za tu

ma

č

e

nje trgova

č

k

ih 

termina iz 1936. godine. Utvrdila ih je M

e

đ

unarodna trgovinska komora u Parizu 

(International Commercial Terms). Njihova revizija je 

vrš

ena 1953. i 1980. godine. 

U n

ašoj

 zemlji postoje 

Opš

te uzanse za promet robom iz 1954. godine kojima su 

ut

vr

đ

e

ne transportne klauzule i pravila za njihovo tuma

č

enje. 

Privredno pravo 

20

2.5. Op

š

ti uslovi poslovanja 

O

pš

ti uslovi poslovanja 

su 

unapred utvr

đ

ena

 op

š

ta pravna pravila 

o pravima i 

obavezama ugovornih strana u pojedinim ugovorima. Pravila ut

vr

đ

uje j

edna ugovorna 

strana, koja masovno nudi zaklju

č

enje ugovora, osiguranje, ili privredna komora, 

udr

už

enje i sl. Ona se primenjuju na svaki pojedin

a

č

an ugovor ako su se ugovorne 

strane saglasile sa njihovom primenom. 

Opš

ti uslovi poslovanja pripadaju formularnom ugovornom privrednom pravu, 

koje sa obi

č

ajnim pravom sa

č

injava autonomno ugovorno pravo. 

Formularno ugovorno privredno pravo 

č

ine: Op

š

ti uslovi poslovanja u 

už

em 

smislu, adhezioni ugovori i tipski ugovori. 

a)          

O

pš

ti uslovi poslovanja u 

užem

 smislu 

–

 op

š

ta pravna pravila o pravima 

i obavezama ugovornih strana koja su unapred ut

vr

đ

e

na u vidu posebnog akta 

donosioca 

ovih  pravila  (Odluka  o  uslovima  isporuke  elekt

ri

č

ne  energije).  Ovi  op

š

ti 

uslovi 

ć

e se primeniti ako su se stranke saglasile i na njih se pozvale. Sastavni deo 

ugovora su op

š

ti uslovi i ako njihov sadr

ž

aj nije naveden u samom ugovoru. 

b)         

Adhezioni  ugovori  

–

formularni   ugovor  

č

iju   je   sadr

ž

inu   ponudilac 

ugovora sam unapred utvrdio 

i takav ugovor se nudi na zaklju

č

enje uz prihvatanje svih 

ponu

đ

e

nih  uslova.  Ovakav  ugovor  se  ne  mo

ž

e menjati od druge ugovorne strane. 

Druga ugovorna strana m

ož

e da ga u celosti prihvati ili da ga ne prihvati. Ovde va

ž

i 

pravilo 

„

uzmi ili ostavi

“.

 Iako su u ugovornom pravu ugovorne strane ravnopravne, 

ovde se ipak 

č

ini izuzetak. 

c) 

Tipski ugovori 

–

formularni ugovor, 

č

iju je sadr

ž

inu 

tako

đ

e

 unapred

utvrdio ponudilac 

ugovaranja i koji se nudi na zaklju

č

enje. Ovde je dozvoljeno izvesno 

odstupanje od ponu

đ

enih uslova ugovora. Postoji spremnost 

da se pregovara 

o 

pojedinim uslovima ugovora. 

2.6. Izvori 

me

đ

unarodnog privrednog prava 

M

e

đ

unarodno privredno pravo 

č

ini 

skup pravnih normi 

kojima se u

re

đ

u

ju 

poslovni odnosi privatnopravne prirode iz

me

đ

u

 subjekata iz razli

č

itih zemalja. Predmet 

ovog prava je 

me

đ

unarodno privredno poslovanje: m

e

đ

unarodna prodaja robe, 

me

đ

unarodni transfer tehnologije, m

e

đ

unarodne investicije i dr. 

Izvori me

đ

unarodnog privrednog prava poti

č

u iz posebnih izvora obzirom na 

elemenat inostranosti u pogledu subjekata poslovanja, pa se razlikuju od izvora 
d

oma

ć

eg

 privrednog prava po svom poreklu i po domenu svoje primene. M

e

đ

utim, ovi 

izvori prava se ne razlikuju od izvora d

oma

ć

eg

 prava po obliku i vrsti pojedinih izvora. 

a) M

e

đ

unarodno 

trgova

č

ko

 zakonodavstvo.

To su po svojoj pravnoj prirodi ugovori i kao takvi su izvori m

e

đ

unarodnog 

privrednog prava. Akti 

me

đ

unarodnog trgova

č

kog zakonodavstva, bez obzira na svoj 

naziv, su akti doneti saglasn

oš

ć

u volja pojedinih dr

ž

ava. Te dr

ž

ave su se saglasile da 

akte prihvate i primenjuju. To je, u stvari, saglasnost volja pojedinih dr

ž

ava da takve 

akte prihvate i primenjuju. 

Privredno pravo 

22

3. PRAVNI  INSTITUTI  O

D ZNA

Č

A

JA ZA 

PRIVREDNO PRAVO 

Za privredno pravo su od posebnog zn

a

č

aja

 odre

đ

e

ni imovinsko pravni instituti 

kao 

š

to su pravni subjekt, imovina, ugovor, obligacija i drugi. 

Š

ta je pravni institut uop

š

te ? 

Pravni institut je skup svih pravnih normi koje se odnose na jedan isti dru

š

tveni 

odnos. Pravne norme koje 

č

ine jedan pravni institut su srodne po predmetu, odnosno 

dru

š

tvenom odnosu, koji u

re

đ

uju. Pravni institut je najmanji deo pravnog sistema. 

Skup 

me

đ

usobno srodnih pravnih instituta 

č

ine od

re

đ

e

nu pravnu granu, koja je 

sastavni deo pravnog sistema. Na primer, pravnu granu predstavljaju privredno pravo, 
ustavno pravo, krivi

č

no pravo, radno pravo i sl. 

Imovinsko pravni instituti odnose se na imovinska prava. Predmet imovinskih 

prava  je uvek neka stvar, radnja ili drugo dobro 

č

ija se vrednost mo

ž

e izraziti u novcu. 

Imovinska prava su u pravnom prometu. Mogu se putem pravnih poslova prenositi iz 
imovine jednog pravnog subjekta u imovinu drugog pravnog subjekta. Na primer, 
ugovorom, koji predstavlja pravni posao, mo

ž

e   se prenositi pravo svojine na stanu, 

nov

č

ano potra

ž

ivanje, pravo na akciji i sl. 

Zbog  navedenih  svojstava,  imovinsko  pravni  instituti  su  karakteristi

č

ni   za 

privredno pravo. U privredno pravnom poslovanju se uvek radi o poslovima koji imaju 
svoju 

imovinsku vrednost

. U daljem izlaganju bi

ć

e re

č

i o najva

žn

ijim imovinskopravnim 

institutima. 

3.1. Pravni 

subjekt 

Š

ta je pravni subjekt ? 

Pravni subjekt je lice koje je nosilac prava i obaveza u od

re

đ

enom pravnom 

odnosu. Npr. odr

e

đ

e

no lice ima prava i obaveze u kupoprodajnom odnosu na osnovu 

ugovora o prodaji robe (p

še

nice). To lice, ukoliko je prodavac, ima obavezu da isporu

č

i 

p

še

nicu i ima pravo na cenu za isporu

č

enu p

še

nicu. Ako je to lice  (taj pravni subjekt) 

kupac,    pravo  na  p

š

enicu i obavezu da plati cenu za  nju. Zna

č

i, nosilac je prava i 

obaveza u tom kupoprodajnom odnosu. 

Pravni subjekt mo

ž

e biti  fizi

č

k

o i pravno lice. U privredno pravnom poslovanju, 

pravni subjekti su n

aj

č

e

š

ć

e pravna lica, a mnogo 

re

đ

e

 fizi

č

k

a lica. Pravna lica koja se 

pojavljuju u privrednom poslovanju su: privredna dru

š

tva, banke, osiguravaju

ć

e 

organizacije kao i drugi subjekti privrednog poslovanja. Svojstvo pravnog lica navedeni 
subjekti privrednog poslovanja imaju po samom zakonu. 

Pravno lice ima: pravnu sposobnost i poslovnu sposobnost. 
Pravna sposobnost zna

č

i da pravno lice mo

ž

e biti 

nosilac 

prava i obaveza u 

od

re

đ

enom poslovanju, a poslovna sposobnost zn

a

č

i

 da pravno lice m

ož

e  

izjavom 

volje 

da stvara   prava i obaveze u pojedinim pravnim poslovima. Upravo to svojstvo, 

Privredno pravo 

23

svojstvo  pravnog  lica,  omogu

ć

ava  subjektu  privrednog  poslovanja  da  bude  nosilac 

prava i obaveza i da istovremeno izjavom volje stvara prava i obaveze. 

Subjekt privrednog poslovanja ili privredni subjekt (ako je pravno lice), pored 

toga 

š

to ima sva obel

ež

ja pravnog lica, ima jo

š

 neka obele

ž

ja. Privredni subjekt obavlja 

privrednu delatnost radi sticanja dobiti, tu delatnost mora obavljati kao profesionalac s 
pa

ž

njom dobrog privrednika i mora biti registrovan u odgovaraju

ć

i registar. 

Postoje razli

č

ite vrste privrednih subjekata. 

a) Privredni subjekt m

ož

e biti pravno ili fizi

č

k

o lice. 

Svojstvo 

pravnog lica 

privrednog subjekta od

re

đ

e

no je samim zakonom. 

Privredni subjekt kao pravno lice postoji samostalno i deluje nezavisno od lica koja su 
ga osnovala. Ovaj privredni subjekt ima svoju imovinu, koja je odvojena od imovine lica 
koja su ga osnovala, ima posebnu organizaciju, odnosno organizacioni oblik (privredno 
dru

š

tvo, banka, berza i sl), ima zaposlene koji obavljaju privrednu delatnost i sl. 

Fizi

č

k

o lice, kao privredni subjekt, je preduzetnik koji se u vidu zanimanja bavi 

nekom privrednom delatn

oš

ć

u 

radi sticanja dobiti

. Fizi

č

k

o lice kao preduzetnik mora 

biti registrovano u registar kod nadle

ž

nog organa. Za razliku od osniva

č

a pravnog lica, 

imovina preduzetnika koju ima u svojini, nije odvojena od imovine kojom posluje radi 
sticanja dobiti. 

b) Prema svom organizacionom obliku, privredni subjekti mogu biti osnovani u 

obliku privrednog dru

š

tva,    banke i druge finansijske organizacije, osiguravaju

ć

e 

organizacije i u drugim oblicima privrednog poslovanja. 

3.2. Imovina 

Imovina u op

š

tem smislu je skup subjektivnih gr

a

đ

a

nskih prava koja pripadaju 

jednom licu. Po

š

to mi u ovom predmetu prou

č

avamo pravna lica, privredne subjekte, 

onda mo

ž

emo re

ć

i 

da je imovina skup imovinskih prava koja pripadaju jednom 

pravnom subjektu. 

Pravni subjekt ne mo

ž

e postojati bez svoje imovine. Na primer, 

jedno privredno dru

š

tvo ne mo

ž

e biti osnovano, odnosno ne mo

ž

e postojati bez 

imovine. Pravni subjekt, prava koja sti

č

e u pravnom prometu, sti

č

e u korist svoje 

imovine. Obaveze koje stvara u pravnom prometu, stvara na teret svoje imovine. 

Imovina pravnog subjekta je jedinstvena. Ovu imovinu 

č

ine imovinska prava 

pravnog subjekta. Stvari i druge ekonomske vrednosti koje 

č

ine predmet jedne imovine 

nazivaju se 

imovinskom masom

. Na primer, imovina jednog privrednog dru

š

tva   kao 

pravnog  lica,  predstavlja  skup  imovinskih  prava  na  njegovoj  robi  koju  poseduje 
(halama, zemlji, p

še

nici i sl.). Sve te stvari i druge ekonomske vrednosti   mogu se 

izraziti   u   novcu,  

š

to   omogu

ć

ava  pravni  promet  izme

đ

u   privrednih   subjekata.   U 

pravnom prometu se ne prenose te stvari i dobra nego 

prava na tim stvarima 

i 

ekonomskim vrednostima, 

č

iji je nosilac taj pravni subjekt (privredno dru

š

tvo, banka i 

sl.). 

Prava   koja   

č

ine   imovinu 

subjekta   privrednog   poslovanja   su   

imovinska

subjektivna  prava

.  Imovinska  subjektivna  prava  dele  se  na   stvarna  (apsolutna)  i 

obligaciona (relativna) prava. 

Stvarna prava 

su prava na   odre

đ

enu stvar ili drugo ekonomsko dobro. Oblici 

stvarnih prava su npr. pravo svojine, pravo ko

riš

ć

enja, pravo slu

ž

benosti itd. Pravo 

svojine privrednog dru

š

tva mo

ž

e da postoji na od

re

đ

enoj robi kao 

š

to je kukuruz, 

z

emljiš

te i sl.  Stvarna prava deluju prema svim licima, odnosno prema neod

re

đ

enom 

Privredno pravo 

25

m

ož

e se sastojati i u promeni postoje

ć

ih prava i obaveza uspostavljenim ugovorom ili u 

gaše

nju stvorenih prava i obaveza ugovorom. 

Ugovor  je  n

aj

č

eš

ć

i   oblik   pravnog   posla.  Pravni   posao   je   izjava  volje   koja 

proizvodi odre

đ

eno pravno dejstvo. Da bi volja imala pravno dejstvo, ona mora da 

bude ozbiljno i slobodno izjavljena, da bude upu

ć

ena na n

eš

to 

š

to je fizi

č

k

i i pravno 

mogu

ć

e i da ima svoj predmet i kauzu. Bitni uslovi valjanosti pravnog posla u oblasti 

privrednog prava su: poslovna sposobnost privrednog subjekta koji preduzima pravni 
posao, valjanost izjave volje pravnog subjekta i dozvoljenost sadr

ž

ine, odnosno 

predmeta tog pravnog posla. 

Prema n

a

č

i

nu zasnivanja pravni poslovi se dele na jednostrane i dvostrane. 

Jednostrani pravni posao je posao za 

č

ije je nastajanje dovoljna izjava volje samo 

jednog subjekta. Dvostrani pravni   posao je posao za 

č

ije je zasnivanje potrebna 

saglasnost izjava volja dva   lica, 

š

to predstavlja ugovor, o 

č

emu j

e ve

ć

 bilo r

e

č

i. 

Privrednopravni poslovi su n

aj

č

eš

ć

e ugovori. Robni promet i promet usluga u robnom 

prometu, 

š

to  predstavlja  su

š

tinu  privrednog  poslovanja,  ostvaruje  se  upravo 

ugovorima. 

Najpoznatiji ugovori privrednog poslovanja su: 

- 

ugovor o prodaji robe, 

- 

ugovor o uskladi

š

tenju, 

- 

ugovor o komisionu, 

- 

ugovor o trgovinskom zastupanju, 

- 

ugovor o posredovanju, 

- 

ugovor o kontroli robe, 

- 

ugovor o otpremanju, 

- 

ugovor o prevozu, 

- 

ugovor o 

gra

đ

enju, 

- 

ugovor o organizovanju putovanja, 

- 

ugovor o kreditu , 

- 

ugovor o osiguranju  i dr. 

3.4. Obligacija 

Obligacija, odnosno obligacioni odnos je 

pravni odnos 

izm

e

đ

u

 dva odr

e

đ

e

na 

lica, odnosno dve strane u kome je jedna strana 

ovlaš

ć

ena da zahteva od druge strane 

od

re

đ

eno davanje, 

č

injenje ili uzdr

ž

avanje, a druga strana je du

žn

a da to da, u

č

ini ili se 

uzdr

ž

i od 

č

injenja. Za razliku od stvarnog prava, obligacija je pravni odnos izm

e

đ

u 

t

a

č

no

 od

re

đ

e

nih lica, subjekata obligacionog odnosa. U obligacionom odnosu je jedna 

strana poverilac, a druga strana  du

ž

nik. M

e

đ

utim, u privrednopravnom poslovanju su 

n

aj

č

eš

ć

e   obe strane i   poverilac i du

ž

nik. Npr. kod ugovora o prodaji, koji predstavlja 

jedan obligacioni odnos, prodavac je d

už

an da preda robu, a kupac je d

už

an da plati 

cenu, 

š

to zn

a

č

i

 da su po navedenom osnovu obe strane du

žn

ici. M

e

đ

utim, kod istog 

ugovora,  prodavac  je  o

vlaš

ć

en  da  tra

ž

i  isplatu  cene,  a  kupac  je  ovla

š

ć

en  da  tra

ž

i 

predaju robe, iz 

č

ega proizilazi da su po ovom osnovu obe ugovorne strane poverioci. 

U privrednom pravu, obligacija je imovinsko pravni odnos izme

đ

u dva pravna 

subjekta, u

č

esnika privrednog poslovanja. Su

š

tina obligacije je imovinski interes 

subjekata obligacije. 

U oblasti privrednog poslovanja obligacija n

aj

č

eš

ć

e nastaje iz dva izvora: 

Privredno pravo 

26

- 

iz ugovora i 

- 

iz prouzrokovanja 

š

tete. 

Ugovor 

je osnovni izvor obligacija u privrednom poslovanju, po

š

to se prava i 

obaveze   privrednih   subjekata   redovno   ut

vr

đ

uju  

 ugovorom.   Na   ovaj   n

a

č

in  

 se 

uspostavlja obligacionopravni odnos izme

đ

u ugovornih strana, kako je v

e

ć

 navedeno 

na primeru ugovora o prodaji robe. 

Prouzrokovanje 

š

tete 

je tak

o

đ

e

 izvor iz kog nastaju obligacije. 

Š

ta je, u stvari, 

š

teta

? Š

teta je umanjenje ne

č

ije imovine, obi

č

na 

š

teta, ili 

spre

č

avanje pove

ć

anja imovine, izmakla dobit. Ukoliko jedan privredni subjekt nanese 

š

tetu drugom privrednom subjektu, svojim krivicom, ima obavezu da 

oš

t

e

ć

enom 

privrednom subjektu nadoknadi p

ri

č

injenu 

š

tetu, 

š

to zna

č

i da su ova dva subjekta u 

obligacionom odnosu. Subjekt koji je p

ri

č

inio 

š

tetu je 

š

tetnik

, a subjekt kome je 

š

teta 

p

ri

č

inj

ena je 

ošte

ć

e

ni. 

Ukoliko 

š

tetnik n

e

ć

e

 dobrovoljno da naknadi 

š

tetu 

oš

t

e

ć

enom, 

oš

t

e

ć

e

ni ima pravo da putem suda u sudskom postupku naplati pri

č

injenu mu 

š

tetu. 

4. MESTO PRIVREDNOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMU 

4.1. Pravni 

sistem 

Da bi mogli prikazati mesto privrednog prava u pravnom sistemu, poku

š

a

ć

emo 

da prethodno objasnimo odr

e

đ

e

ne pravne pojmove kao 

š

to su pravni sistem, pravna 

grana, pravni institut i pravna norma o kojoj je ve

ć

bilo r

e

č

i.

Pravni sistem 

je jedinstvena i neprotivre

č

na   

celina op

š

tih pravnih normi 

od

re

đ

enog pravnog poretka, poretka jedne zemlje. To je sistematizacija izvora prava 

po od

re

đ

e

nim kriterijumima i po njihovoj nau

č

noj obradi. Prilikom sistematizacije 

pravnih normi, odnosno izvora prava, pristupa se tu

ma

č

e

nju op

š

tih pravnih normi i to: 

nau

č

nom tum

a

č

e

nju i tu

ma

č

e

nju u primeni prava (od sudskih organa, organa uprave i 

drugih organa koji primenjuju op

š

te pravne norme). 

Pravni sistem se menja, razvija i u

savrša

va, zavisno od promena u izvorima 

prava, koji se tak

o

đ

e

 menjaju, i zavisno od na

u

č

nog i drugog pozitivnog tu

ma

č

enja. 

Izvori prava se menjaju, jedni nastaju, drugi nestaju, opet zavisno od volje njihovih 
tvoraca, dr

ž

ave ili tvoraca autonomnog prava. 

Va

že

ć

e

 op

š

te pravne norme, koje sa

č

injavaju pravni sistem, 

sre

đ

uju se i 

ob

ra

đ

uju prema predmetu, odnosno dru

š

tvenim  odnosima koje ure

đ

uju. Obradom 

ovih pravnih normi, obra

đ

uju

 se bitni elementi pravnog sistema: pravne grane i pravni 

instituti. 

Pravna grana 

je skup vi

š

e srodnih pravnih instituta koji ur

e

đ

uju istu oblast 

dru

š

tvenih odnosa, po istim n

a

č

elima.

 Ovako ut

vr

đ

e

ne pravne grane 

č

ine pravni sistem 

jedne zemlje. 

Pravni institut 

je skup op

š

tih pravnih normi koje se odnose na isti dru

š

tveni 

odnos. 

Privredno pravo 

28

Sudsko pravo

, odnosno zakoni kojima su u

re

đ

eni postupci pred sudovima,   su 

zn

a

č

aj

ni za privredne subjekte koji mogu ostvarivati svoja prava pred sudovima. 

Posebno su zn

a

č

aj

ni Zakon o parni

č

nom postupku radi 

rešava

nja privrednih sporova, 

Zakon o iz

vršn

om postupku, Zakon o registraciji privrednih subjekata, kao i pravna 

pravila o arbitra

žn

om re

š

avanju privrednih sporova. 

Gra

đ

ansko  pravo,  

posebno  pojedini  njegovi  delovi,  kao  

š

to  je  obligaciono 

pravo, osnova su za pojedine delove privrednog prava. Privredno-pravno poslovanje se 
obavlja svojim n

ajve

ć

im  

delom putem obligacionopravnih ugovora. Odnosi koji nastaju 

iz

me

đ

u

 subjekata privrednog poslovanja su obligacioni odnosi, pa se na njih primenjuju 

pravne norme obligacionog prava. Tak

o

đ

e

 i stvarno pravo, kao deo gra

đ

anskog prava, 

koje ure

đ

uje svojinske i druge stvarnopravne odnose, predstavlja osnov za primenu 

pojedinih delova poslovnog prava. Ovde je va

ž

no  navesti  svojinu,  koja  je  zn

a

č

aj

na za 

imovinu privrednih subjekata, zatim slu

ž

benost, zaloga i sl. 

Krivi

č

no pravo 

koje, pored ostalog, prou

č

ava i krivi

č

na dela protiv privrede i 

jedinstva   tr

ž

i

š

ta u zemlji, ima od

re

đ

en odnos prema poslovnom pravu. Pojedine 

protivpravne radnje u privrednopravnom poslovanju predstavljaju radnje krivi

č

nih dela 

ili  predstavljaju  privredne  prestupe  

č

iji   po

č

inioci   odgovaraju   za   ta   krivi

č

na   dela, 

odnosno privredne prestupe. N

aj

č

eš

ć

e se radi o povredi ravnopravnosti u 

vrš

enju 

privrednih delatnosti, stvaranju monopolisti

č

k

og polo

ž

aja i izazivanju po

reme

ć

aja

 na 

tr

ž

i

š

tu, nelojalnoj konkurenciji, neo

vlaš

ć

enoj upotrebi tu

đ

eg

 poslovnog imena i sl. 

Me

đ

unarodno pravo 

je u vezi sa privrednim pravom u delu me

đ

unarodnog 

privatnog prava koje prou

č

ava 

me

đ

unarodne privatnopravne odnose. Ovde su naro

č

ito 

zn

a

č

aj

na pravila 

me

đ

unarodnog prava o obligacionim odnosima 

č

iji su subjekti dom

a

ć

a 

i strana lica. Za privredne subjekte su zn

a

č

a

jna pravila koja se odnose na izbor 

merodavnog prava i sukob zakona prilikom r

eša

vanja sporova, kao i priznavanje stranih 

sudskih i arbitra

žn

ih odluka. 

4.3. 

Najpoznatiji pravni sistemi u svetu 

Svaka zemlja ima svoj pravni sistem, nacionalni pravni sistem. Pravni sistem 

svake  zemlje  je  samostalan  i  specifi

č

an  i  izra

ž

ava  suverenost  te  dr

ž

ave.  M

e

đ

utim, 

me

đ

u

 pravnim sistemima dr

ž

ava ima manje ili vi

š

e sli

č

nosti, zavisno od istorijskih, 

geografskih i drugih uticaja. Sa razvojem prava u zemljama sveta razvijali su se i pravni 
sistemi. Najpoznatija su dva savremena pravna sistema: kontinentalni pravni sistem i 
anglosaksonski pravni sistem. U kontinentalnom pravnom sistemu je, tak

o

đ

e,

 bilo vi

š

e 

sistema, kao 

š

to su germanski, romanski i sl. 

Kontinentalni pravni sistem podrazumeva evropskokontinentalni pravni sistem, 

za razliku od ostrvskog, engleskog pravnog sistema. 

Kontinentalni pravni sistem 

se zasniva na pisanom zakonu kao glavnom izvoru 

prava. U kontinentalnom pravnom sistemu glavni tvorac prava je zakonodavni organ, 
odnosno dr

ž

ava, p

oš

to pravo prete

ž

no izvire iz zakona. Sud, u ovom pravnom sistemu 

primenjuje pravo (propise), ali ga ne stvara. Zato odluke suda u ovom sistemu nisu 
izvor prava. Me

đ

utim, sudske odluke imaju velikog uticaja na primenu prava. Zn

a

č

aj

ni 

su n

a

č

el

ni stavovi na

jviših

 sudova zauzeti povodom konkretnih sudskih postupaka, 

odnosno u konkretnim odlukama suda. Zapravo, kontinentalni pravni sistem je sistem 
pisanog kodifikovanog prava. Ovom sistemu pripada i  pravni sistem Republike Srbije. 

Privredno pravo 

29

Anglosaksonski pravni sistem

, za razliku od kontinentalnog pravnog sistema, 

zasniva se prete

ž

no na obi

č

ajnom i sudskom pravu, 

š

to ne zn

a

č

i

 da se ne zasniva i na 

zakonima. Ovakva osobenost ovog pravnog sistema nastala je iz vi

š

e razloga. Prvo, ovo 

se pravo razvijalo u drug

a

č

ijim

 istorijskim uslovima, bilo je pod veoma malim uticajem 

rimskog prava i tradicije rimskog prava. Drugo, bili su razli

č

iti  dru

š

tveni uslovi u kojima 

se ovaj pravni sistem razvijao. Ta razli

č

itost uslova   dovela   je i do razlike izm

e

đ

u 

pojedinih anglosaksonskih prava.  Na primer, postoje znatne razlike izme

đ

u

 engleskog 

prava i prava u Sjedinjenim Ameri

č

k

im Dr

ž

avama. 

Pojedini    autori  navode  i 

šer

ijatski pravni sistem 

koji postoji u odre

đ

e

nom 

broju dr

ž

ava, sa islamskom ve

ć

inom i kog karakte

riše

 stavljanje verskih zakona na prvo 

mesto (Kurana). Od 6236 izreka Kurana njih 500 odnosi se na pravo. Glavni izvori 

šerija

tskog prava su: Kur'an, Sunnet, Id

ž

ma ul ummet i Kijas, a sporedni izvori su: Urf 

adet i Er rei. 

Šerij

atske zakone primenjuje Saudijska Arabija i neke druge dr

ž

ave sa 

ve

ć

inskim muslimanskim stan

ovniš

tvom. 

5. 

NA

Č

E

LA PRIVREDNOG POSLOVANJA 

Privredne delatnosti se obavljaju na tr

ž

i

š

tu, odnosno radi tr

ž

i

š

ta. Zn

a

č

i, 

poslovanje privrednih subjekata je tr

ž

i

š

no poslovanje, obavlja se u uslovima tr

žiš

ne 

privrede. Ono je, zapravo, izraz tr

žiš

ne 

slobode 

privrednih subjekata, s jedne strane. 

M

e

đ

utim, s druge strane, to privrednopravno poslovanje se mora odvijati i u skladu sa 

od

re

đ

enim 

na

č

el

ima 

tog poslovanja. To su op

š

ta dru

š

tvena i moralna pravila i osnovna 

pravila profesionalnog obavljanja privredno-pravnih poslova. 

Pravni izvori, n

a

č

ela

 privredno-pravnog poslovanja su: neposredno Ustav 

Republike Srbije, kojim su ut

vr

đ

ena   osnovna na

č

ela privrednog poslovanja i zakonski 

propisi o obligacionim odnosima koji ut

vr

đ

u

ju n

a

č

ela

 obligacionopravnih odnosa u 

privrednom poslovanju (npr. n

a

č

elo

 savesnosti i p

oš

tenja). 

Privredni subjekti su d

užn

i da se u svom poslovanju pridr

ž

avaju n

a

č

ela 

privrednopravnog   poslovanja.   Ova   n

a

č

ela 

  imaju   sudsku   za

š

titu.   Sud

,   rešavaj

u

ć

i 

od

re

đ

eni privredni spor, primenjuje i ova na

č

ela, tu

ma

č

e

ć

i

 ih prema okolnostima 

konkretnog spora. 

Ovde 

ć

e  biti  izlo

ž

ene dve grupe n

a

č

ela,

  n

a

č

e

la  koja  se  odnose  na  

polo

ž

aj

privrednih   subjekata   na   tr

žiš

tu   (n

a

č

elo  

 samostalnosti   i   n

a

č

elo  

 ravnopravnosti 

privrednih subjekata) i   n

a

č

ela

 koja se odnose na pon

aš

anje privrednih subjekata na 

tr

ž

i

š

tu (n

a

č

elo

 savesnosti i p

oš

tenja i n

a

č

elo

 zabrane nelojalne konkurencije). 

Na

č

elo samostalnosti privrednih subjekata 

podrazumeva da su svi privredni 

subjekti samostalni u svom poslovanju. O preduzimanju pojedinih privredno-pravnih 
poslova, privredni subjekti odlu

č

u

ju samostalno, prema svom ekonomskom interesu. 

Oni samostalno obavljaju svoju registrovanu delatnost i samostalno odlu

č

uju o svom 

poslovanju. Samostalnost privrednog subjekta se podrazumeva. Samim tim 

š

to je 

registrovan u Registar privrednih subjekata i 

š

to ima svojstvo pravnog lica, privredni 

subjekt je po samom zakonu samostalan u svom poslovanju. Ali to poslovanje ne sme 
biti suprotno prinudnim propisima, odnosno javnom poretku i moralu. Zn

a

č

i,

 ta 

samostalnost ne mo

ž

e biti van granica dru

š

tvenog interesa. 

Privredno pravo 

31

Nacelo  savesnosti i postenja  je posebno  primenljivo u  oblasti  ugovornog  prava. 

Pri  zakljucenju   ugovora   u  robnom   prometu  trazi  se  savesnost  i  postenje   u  pogledu 
casnih namera  prilikom pregovora   o  zakljucenju  ugovora   u  pogledu  obaveze  saradnje 
ugovornih   strana  u  ostvarivanju  ugovora,  zatim  u  pogledu  uzdrzavanja  jedne  ugovorne 
strane  od preduzimanja  radnji  koje  bi ostetile  drugu ugovornu  stranu  i sl. 

Privredno pravo 

32

II  

PRAVNI  POLO

Ž

AJ PRIVREDNOG DRU

Š

TVA 

PRIVREDNO DRU

Š

TVO UO

PŠ

TE 

1. POJAM  I  VRSTE PRIVREDNIH DRU

Š

TAVA 

1.1. Pojam 

privrednog 

dru

št

va 

Privredno dru

š

tvo je, prema na

š

em zakonodavstvu, pravno lice koje obavlja 

delatnost  u  cilju  sticanja  dobiti  

(

č

lan  2.  Zakona  o  privrednim  dru

š

tvima).  Iz  ove 

definicije, odnosno norme, proizilaze tri uslova neophodna za postojanje privrednog 
dru

š

tva:  da  privredno  dru

š

tvo   ima   svojstvo  

pravnog   lica

,    da    obavlja    od

re

đ

enu 

delatnost 

i da tu delatnost obavlja radi sticanja 

dobiti

, odnosno profita. Ukoliko bilo 

koji od ovih uslova nije ispunjen, onda privredno dru

š

tvo ne postoji. Mo

ž

e postojati 

neki drugi oblik subjekta, zavisno od uslova koji su propisani za taj subjekt, ali to nikako 
ne mo

ž

e biti privredno dru

š

tvo u smislu navedene norme. 

U uvodnom delu je navedeno da 

pravno lice 

ima dve vrste sposobnosti: pravnu 

sposobnost i poslovnu sposobnost. 

Pravna sposobnost zna

č

i da pravno lice mo

ž

e biti 

nosilac 

prava i obaveza u 

od

re

đ

enom poslovanju, a poslovna sposobnost zn

a

č

i

 da pravno lice m

ož

e  

izjavom 

volje 

da stvara  prava i obaveze u pojedinim pravnim poslovima. Upravo to svojstvo, 

svojstvo pravnog lica omogu

ć

uje privrednom dru

š

tvu da bude nosilac prava i obaveza i 

da istovremeno izjavom volje stvara prava i obaveze. 

Pod 

delatn

oš

ć

u

, koju obavlja privredno dru

š

tvo, smatraju se: proizvodnja, 

promet robe i 

vrše

nje usluga na tr

žiš

tu. Privredno dru

š

tvo mo

ž

e obavljati bilo koju od 

ovih delatnosti pojedina

č

no ili dve ili sve delatnosti zajedno, ukoliko ispunjava uslove 

za obavljanje tih delatnosti. Ukoliko privredno dru

š

tvo obavlja promet robe ili 

vrše

nje 

usluga, uslov je da se ta delatnost ili te delatnosti obavljaju na tr

žiš

tu. Putem tr

žiš

ta se 

sti

č

e dobit, odnosno ostvaruje profit. 

Krajnji cilj osnivanja privrednog dru

š

tva je sticanje 

dobiti

, koja se ostvaruje na 

tr

ž

i

š

tu. Ukoliko se ne m

ož

e st

e

ć

i

 dobit, nema svrhe ni osnivati privredno dru

š

tvo, 

odnosno takvo privredno dru

š

tvo ne mo

ž

e opstati. Ono prestaje da postoji na jedan od 

propisanih n

a

č

ina

 za prestanak pojedinih privrednih dru

š

tava (ort

a

č

ko dru

š

tvo - 

č

lan 

117 i 118., komanditno dru

š

tvo - 

č

lan 138., dru

š

tvo sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u - 

č

lan 238 i 239. i akcionarsko dru

š

tvo - 

č

lan 468 i 469.  Zakona o privrednim dru

š

tvima). 

Privredno pravo 

34

organizacija udru

ž

enog rada

“

 (SOUR). Direktori postaju 

„i

nokosni

“

 i 

„

kolegijaln

i“

 organi 

upravljanja. 

Tre

ć

a faza predstavlja tranziciju ka modernom, odnosno evropskom 

zakonodavstvu. To je na neki n

a

č

in

 stvaranje zakonodavstva, koje ima pravne uzore i 

predstavlja odricanje od  eksperimentisanja u  ovoj  oblasti.  Ova faza po

č

inje 

dono

š

enjem  Zakona  o  preduz

e

ć

ima 

 1988.  godine,  nakon  ustavnih  promena  iste 

godine. Posredstvom ovog zakona poku

šava

 da se uvede tr

žiš

na privreda i prilagodi se 

realnim  potrebama  dru

š

tva.  Ovaj  zakon  menjan  je  izmenama  i  dopunama  1990. 

godine, a novi Zakon  o preduz

e

ć

ima

 donet je 1996. godine.  Interesantno je da je 

menjan 

šest 

puta. 

Najzn

a

č

aj

nije izmene desile su se dono

š

enjem Zakona o privrednim dru

š

tvima 

2004. godine, ali on jo

š

 uvek nije bio celovit okvir za privredna dru

š

tva. U od

re

đ

enim 

oblastima, naro

č

ito kada su u pitanju akcionarska dru

š

tva postojale su praznine, koje je 

Zakon  o  privrednim  dru

š

tvima   iz   2011.   godine   otklonio.   Nova   usk

la

đ

ivanja 

 sa 

evropskim zakonodavstvom, ali i usvajanje novih normi koje su uzrokovane t

eš

kom 

primenom donetog   zakona desila su se kroz izmene i dopune Zakona o privrednim 
dru

š

tivima 2014. i 2015. godine. 

Zakok o privrednim dru

š

tvima iz 2011.,  sa kasnijim izmenama,  uveo je brojne 

novine, naro

č

ito u oblasti upravljanja privrednim dru

š

tvima.   U Obrazlo

ž

enja novog 

zakona, u delu koji govori o neophodnosti njegovog don

oš

enja isti

č

e se da 

„..

.su se 

javile razli

č

ite nedoumice i problemi. Jedan njihov deo nastajao je zbog nedovoljne 

preciznosti pojedinih instituta (posebno kad je r

e

č

 o ekonomskim, odnosno 

ra

č

unovodstvenim kategorijama), nedoslednoj upotrebi termina u tekstu zakona, 

uglavnom nedostaju

ć

ih pravila za sprovo

đ

enje n

a

č

el

nih odredbi, ali i zbog krutosti ili 

izbora pojedinih pravila koja se u prilikama u Srbiji jednostavno ne mogu sprovoditi ili 
njihovo spro

vo

đ

enje izaziva nesrazmerne tro

š

kov

e“

 (Obrazlo

ž

enje Zakona o privrednim 

dru

š

tvima str. 185. i 186.) . U istom Obrazlo

ž

enju (str. 235.) isti

č

e se 

„U

me

đ

uvremenu, 

javila se potreba za novim u

saglašava

njem sa zakonodavstvom Evropske unije, 

izmenjenim posle stupanja na snagu Zakona o privrednim dru

š

tvima, kao i potreba da 

se 

reše

 kontradiktorna r

eše

nja Zakona o privrednim dru

š

tvima i Zakona o tr

žiš

tu hartija 

od vrednosti (odnosno da se obezbedi usk

la

đ

e

nost Zakona o privrednim dru

š

tvima sa 

novim Zakonom o tr

ž

i

š

tu kapitala). 

1.3. Pravne 

forme 

privrednih 

dru

šta

va 

U n

ašem

 pravnom sistemu, trenutno postoje slede

ć

e pravne forme privrednog 

dru

š

tva: privredno dru

š

tvo i javno preduz

e

ć

e, kao i dru

š

tveno preduz

e

ć

e

 koje je u 

nestajanju. 

Prema kriterijumu organizaciono-pravne forme privredna dru

š

tva se dele na: 

1)   privredna dru

š

tva u u

ž

em smislu, 

2)   privredna dru

š

t

va u šir

em smislu i 

3)   preduz

e

ć

a

U privredna dru

š

tva u u

ž

em smislu se ubrajaju: ort

a

č

ko dru

š

tvo, komanditno 

dru

š

tvo, dru

š

tvo sa ograni

č

enom odg

ovornoš

ć

u i akcionarsko dru

š

tvo. 

U privredna dru

š

tva u 

š

irem smislu (tzv. posebna privredna dru

š

tva) ubrajaju 

se: banke, osiguravaju

ć

a dru

š

tva, berze, zadruge i dr. 

Privredno pravo 

35

U preduz

e

ć

a

 se ubrajaju: dru

š

tvena, dr

ž

avna preduz

e

ć

a,

 ako nisu privatizovana 

i javna preduz

e

ć

a

 Po

š

to 

ć

e dru

š

tveno preduz

e

ć

e

 nestati iz na

š

eg pravnog sistema 

z

avrše

tkom   postupka   privatizacije   dru

š

tvenih   preduz

e

ć

a,  

 n

aš  

 pravni   sistem   

ć

e 

poznavati samo javna preduz

e

ć

a, koja su za sada uglavnom u dr

ž

avnom 

vlasniš

tvu, 

odnosno vlasn

iš

tvu pokrajine ili lokalnih samouprava. 

(1) 

Privredno dr

uš

tvo

Privredno dru

š

tvo, odnosno privredna dru

š

tva su dinami

č

ne pravne forme koje 

su  u  razvoju,  koje  su  najbrojnije  i  koje  se  n

aj

č

eš

ć

e  osnivaju.  Poznata  su  u  svim 

razvijenim pravnim sistemima. 

Prema Zakonu o privrednim dru

š

tvima, pravne forme privrednih dru

š

tava su: 

ort

a

č

ko dru

š

tvo, komanditno dru

š

tvo, dru

š

tvo sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u i 

akcionarsko dru

š

tvo. Kao 

š

to se vidi, navedenim zakonom je uveden pojam pravna 

forma, umesto oblik, kako je ranije bilo propisano Zakonom o preduze

ć

ima, koji je 

preduz

e

ć

a 

delio na oblike, a privredna dru

š

tva na dru

š

tva lica i dru

š

tva kapitala. Novim 

zakonom ovakva podela nije u

re

đ

ena, nego su samo predvi

đ

ene pravne forme. 

Privredna dru

š

tva uslovno bi mogli podeliti i na dru

š

tva lica i dru

š

tva kapitala. U 

toj podeli ort

a

č

ka dru

š

tvo i komaditno dru

š

tvo   svrstavamo u grupu dru

š

tava lica, a 

dru

š

tvo sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u i akcionarsko dru

š

tvo u dru

š

tva kapitala. Razlog 

za ovu podelu je zn

a

č

aj ve

ze prilikom osnivanja (li

č

ne veze, odnosno kriterijum 

intuitu 

personae 

č

lanova ili veze kapitala). Pre don

oš

enja Zakona o privrednim dru

š

tvima iz 

2004. godine ova podela je bila zn

a

č

a

jnija jer su ort

a

č

ko i komanditno dru

š

tvo mogla 

osnovati samo fizi

č

k

a lica. M

e

đ

utim tim zakonom, a i novim Zakonom o privrednim 

dru

š

tvima iz 2011. godine i ova dru

š

tva mogu osnovati i pravna lica, pa se u odr

e

đ

e

noj 

meri gubi personalna veza 

č

lanova dru

š

tva. Ona nije nestala, jer je njihova veza ostala 

zn

a

č

aj

na iz razloga 

š

to osniva

č

i odgovaraju celokupnom li

č

n

om imovinom za obaveze 

dru

š

tva, pa moraju voditi 

ra

č

una da su im ostali 

č

lanovi dru

š

tva u odre

đ

enoj meri bliski 

i poznati. 

Privrednim dru

š

tvima u 

už

em smislu 

ć

emo posvetiti n

ajve

ć

i 

deo pa

ž

nje u prvom 

delu u

dž

benika u kome 

ć

emo govoriti o pravnom polo

ž

aju privrednih dru

š

tava. 

Prema podacima Agencije za privredne registre pre dono

še

nja Zakona o 

privrednim dru

š

tvima 2011. godine u Srbiji je bilo najv

iše

 preduzetnika 224.866, zatim 

dru

š

tava sa ograni

č

enom odgovorno

š

ć

u 100.076, o

rta

č

kih dru

š

tava 3.139, komanditnih 

dru

š

tava 2.026, otvorenih akcionarskih dru

š

tava 2.026, zatvorenih akcionarskih 

dru

š

tava   346,   javnih   preduze

ć

a   700,   dru

š

tvenih   preduze

ć

a   359,   predstavn

iš

tava 

stranog pravnog lica 1.399 i ogranaka stranog pravnog lica 191.

(2) Privredna 

dru

š

tva u 

š

irem smislu

U privredna dru

š

tva u 

š

irem smislu ubrajamo: banke, osiguravaju

ć

a dru

š

tva, 

berze, zadruge i dr. Iako se osnivaju na osnovu posebnih zakona i ova pravna lica 
obavljaju delatnost u cilju sticanja dobiti, 

š

to je zakonska definicija privrednih dru

š

tava. 

Istina, neka od ovih oblika privrednih dru

š

tava u 

širem

 smislu, kao 

š

to su zadruge, 

imaju i neke druge funkcije, ali je primarna bavljenje nekom privrednom delatn

oš

ć

u 

koja donosi dobit    zadruzi, odnosno njenim zadrugarima. Banke, osiguravaju

ć

e 

organizacije i berze se osnivaju kao akcionarska dru

š

tva, pa time i u formalnom smislu 

ih mo

ž

emo svrstati u privredna dru

š

tva u 

širem

 smislu. Specifi

č

nost banaka, 

osiguravaju

ć

ih organizacija i berzi je prvenstveno u tome 

š

to se ta privredna dru

š

tva 

Privredno pravo 

37

dopunama Zakona o privatizaciji od 28.02.2003. godine, ovaj rok je produ

ž

en. Prema 

ovim izmenama: 

“

Privatizacija dru

š

tvenog kapitala sprovodi se najkasnije u roku od 

č

etiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona

“

.Zatim su usledile izmene i 

dopune 2005. i 2007. godine. Poslednje izmene bile su 2010. godine. Na ova preduz

e

ć

a 

jo

š se 

primenjuje 

č

lan 456. Zakona o privrednim dru

š

tvima iz 2004. godine koji zapravo 

upu

ć

uje na Zakon o preduz

e

ć

ima

 iz 1996. godine (sa kasnijim izmenama) koji ostaju na 

snazi   do   isteka   rokova   za   privatizaciji   utvr

đ

e

nim   zakonom   kojim   se   u

re

đ

u

je 

privatizacija. Iako je ostalo jo

š

 nekoliko stotina neprivatizovanih preduz

e

ć

a,

 (359 - 

podatak Agencije za privredne registre pre don

oše

nja novog Zakona o privrednim 

dru

š

tvima 2011.) ova forma preduz

e

ć

a

 j

oš 

uvek egzistira. 

2. OSNIVANJE PRIVREDNOG DRU

Š

TVA 

2.1. Osniva

č

i 

privrednog dru

š

tva 

Privredno  dru

š

tvo  mogu  osnovati    

fizi

č

ka 

 i  pravna  lica

.  Fizi

č

k

a  lica  mogu 

osnovati sve pravne forme privrednog dru

š

tva, 

š

to zn

a

č

i

 da mogu osnovati ort

a

č

ko 

dru

š

tvo, komanditno dru

š

tvo, akcionarsko dru

š

tvo i dru

š

tvo sa ograni

č

enom 

odgovorn

oš

ć

u. Pravna lica, tak

o

đ

e

 (za razliku od odredaba ranijeg Zakona o 

preduz

e

ć

ima)

 mogu biti    osniva

č

i    sve 

č

etiri pravne forme privrednih dru

š

tava: 

akcionarskog dru

š

tva, dru

š

tva sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u, komanditnog dru

š

tva   i 

ort

a

č

kog dru

š

tva. 

Odre

đ

e

ne pravne forme privrednog dru

š

tva   mogu osnovati jedno ili vi

š

e lica. 

Sve pravne forme privrednih dru

š

tava mogu osnovati zajedno fizi

č

k

a i pravna lica ili 

samo pravna lica ili samo fizi

č

k

a lica, o 

č

emu odlu

č

uju sami osniva

č

i. Jedno lice m

ož

e 

osnovati akcionarsko dru

š

tvo i dru

š

tvo sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u, takozvano 

jedno

č

lano dru

š

tvo. Me

đ

u

tim, za osnivanje ort

a

č

kog dru

š

tva i komanditnog dru

š

tva 

potrebno je najmanje dva osniva

č

a. 

Dr

ža

va  

ili  

jedinica   lokalne  samouprave  

mo

ž

e  osnovati,  pored  pomenutih 

privrednih dru

š

tava i javno preduz

e

ć

e.

Strana  

pravna  i  fizi

č

k

a  lica  mogu  u  n

ašoj 

 zemlji  pod  uslovom  uzajamnosti 

osnovati privredna dru

š

tva. 

Osniva

č

i 

slobodno odl

u

č

uju 

koji pravnu formu privrednog dru

š

tva 

ć

e da osnuju, 

u kojoj oblasti ili oblastima 

ć

e da osnuju i na koji vremenski period. Prilikom izbora 

pravne forme privrednog dru

š

tva, osniva

č

i n

aj

č

eš

ć

e polaze od visine osniva

č

k

og 

kapitala, oblika odgovornosti za obaveze privrednog dru

š

tva, oblika odlu

č

ivanja, u

č

eš

ć

a 

u dobiti i sl. 

Dru

š

tvo se mo

ž

e osnovati na odr

e

đ

e

no ili neodr

e

đ

e

no vreme. Smatra se da je 

dru

š

tvo osnovano na neod

re

đ

eno vreme ako osniva

č

k

im aktom, odnosno statutom 

nije druga

č

ije od

re

đ

eno. Dru

š

tvo osnovano na od

re

đ

e

no vreme mo

ž

e produ

ž

iti vreme 

trajanja dru

š

tva ili nastaviti poslovanje kao dru

š

tvo osnovano na neodr

e

đ

e

no vreme 

ako  o  tome  adekvatnu  odluku  donesu  osniva

č

i.  U  slu

č

aju  ort

a

č

kog  i  komaditnog 

dru

š

tva takvu odluku donose svi ortaci, odnosno komplementari, a u slu

č

aju dru

š

tva sa 

ograni

č

enom odg

ovornoš

ć

u i akcionarskog dru

š

tva ovu odluku donose skup

š

tine 

dru

š

tava, i to  dvotre

ć

inskom ve

ć

inom. 

Privredno pravo 

38

2.2. Osniva

č

ki a

kt 

Privredno dru

š

tvo se osniva osniva

č

k

im aktom koji sa

č

injavaju (zaklj

u

č

uju) 

osniva

č

i. Osniva

č

i putem osniva

č

k

og akta izra

ž

avaju svoju volju u pogledu osnivanja 

privrednog dru

š

tva,   pravne forme privrednog dru

š

tva, oblasti u kojoj se privredno 

dru

š

tvo osniva i svih drugih pitanja koja su bitna za osnivanje i rad privrednog dru

š

tva. 

Osniva

č

k

i akt, u zavisnosti od broja osniva

č

a, sa

č

injava se u obliku ugovora ili u 

obliku odluke. Ako vi

š

e lica osnivaju privredno dru

š

tvo, akt o osnivanju se sa

č

injava u 

formi ugovora o osnivanju privrednog dru

š

tva. M

e

đ

utim, ako samo jedno lice osniva 

privredno dru

š

tvo, akt o osnivanju se sa

č

injava kao odluka o osnivanju privrednog 

dru

š

tva (jedno

č

lano dru

š

tvo: d.o.o. i a.d.). 

Osniva

č

k

i akt privrednog dru

š

tva je  konstitutivni akt, 

š

to proizilazi direktno iz 

Zakona o privrednim dru

š

tvima. Osniva

č

i akt je i formalni akt i sa

č

injava se u pisanom 

obliku. Ova 

č

injenica je tak

o

đ

e 

 direktno propisana Zakonom o privrednim dru

š

tvima, 

š

to nije bio slu

č

aj sa prethodnim zakonom. Me

đ

u

tim, indirektno se i iz prethotnog 

zakona mogao izvesti zaklju

č

ak o neophodnosti pisane forme iz brojnih odredaba ovog 

zakona. Prvo, ukoliko se osniva

č

k

i akt ne bi sa

č

inio u pisanom obliku, osniva

č

i ne bi 

mogli potpisati takav akt, niti bi mogli svoje potpise na osniva

č

k

om aktu overiti kod 

nadle

ž

nog organa. Tak

o

đ

e,  ne bi mogla da se sprovede i registracija dru

š

tva, 

š

to zn

a

č

i, 

ne m

ož

e se st

e

ć

i

 svojstvo pravnog lica, 

š

to kona

č

no zn

a

č

i

 da takvo privredno dru

š

tvo 

ne postoji. 

U ort

a

č

kom dru

š

tvu, komanditnom dru

š

tvu i dru

š

tvu s ograni

č

enom 

odgovorn

oš

ć

u osniva

č

k

im aktom se u

re

đ

u

je upravljanje dru

š

tvom, a u skladu sa 

zakonom kojim je propisan oblik upravljanja za svaku pravnu formu dru

š

tva. 

Akcionarsko dru

š

tvo, pored osniva

č

k

og akta, donosi i akt 

–

 statut, kojim se 

u

re

đ

u

ju upravljanje dru

š

tvom i druga pitanja u skladu sa zakonom, ako posebnim 

zakonom nije druga

č

ije propisano. 

Ukoliko neko lice naknadno pristupi dru

š

tvu, njega osniva

č

k

i akt obavezuje od 

dana sticanja svojstva 

č

lana dru

š

tva. 

Zakonodavac je predvideo jedan uslov koji mora da ispunjava osniva

č

k

i akt, da 

bi mogao proizvoditi pravno dejstvo, a to je da osniva

č

i privrednog dru

š

tva moraju 

svoje potpise na osniva

č

k

om aktu, 

overiti. 

Sada  je  to  mogu

ć

e uraditi   u   sudu, a u 

budu

ć

nosti kod javnog bel

ež

nika kada zakon koji u

re

đ

uje

 ovu oblast (Zakon o javnom 

bele

ž

n

iš

tvu, donet 2011. godine) stupi na snagu u celosti, a zakonski rok za stupanje na 

snagu najzn

a

č

aj

nijih odredbi tog zakona je 01.09.2012. godine. 

Sadr

ž

ina osniva

č

k

og akta je propisana zakonom za svaku pravnu formu 

privrednog dru

š

tva  posebno. Najbitnije odredbe koje mora sadr

ž

avati akt o osnivanju 

svakog  privrednog   dru

š

tva  su:  podaci  o  osniv

a

č

ima; 

  poslovnom  imenu   i   sed

iš

tu 

dru

š

tva;    delatnost dru

š

tva; vrednost uloga, odnosno iznos osnovnog kapitala; 

zastupanje dru

š

tva i druga pitanja predvi

đ

ena zakonom. Za pojedina privredna dru

š

tva 

su propisana i druga pitanja koja mora sadr

ž

avati osniva

č

k

i akt, npr. kod dru

š

tva sa 

ograni

č

enom odgovorno

š

ć

u   i akcionarskog dru

š

tva - vrstu i vrednost uloga svakog 

osniva

č

a, kod akcionarskog dru

š

tva 

–

  podatke o akcijama i sl. 

Kada se akt navedene sadr

ž

ine sa

č

ini u pisanom obliku i kada osniva

č

i overe 

svoj potpis na aktu, onda se mo

ž

e pristupiti registraciji dru

š

tva. 

Osniva

č

k

i akti svih vrsta privrednih dru

š

tava, osim akcionarskog dru

š

tva, mogu 

da se menjaju odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skup

š

tine. 

Privredno pravo 

40

Privredno dru

š

tvo m

ož

e u poslovanju, pored poslovnog imena da koristi i 

sk

ra

ć

e

no poslovno ime. Sk

ra

ć

e

no poslovno ime obavezno sadr

ž

i naziv i pravnu formu i 

registruje se u skladu sa zakonom o registraciji. 

Poslovno ime privrednog dru

š

tva ne mo

ž

e da bude zamenljivo sa poslovnim 

imenom drugog privrednog dru

š

tva, niti da izaziva zabunu o privrednom dru

š

tvu ili o 

njegovoj delatnosti. 

Poslovno ime privrednog dru

š

tva se registruje kod Agencije za privredne 

registre. 

c) 

Sedi

š

te 

privrednog dru

š

tva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se 

upravlja poslovanjem dru

š

tva i koje je kao takvo od

re

đ

e

no osniva

č

k

im aktom ili 

odlukom skup

š

tine. Putem sed

iš

ta privrednog dru

š

tva se odvijaju sve komunikacije 

privrednog  dru

š

tva,  stupanje  u  pravni  promet,    obavljanje  upravnih,  finansijskih  i 

drugih funkcija, odnosno poslova, odnosno obavlja se kompletan menad

ž

ment. Sed

iš

te 

privrednog dru

š

tva koje se od

re

đ

uje

 osniva

č

k

im aktom, a registruje se tak

o

đ

e

 kod 

Agencije za privredne registre, p

oš

to je to u stvari 

„a

dresa

“

 privrednog dru

š

tva. Raniji 

Zakon o privrednim dru

š

tvima sed

iš

te nije definisao kao deo poslovnog imena 

ve

ć

kao 

samostalan element identifikacije privrednog dru

š

tva. 

Prema  sed

iš

tu  privrednog  dru

š

tva,  odre

đ

uje  se  mesna  nadle

ž

nost  sudova  i 

drugih organa, u odr

e

đ

e

nim postupcima (npr. nadle

ž

nost trgovinskog suda u 

privrednom sporu ili nadle

ž

nost op

š

tinskog suda u nekom drugom sporu, nadle

ž

nost 

inspekcijskih organa, poreskih organa i sl.) 

Dostavljanje p

oš

te se vr

ši

 na adresu sed

iš

ta dru

š

tva. Izuzetno, dru

š

tvo m

ož

e 

imati posebnu adresu za prijem po

š

te koja je registrovana u registru privrednih 

subjekata i  na koju se u tom slu

č

aju 

vrši

 dostavljanje. Zakonom o privrednim dru

š

tvima 

u

re

đ

e

no je i kada 

ć

e se smatrati da je dostava pismena uredno iz

vrše

na, 

č

ak ako se radi 

o dostavi preporu

č

ene p

ošilj

ke, u smislu zakona kojim se u

re

đ

u

ju p

oš

tanske usluge, 

bila bezuspe

š

na. Naime, smat

ra

ć

e

 se da je dostave te p

ošilj

ke uredno izvr

š

ena istekom 

roka od 8 dana od dana drugo slanja te p

ošilj

ke, pod uslovom da je iz

me

đ

u

 ta dva 

slanja proteklo najmanje 15 dana. Na ovaj n

a

č

in

 uvodi se u red i omogu

ć

ava odvijanje 

poslovne komunikacije i u slu

č

aju kada predstavnici privrednog dru

š

tva, iz bilo kog 

razloga, odbijaju prijem p

ošilj

ke ili nisu obezbedili uslove da njihove p

ošilj

ke budu 

uredno preuzete.   Druga strana, koja 

šal

je p

oš

tu, na taj n

a

č

in

 mo

ž

e imati dokaz o 

urednom dostavljanju, odnosno poku

šaju

 dostavljanja pismena.  Dostavljanje pismena 

u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima 

vrši

 se u skladu sa posebnim 

zakonima. 

Zakonom o privrednim dru

š

tvima je u

re

đ

e

no i da poslovna pisma i drugi 

dokumenti dru

š

tva, uklj

u

č

uju

ć

i i one u elektronskoj formi, koji su upu

ć

eni tre

ć

im licima 

sadr

ž

e poslovno ili skra

ć

eno poslovno ime, sed

iš

te, adresu za prijem p

oš

te ako se 

razlikuje od sedi

š

ta, mati

č

ni broj i poreski identifikacioni broj dru

š

tva. 

Poslovno ime dru

š

tva je na srpskom jeziku, na 

ć

irili

č

nom

 ili latini

č

nom pismu. 

Smatramo da u ovom delu Zakon o privrednim dru

š

tvima nije u

saglaš

en sa Ustavom 

Republike Srbije, koji propisuje da je u Republici Srbiji slu

ž

beni jezik srpski i 

ć

irili

č

no 

pismo. Iako je u fazi skup

š

tinske rasprave predstavnicima Vlade od strane pojedinih 

poslanika ukazano na tu neusk

la

đ

e

nost i podnet amandman koji bi to ispravio nije bilo 

sluha ili volje da se to ispravi. U svakom slu

č

aju ustavna odredba je jasna. 

Izuzetno, naziv dru

š

tva m

ož

e biti na stranom jeziku ili mo

ž

e da sadr

ž

i pojedine 

strane re

č

i ili karaktere, na latini

č

nom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske 

Privredno pravo 

41

brojeve. Dru

š

tvo mo

ž

e u poslovanju koristiti prevod poslovnog imena ili prevod 

sk

ra

ć

e

nog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku, pri 

č

emu 

se naziv ne prevodi. Prevod mora biti registrovan kod Agencije za privredne registre u 
skladu sa zakonom o registraciji. 

Poslovno ime privrednog dru

š

tva, mo

ž

e se 

menjati 

na n

a

č

in

 predvi

đ

en aktom o 

osnivanju. 

2.4. Delatnost 

privrednog 

dru

š

tva 

Delatnost privrednog dru

š

tva je predmet poslovanja privrednog dru

š

tva koja je 

ut

vr

đ

e

na osniva

č

k

im aktom privrednog dru

š

tva. Dru

š

tvo ima prete

ž

nu delatnost, a 

m

ož

e obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti nezavisno od toga da li su od

re

đ

e

ne 

osniva

č

k

im aktom, odnosno statutom. Posebnim zakonom mo

ž

e se usloviti registracija 

ili obavljanje od

re

đ

ene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili 

drugog akta nadle

ž

nog organa. Tako su za najv

e

ć

i

 broj   delatnosti propisani potrebni 

uslovi za njeno obavljanje, 

š

to ut

vr

đ

uju nadle

žn

i inspekcijski organi (npr. proizvodnja 

od

re

đ

enih proizvoda, trgovina, saob

ra

ć

aj,

 usluge i sl.) Pored toga, posebnim zakonom 

je iz

vrše

na klasifikacija svih delatnosti kao op

š

ti standard prema kom se 

vrši 

razvrstavanje u delatnosti. Prema ovoj klasifikaciji i sva privredna dru

š

tva    se 

razvrstavaju po delatnostima. 

Zakon o privrednim dru

š

tvima iz 2011. je napravio   pomak u odnosu na 

prethodni zakon i u pogledu definisanja delatnosti. Prethodni zakon propisivao je 
obavezno n

avo

đ

enje svih delatnosti kojima dru

š

tvo 

ž

eli ili planira da se bavi. To je 

dovodilo do vrlo komplikovanih slu

č

ajeva, gde su osniva

č

i, 

č

esto pobrojavali   gotovo 

sve delatnosti iz registra privrednih delatnosti, jer je postojala mogu

ć

nost da ne mogu 

da u

č

estvuju na raznim javnim nabavkama ukoliko nisu registrovani za tu delatnost. 

Novi zakon prihvatio je praksu ve

ć

ine evropskih zakona, prema kojima se navodi 

prete

ž

na delatnost, a privrednom subjektu omogu

ć

ava se obavljanje i svih drugih 

zakonom  dozvoljenih  delatnosti.  Naravno,  ovo  je  mogu

ć

e   jedino   ukoliko   za   te 

delatnosti ispunjava zakonom predvi

đ

ene uslove. 

Posebnim zakonima i propisima ut

vr

đ

uje

 se uslovi koje treba da ima prostor u 

kome bi trebala da se obavlja od

re

đ

ena delatnost. Ti uslovi se ti

č

u tehni

č

k

e 

opremljenosti, z

aš

tite na radu i z

aš

tite i unapr

e

đ

e

nja 

ž

ivotne sredine, kao i druge 

propisane  uslove.  Ispunjenost  ovih  uslova  ut

vr

đ

uje 

 nadle

ž

ni   organ   u   postupku 

redovnog inspekcijskog nadzora. 

Privredno dru

š

tvo mo

ž

e da otpo

č

ne da obavlja delatnost koja se odnosi na 

proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i usklad

iš

tenje materija opasnih i 

š

tetnih po 

zdravlje ljudi i 

ž

ivotnu sredinu, ako nadle

žn

i organ donese 

reš

enje o ispunjenosti 

navedenih uslova. 

Privredno dru

š

tvo mo

ž

e menjati svoju prete

ž

nu delatnost. Mo

ž

e je zamenjivati 

drugom delatnosti i ut

vr

đ

i

vati sasvim nova delatnost. Prete

ž

na delatnost i n

a

č

in 

promene prete

ž

ne delatnosti ut

vr

đ

uje

 se osniva

č

k

im aktom. 

Privredno pravo 

43

2.6. Registracija 

privrednog 

dru

š

tva 

Privredno dru

š

tvo sti

č

e svojstvo pravnog lica un

oš

enjem podataka o tom 

dru

š

tvu u Registar koji vodi Agencija za privredne registre. 

Registar 

privrednih subjekata je jedinstvena, centralna, javna elektronska baza 

podataka o privrednim subjektima formirana za teritoriju Republike Srbije, u koju se 
podaci unose i 

č

uvaju u skladu sa zakonom. Ova oblast je kod nas ure

đ

ena  Zakonom o 

registraciji privrednih dru

š

tava iz 2004. godine (sa kasnijim izmenama i dopunama)  i 

Zakonom o Agenciji za privredne registre iz 2004. godine   (sa kasnijim izmenama i 
dopunama). 

U uporednom pravu postoje razli

č

it

a reš

enja u pogledu postojanja i vo

đ

e

nja 

registra privrednih subjekata. U nekim zemljama kao 

š

to je SAD, nije ure

đ

ena obaveza 

vo

đ

e

nja registra, dok u v

e

ć

i

ni zemalja ta obaveza postoji. Razlike postoje i u 

ovlaš

ć

enju 

organa za 

vo

đ

enje ovih registara. U nekim zemljama su, sudovi ovla

š

ć

eni da vode 

registre (kao ranije kod nas), u drugima to vode trgova

č

k

e komore ili upravni organi, a 

u nekima su to posebni registri kao u Velikoj Britaniji i sada kod nas. 

U n

ašem

 pravu, kao i u romanskom, sve pravne forme privrednih dru

š

tava sti

č

u 

svojstvo pravnog lica un

oše

njem podataka o tom dru

š

tvu u Registar, za razliku, npr. od 

n

ema

č

kog prava, gde samo dru

š

tva kapitala (dru

š

tva institucije) sti

č

u pravni 

subjektivitet upisom u odgovaraju

ć

i registar. 

U 

Registar privrednih subjekata se unose podaci za 

privredna dru

š

tva, druga 

pravna lica i druge subjekte 

č

ija je registracija od

re

đ

ena zakonom.   U njemu se 

registruju     

podaci 

o privrednim dru

š

tvima, preduzetnicima, ograncima i 

predstavn

iš

tvima stranih pravnih lica i drugim subjektima, koji su vezani za njihov 

nastanak, promene i prestanak. Podaci se   odnose na   osnivanje, organizovanje, 
povezivanje i prestanak subjekata registracije, statusne promene i promene pravne 
forme organizovanja, podaci zn

a

č

aj

ni za pravni promet, kao i podaci u vezi sa 

postupkom  likvidacije i st

e

č

aja.

Zavisno   od   predmeta   registracije,   registruju   se   podaci   zn

a

č

aj

ni   za   pravni 

promet, kao 

š

to su: osniva

č

i, poslovno ime, sedi

š

te, pravna forma privrednog dru

š

tva, 

osniva

č

k

i ulozi, delatnost, 

ovlaš

ć

enja u pravnom prometu, imena lic

a ovlaš

ć

enih za 

zastupanje i drugi podaci. 

Privredno pravo 

44

3. PRIVREDNO DRU

Š

TVO KAO PRAVNO  LICE 

3.1. 

Pravna i poslovna sposobnost 

Privredno dru

š

tvo je pravno lice. Svojstvo pravnog lica, privredno dru

š

tvo, kao 

š

to je 

ve

ć

 istaknuto,  

sti

č

e

  u

noš

enjem podataka 

o tom dru

š

tvu u Registar 

(

č

lan 3. 

Zakona o privrednim dru

š

tvima). Registracija u Registar privrednog dru

š

tva ima 

konstitutivni karakter. Privredno dru

š

tvo kao celina ima svojstvo pravnog lica. Ogranci 

privrednog dru

š

tva nemaju svojstvo pravnog lica, niti ga mogu st

e

ć

i 

voljom organa 

upravljanja, tj. aktom privrednog dru

š

tva. 

Privredno dru

š

tvo kao pravno lice, ima pravnu i poslovnu sposobnost. Pravna i 

poslovna  sposobnost  privrednog  dru

š

tva  su  m

e

đ

usobno  uslovljene  i  zajedno  daju 

celinu 

–

  pravno  lice.  Putem 

pravne sposobnosti 

privredno dru

š

tvo  postaje  nosilac 

prava i obaveza, postaje pravni subjekt. Na osnovu pravne sposobnosti, privredno 
dru

š

tvo kao pravni subjekt, u

č

estvuje u pravnom prometu na tr

žiš

tu. 

Putem 

poslovne sposobnosti

, privredno dru

š

tvo stvara prava i preuzima 

obaveze  u  pravnom  prometu  (zaklju

č

uje  ugovore,  izdaje  akcije,  

vrši  

druge  pravne 

radnje i sl.). Ove pravne radnje u ime privrednog dru

š

tva 

vrši

ovlaš

ć

eni organ tog 

dru

š

tva (direktor ili od njega 

ovlaš

ć

eno lice). Zn

a

č

i,

 putem poslovne sposobnosti 

privredno dru

š

tvo ostvaruje svoju pravnu sposobnost u 

č

emu se i ogleda uslovljenost, 

povezanost i celovitost ove dve komponente pravnog lica. Prva komponenta 
privrednom dru

š

tvu omogu

ć

uje da bude pravni subjekt a druga komponenta da svoj 

pravni subjektivitet realizuje na tr

ž

i

š

tu. Obim pravne sposobnosti privrednog dru

š

tva 

od

re

đ

u

je obim poslovne sposobnosti tog dru

š

tva. Pravnu i poslovnu sposobnost, kao 

sadr

ž

inu   svojstva   pravnog   lica,   privredno   dru

š

tvo   sti

č

e  istovremeno,  trenutkom 

sticanja svojstva pravnog lica. 

Po

š

to pravno lice mo

ž

e da bude nosilac prava i obaveza i da stvara prava i 

preuzima obaveze u pravnom prometu, privredno dru

š

tvo ima i 

odgovornost 

tj. 

imovinsko pravnu odgovornost za preuzete obaveze u pravnom prometu prema tre

ć

im 

licima (ispunjenje ugovora, isplata dividende, naknada 

š

tete i sl.). 

U slu

č

aju, da privredno dru

š

tvo ne ispuni svoje obaveze preuzete u pravnom 

prometu, te obaveze se mogu ostvariti 

prinudnim putem u sudskom postupku

. Tako 

privredno dru

š

tvo mo

ž

e biti 

tu

ž

ilac 

u pogledu ostvarivanja svojih prava ili 

tu

ženi

u 

pogledu ostvarivanja svojih obaveza. Zn

a

č

i,

 postaje stranka u postupku pred sudom. 

3.2. Zastupanje 

Zastupanje privrednog dru

š

tva je 

preduzimanje pravnih radnji   

u pravnom 

prometu,  u  sudskom  postupku  ili  postupku  pred  dr

ž

avnim  organima  ili  organima 

lokalne samouprave. Pravne radnje preduzimaju fizi

č

k

a lica koja zastupaju privredno 

dru

š

tvo. Radnje tih lica proizvode pravno dejstvo prema privrednom dru

š

tvu ako su 

preduzete u ime privrednog dru

š

tva i u okviru dat

ih ovlaš

ć

enja za zastupanje. 

Privredno   dru

š

tvo    mogu    da   zastupaju   

zakonski   (statutarni)   zastupnici,

punomo

ć

nici, prokuristi i druga lica.

Privredno pravo 

46

svaki  prokurista  postupa  samostalno,  odnosno  ima  sva  

ovlaš

ć

enja  koja  po  zakonu 

sadr

ž

i prokura. 

Zajedni

č

k

a prokura mo

ž

e se dati dvem osobama ili ve

ć

em broju lica zajedno. U 

slu

č

aju zajedni

č

k

e prokure, pravni poslovi i radnje punova

žn

i su ako postoji iz

ri

č

ita 

saglasna izjava volja svih prokurista, osim ako je u prokuri navedeno da je za 
punova

ž

nost dovoljna saglasnost t

a

č

no

 od

re

đ

e

nog broja prokurista. 

Prokura se ne mo

ž

e preneti na drugo lice, odnosno prokurista ne mo

ž

e preneti 

prokuru na drugo lice. Prokura se m

ož

e opozvati u svako doba. U slu

č

aju opoziva 

prokure, od strane prokuriste, on je d

už

an da u narednih 30 dana, 

ra

č

unaju

ć

i od dana 

dostave otkaza dru

š

tvu zaklju

č

uje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje ako 

je to potrebno radi izbegavanja nastanka 

š

tete za dru

š

tvo. 

c) Druga lica

, pored navedenih, mogu imati odre

đ

e

na 

ovlaš

ć

enja u zastupanju. 

To su 

pun

omo

ć

nici po zaposlenju. 

Pojedina lica zaposlena u privrednom dru

š

tvu ili 

drugom pravnom licu obavljaju poslove koji su vezani za odr

e

đ

e

ne pravne radnje, 

zaklju

č

enje ugovora, ispunjenje ugovora (prodavci i u prodavnicama, sl

užb

enici u 

finansijskim organizacijama i sl.). Samim tim 

š

to je jednom licu prilikom zasnivanja 

radnog odnosa povereno obavljanje od

re

đ

enog posla, to lice ima 

ovlaš

ć

enje za 

vrše

nje 

od

re

đ

enih pravnih radnji (ugovor o prodaji robe, ugovor o sefu i sl.) pa mu se ne daje 

posebno punomo

ć

je. Pod pojmom zaposlenog smatra se fizi

č

k

o lice koje je u radnom 

odnosu u dru

š

tvu, kao i lice koje nije u radnom odnosu u dru

š

tvu, ako obavlja funkciju 

u dru

š

tvu. 

I trgova

č

ki

 putnik 

stupa u poslovni kontakt sa eventualnim kupcima robe ili 

usluga u nameri da tu robu proda odnosno da pru

ž

i usluge. Iako se u Zakonu o 

privrednim dru

š

tvima posebno ne isti

č

u kao mogu

ć

i punomo

ć

nici, oni imaju sli

č

n

u 

funkciju. Obim 

ovlaš

ć

enja trgova

č

k

og putnika ut

vr

đ

u

je se punomo

ć

jem koji izdaje 

ovlaš

ć

eno lice u privrednom dru

š

tvu. N

aj

č

eš

ć

a vrsta 

ovlaš

ć

enja trgova

č

k

og putnika su 

zaklju

č

ivanje od

re

đ

ene vrste ugovora (npr. odre

đ

e

ne robe, 

vrš

enje usluga i sl.). To su 

prete

ž

no formalni ugovori koje zaklju

č

uju trgova

č

k

i putnici. 

d) 

Privredno dru

š

tvo se 

potpisuje 

tako 

š

to zastupnik dru

š

tva uz poslovno ime 

privrednog dru

š

tva dodaje svoj potpis. Novim zakonom dru

š

tvo nije du

ž

no da 

upotrebljava p

e

č

at

 u poslovnim pismima i drugim dokumentima dru

š

tva, ako zakonom 

nije druga

č

ije propisano. 

Pri potpisivanju dru

š

tva svaki zastupnik i prokurista je  du

ž

an da uz svoj potpis 

navedu svoju funkciju u dru

š

tvu. Zastupnik i prokurista su obavezni da svoje overene 

potpise  prilikom registracije dostave Registru. 

Zastupnik dru

š

tva, punomo

ć

nik po zaposlenju i prokurista ne mo

ž

e bez 

posebnog 

ovlaš

ć

enja od strane nadle

ž

nog organa privrednog dru

š

tva nastupati kao 

druga ugovorna strana i sa dru

š

tvom zaklju

č

ivati ugovore u svoje ime i  za sv

oj ra

č

un, u 

svoje ima a za 

ra

č

un drugog lica, niti u ime i za ra

č

un drugog lica. 

Zastupnik dru

š

tva, punomo

ć

nik po zaposlenju i prokurista odgovaraju za 

š

tetu 

koju nanesu dru

š

tvu prek

ora

č

e

njem granica svojih 

ovlaš

ć

enja. 

Za š

tetu ne bi odgovarali 

ako doka

ž

u da su postupala u skladu sa odlukom nadle

ž

nog organa, odnosno ako su 

njihove radnje naknadno odobrene od strane tog organa. 

Lica 

ovlaš

ć

ena za raspolaganje nov

č

anim sredstvima obavezna su da svoje 

overene potpise dostave poslovnoj banci kod koje se vodi ra

č

un dru

š

tva. 

Privredno pravo 

47

3.3. Odgovornost 

Stupaju

ć

i u pravni promet, privredno dru

š

tvo preuzima od

re

đ

ene imovinsko 

pravne obaveze prema drugim privrednim subjektima i fizi

č

k

im licima. Za obaveze 

preuzete   u   pravnom   prometu   odgovara  

privredno   dru

š

tvo,   osniva

č

,  

č

lanovi   i 

akcionari, 

zavisno od pravne forme dru

š

tva. 

a) Privredno dru

š

tvo, 

za svoje obaveze, odgovara 

celokupnom svojom 

imovinom

. Zn

a

č

i,

 pre svih, odgovara dru

š

tvo, p

oš

to je ono kao pravno lice nosilac 

obaveza (du

žn

ik) u odnosu na lica prema kome ta obaveza postoji (poverilac). 

Odgovornost privrednog dru

š

tva za preuzete obaveze je 

potpuna

, 

š

to zn

a

č

i

 da ta 

odgovornost ne mo

ž

e biti ograni

č

ena samo na deo imovine ili do odre

đ

e

ne visine 

potra

ž

ivanja ili sli

č

no. Zato dru

š

tvo odgovara celokupnom svojom imovinom. 

b) Osniva

č

i

odgovaraju za obaveze privrednog dru

š

tva u zavisnosti od pravne 

forme dru

š

tva, 

š

to je iz

ri

č

i

to u

re

đ

e

no zakonom. Kod dru

š

tva sa ograni

č

enom 

odgovorn

oš

ć

u i akcionarskog dru

š

tva, osniva

č

i ne odgovaraju, osim do visine unetog, 

odnosno neup

la

ć

enog uloga u imovinu dru

š

tva. Postoje odr

e

đ

e

ni izuzeci od tog pravila. 

Kod ort

a

č

kog dru

š

tva, osniva

č

i odgovaraju neograni

č

eno solidarno za obaveze dru

š

tva, 

š

to zn

a

č

i

 da odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Kod komanditnog dru

š

tva 

postoji razli

č

ita odgovornost osniva

č

a. Komanditori odgovaraju, odnosno snose rizik za 

obaveze dru

š

tva u visini ugovorenog uloga. M

e

đ

utim, komplementari odgovaraju 

neograni

č

eno solidarno za obaveze dru

š

tva. Odgovornost osniva

č

a, odnosno 

č

lanova ili 

akcionara dru

š

tva za obaveze dru

š

tva ne isklju

č

uje odgovornost samog dru

š

tva za svoje 

obaveze. Odgovornost dru

š

tva je i dalje potpuna odgovornost za svoje obaveze. 

Istovremeno, postoji odgovornost i drugih lica za obaveze koje je preuzelo dru

š

tvo. Na 

ovaj n

a

č

i

n, postojanjem vi

š

e odgovornih lica, imovinski pravni interesi poverilaca se 

potpunije 

š

tite. 

Odgovornost 

drugih lica 

(redovna odgovornost) po vrsti odgovornosti, m

ož

e 

biti subsidijarna i solidarna odgovornost. 

Subsidijarna odgovornost 

postoji kada 

poverilac mora prvo da poku

ša

 da naplati svoje potra

ž

ivanje od dru

š

tva, a ukoliko ne 

m

ož

e da naplati svoje potra

ž

ivanje od dru

š

tva, onda ima pravo da se naplati i od lica 

koja  odgovaraju  za  obaveze  dru

š

tva.  

Solidarna odgovornost  

postoji  kad  poverilac 

m

ož

e svoje potra

ž

ivanje da naplati ili od dru

š

tva ili od drugog lica kao solidarnog 

du

ž

nika. Poverilac po svom izboru ceni od koga 

ć

e svoje potra

ž

ivanje naplatiti. U praksi 

se poverilac nap

la

ć

uje od

 du

žn

ika od koga se lak

še

 naplatiti, tj. koji je solventniji. 

Ukoliko se poverilac ne m

ož

e naplatiti samo od jednog du

žn

ika, mo

ž

e se istovremeno 

delimi

č

no naplatiti od dru

š

tva, a za preostali deo duga od solidarnog du

ž

nika, ili 

obrnuto. Prema n

ašem 

zakonodavstvu, prete

ž

no je od

re

đ

e

na solidarna odgovornost 

drugih lica za obaveze dru

š

tva. 

Po svom obliku, obe navedene vrste odgovornosti mogu biti ograni

č

ena i 

neograni

č

ena odgovornost u skladu sa zakonom. To zn

a

č

i

 da postoje subsidijarna 

ograni

č

ena i neograni

č

ena odgovornost i solidarna ograni

č

ena i neograni

č

ena 

odgovornost. 

c)  

Zakon  propisuje  i  

posebne  du

ž

nosti  

prema  dru

š

tvu  koje  imaju  ortaci  i 

komplementari; 

č

lanovi dru

š

tva sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u koji poseduju zn

a

č

aj

no 

u

č

eš

ć

e

 u osnovnom kapitalu dru

š

tva ili 

č

lan dru

š

tva sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u koji 

je kontrolni 

č

lan dru

š

tva u smislu 

č

lana 62. Zakona o privrednim dru

š

tvima; akcionari 

koji poseduju zn

a

č

aj

no 

u

č

eš

ć

e

 u osnovnom kapitalu dru

š

tva ili akcionar koji je kontrolni 

Privredno pravo 

49

4. UPRAVLJANJE PRIVREDNI

M DRUŠ

TVOM 

4.1. 

Upravljanje u pojedinim pravnim formama 

Osnovni pristup upravljanja privrednim dru

š

tvom je upravljanje na vlasni

č

k

om 

principu. Dru

š

tvom upravljaju vlasnici dru

š

tva, odnosno predstavnici vlasnika  dru

š

tva, 

koje vlasnici odrede. Vlasnici, odnosno njihovi predstavnici, po pravilu upravljaju 
dru

š

tvom srazmerno udelu u dru

š

tvu, odnosno srazmerno vrednosti i broju akcija. Novi 

Zakon o privrednim dru

š

tvima doneo je zna

č

ajne novine u pogledu upravljanja u 

dru

š

tvu sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u i akcionarskom dru

š

tvu, u smislu u

vo

đ

e

nja dve 

vrste upravljanja: jednodomno i dvodomno. 

a) Ort

a

č

kim dru

š

tvom upravljaju ortaci. Ortaci donose odluke o pitanjima koja 

predstavljaju redovnu delatnost dru

š

tva, o pitanjima  koja su izvan redovne delatnosti 

dru

š

tva, kao i o prijemu novog ortaka dru

š

tva. Ortak mo

ž

e preneti o

vlaš

ć

enje na 

p

oslovo

đ

enje na tre

ć

e lice ili drugog ortaka, ako se sa tim saglase svi ortaci. 

Ortaci, tak

o

đ

e vo

de poslove dru

š

tva,   ukoliko osniva

č

k

im aktom dru

š

tva   nije 

p

oslovo

đ

enje preneto na jednog ili vi

š

e ortaka. 

b) Na komanditno dru

š

tvo  shodno se primenjuju odredbe Zakona o privrednim 

dru

š

tvima koje se odnose na ort

a

č

ko dru

š

tvo. Komplementari   imaju status ortaka 

ort

a

č

kog dru

š

tva. To zn

a

č

i

 da komplementari donose odluke i vode poslove 

komanditnog dru

š

tva u skladu sa osniva

č

k

im aktom. 

c) Dru

š

tvom sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u upravljaju 

č

lanovi dru

š

tva i vode 

poslove dru

š

tva putem organa. Upravljanje dru

š

tvom sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u 

zavisi   da   li   je   dru

š

tvo   organizovano   kao   jednodomno   ili   dvodomno.   Ako   je 

organizovano kao jednodomno, organi dru

š

tva su: skup

š

tina i jedan ili vi

š

e direktora. U 

slu

č

aju dvodomnog upravljanja organi su: skup

š

tina, nadzorni odbor i jedan ili vi

š

e 

direktora. U jedno

č

lanom dru

š

tvu u kome je jedini 

č

lan dru

š

tva pravno lice, osniva

č

k

im 

aktom mo

ž

e se odrediti organ tog 

č

lana dru

š

tva koji u ime tog 

č

lan

a vrši

 funkciju 

skup

š

tine, a u odsustvu takve odredbe smatra se da je to registrovani zastupnik tog 

č

lana. Osniva

č

k

im aktom od

re

đ

uje

 se da li je upravljanje dru

š

tvom jednodomno ili 

dvodomno. 

d) Akcionarskim dru

š

tvom upravljaju akcionari putem organa dru

š

tva. 

Upravljanje dru

š

tva mo

ž

e biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno. U slu

č

aju 

jednodomnog  upravljanja,  organi  dru

š

tva  su:  skup

š

tina,  jedan  ili  vi

š

e   direktora, 

odnosno odbor direktora. U slu

č

aju dvodomnog upravljanja, organi dru

š

tva su: 

skup

š

tina, nadzorni odbor, jedan ili vi

š

e iz

vršnih

 direktora, odnosno izvr

š

ni odbor. U 

jedno

č

lanom dru

š

tvu funkciju skup

š

tine 

vrši

 jedini akcionar dru

š

tva. Statutom se 

od

re

đ

u

je da li je upravljanje dru

š

tvom jednodomno ili dvodomno. 

4.2. Odgovornost 

za 

š

tetu pri

č

injenu 

č

lanovima dru

š

tva i dru

š

tvu 

Zakonom o privrednim dru

š

tvima je u

re

đ

eno da odre

đ

ena lica imaju posebne 

du

ž

nosti prema dru

š

tvu. To su (prema 

č

l 61.): ortaci, komplementari, kontrolni 

č

lanovi 

dru

š

tva sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u koji poseduju zn

a

č

aj

no u

č

eš

ć

e u

 osnovnom 

kapitalu dru

š

tva ili 

č

lan dru

š

tva sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u koji je kontrolni 

č

lan 

Privredno pravo 

50

dru

š

tva; akcionar koji poseduju zn

a

č

a

jno u

č

e

š

ć

e u osnovnom kapitalu dru

š

tva ili 

akcionar koje je kontrolni akcionar dru

š

tva; direktori, 

č

lanovi nadzornog odbora, 

zastupnici  i  prokuristi;  likvidacioni  upravnik.  Osniva

č

k

im  aktom  odnosno  statutom 

mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne du

ž

nosti prema dru

š

tvu. 

Zakon propisuje da su ova lica  

duž

na da rade u interesu privrednog dr

uš

tva

. 

Du

ž

ni su da   svoje poslove obavljaju savesno, sa pa

ž

njom dobrog privrednika i u 

razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu dru

š

tva. 

Ukoliko lica navedena u 

č

lanu 61. Zakona -   i to se eksplicitno isti

č

u direktor, 

č

lanovi   nadzornog   odbora,   zastupnici,   prokuristi  i  likvidacioni  upravnik  prek

rše 

odredbu da u tom svojstvu iz

vršavaju

 svoje poslove savesno, sa pa

ž

njom dobrog 

privrednika i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu dru

š

tva, dru

š

tvo 

m

ož

e podneti tu

ž

bu protiv tih lica za naknadu 

š

tete koju mu to lice prouzrokuje 

povredom du

žn

osti pa

ž

nje iz definisane 

č

lanom 63. Zakona o privrednim dru

š

tvima. 

Prema     navedenom  Zakonu  

(

č

lan  77.),  protiv  lica  koja  postupe  u  suprotnosti  sa 

dužn

o

š

ć

u

 pa

ž

nje 

(

č

lan 64.), 

povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji

li

č

ni interes 

(

č

lan 67.), 

povrede du

ž

nost izbegavanja sukoba interesa 

(

č

lan 71.)

, 

povrede poslovnu tajnu 

(

č

lan 74.), 

lica koja povrede pravila o zabrani konkurencije 

(

č

lan 76.), mo

ž

e se podneti 

individualna i derivativna tu

ž

ba.

a) 

Individualnu tu

ž

bu 

mo

ž

e podneti ortak, 

č

lan ili akcionar privrednog dru

š

tva u 

svoje ime protiv bilo kog lica iz pomenutog 

č

lanom 61. Zakona, radi naknade 

š

tete koju 

mu to lice nanese povredom du

ž

nosti ut

vr

đ

e

nih Zakonom. Tu

žb

u mo

ž

e podneti jedno 

lice u svoje ime ili vi

š

e lica koja deluju zajedno u njihovo ime. 

b) 

Derivativnu t

už

bu 

mo

ž

e podneti jedan ili vi

š

e 

č

lanova dru

š

tva u svoje ime, a 

za 

ra

č

un dru

š

tva (derivativna tu

ž

ba) ako u trenutku podn

oš

enja tu

ž

be: a) poseduju 

udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala dru

š

tva, nezavisno od 

toga  da  li  je  osnov  za  podno

š

enje  derivativne  tu

ž

be  nastao  pre  ili  posle  sticanja 

svojstva 

č

lana dru

š

tva; b) ako su pre podn

oš

enja derivativne tu

ž

be pisanim putem 

zahtevali od dru

š

tva da podnese tu

ž

bu po tom osnovu, a taj zahtev je odbijen, odnosno 

po tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana od dana podno

š

enja zahteva. 

Odredbe Zakona omogu

ć

avaju i da na mesto podnosioca derivativne t

už

be stupi lice 

koje je u me

đ

uvremenu steklo udeo ili akcije u dru

š

tvu od lica koje je tu tu

žb

u podnelo. 

Č

lanom

 80. Zakona predvi

đ

ena je mogu

ć

nost da 

č

lan dru

š

tva koji je zahtevao 

podn

oše

nje tu

žb

e, a dru

š

tvo je to u

č

inilo, mo

ž

e od suda pred kojim se vodi postupak 

zahtevati da mu dozvoli da stupi u parnicu kao u

meš

a

č

 na strani t

už

ioca. Isto tako ako 

je  

č

lan  dru

š

tva  podneo  

tuž

bu,  drugi  

č

lan  dru

š

tva  koji  ispunjava  uslov  iz  

č

lana  79. 

Zakona mo

ž

e od suda pred kojim se postupak vodi zahtevati da stupi u parnicu kao 

u

meš

a

č

na strani tu

ž

ioca. 

4.3. Op

š

ti akti privrednog dru

š

tva 

Postoje op

š

ti i pojedina

č

ni akti preduz

e

ć

a.

Opš

ti akti preduz

e

ć

a

 su: statut, pravilnik i odluka kojom se na op

š

ti n

a

č

in 

u

re

đ

u

ju od

re

đ

ena pitanja. 

Statut je 

prema sad

aš

njem Zakonu o privrednim dru

š

tvima,   obavezan akt  kod 

akcionarskog dru

š

tva. Zakonom je, samo za akcionarsko dru

š

tvo, predvi

đ

eno kao 

obaveza da pored osniva

č

k

og akta, imaju statut. To je, dakle,  imperativna norma koja 

Privredno pravo 

52

5.1. 

Ugovori o kontroli i upravljanju 

Ugovor o kontroli i upravljanju je ugovor kojim dru

š

tvo poverava upravljanje i 

vo

đ

e

nje  poslova  drugom  dru

š

tvu.  Ugovor  o  kontroli  i  upravljanju  zaklju

č

uje  se  u 

pisanoj formi i mora biti odobren od strane skup

š

tine svakog dru

š

tva koje ga je 

zaklju

č

ilo tro

č

etvrtinskom ve

ć

inom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije 

od

re

đ

ena ve

ć

a ve

ć

ina. U slu

č

aju ort

a

č

kog ili komanditnog dru

š

tva, ugovor o kontroli i 

upravljanju odobravaju svi ortaci odnosno komplementari, ako osniva

č

k

im aktom nije 

druga

č

ije od

re

đ

eno. Ugovor o kontroli i upravljanju se registruje u skladu sa zakonom o 

registraciji i ne mo

ž

e stupiti na snagu pre dana registracije. 

U slu

č

aju postojanja ugovora o kontroli i upravljanju, kontrolno dru

š

tvo ima 

pravo da daje obavezuju

ć

a uputstva zavisnom dru

š

tvu o n

a

č

inu vo

đ

enja poslova, 

rukovod

e

ć

i se

 interesima grupe. 

Direktori kontrolnog dru

š

tva du

žn

i su da kontrolisanom dru

š

tvu daju uputstva 

sa pa

žn

jom dobrog privrednika, pri 

č

emu se na direktora kontrolnog dru

š

tva odnose 

sve odredbe koje se ti

č

u du

ž

nosti direktora uop

š

te 

(

č

lan 63-80. Zakona o privrednim 

dru

š

tvima). Kontrolno dru

š

tvo odgovara za 

š

tetu koju je pretrpelo kontrolisano dru

š

tvo 

usled postupanja po obavezuju

ć

im uputstvima koje je dobilo od kontrolnog dru

š

tva. 

Zakonom je od

re

đ

ena z

aš

tita akcionara i poverilaca kontrolisanog dru

š

tva. 

Izme

đ

u  os

talog,  naknada  po  osnovu  ugovora  o  kontroli  i  upravljanju  ne  mo

ž

e  se 

isplatiti ako je kontrolisano dru

š

tvo poslovalo sa gubitkom. Predvi

đ

ena je i za

š

tita 

spoljnih akcionara. Spoljni akcionar prema Zakonu o privrednim dru

š

tvima je svaki 

akcionar kontrolisanog dru

š

tva koji nije kontrolno dru

š

tvo, niti je akcionar kontrolnog 

dru

š

tva. Ugovorom o kontroli i upravljanju mora se odrediti primerena naknada po 

akciji koju je kontrolno dru

š

tvo du

ž

no da p

la

ć

a s

poljnim akcionarima na god

iš

njem 

nivou. Ova naknada se od

re

đ

uje

 prema proceni budu

ć

e pr

ose

č

ne

 o

č

ekivane dividende 

po akciji za naredne tri poslovne godine, koju bi dru

š

tvo isplatilo kada ne bi bio 

zaklju

č

en ugovor o kontroli i upravljanju, a najmanje u visini pro

se

č

ne

 dividende po 

akciji za prethodna tri poslovne godine. Na ovaj n

a

č

in

 se spoljni akcionari 

”š

tite

”

 od 

mogu

ć

e 

š

tete od zaklju

č

ivanja ugovora o kontroli i upravljanju. Spoljni akcionar mo

ž

e 

da   preko   suda   ,   u   vanparni

č

nom  postupku,  pobija,  odnosno  ispita  primerenost 

naknade za kontrolu i upravljanje, ako smatra da je naknada od

re

đ

ena ugovorom 

neprimerena. Oni imaju pravo i da svoje akcije prodaju kontrolnom dru

š

tvu po ceni 

koja odgovara tr

ž

i

š

noj vrednosti akcija ut

vr

đ

e

noj u skladu sa zakonom. Umesto isplate 

ugovor mo

ž

e predvideti zamenu akcija za akcije kontrolnog dru

š

tva, u srazmeri koja je 

od

re

đ

ena ugovorom. I u slu

č

aju od

re

đ

i

vanja cena akcija u ovom slu

č

aju spoljnim 

akcionarima ostaje mogu

ć

nost njenog ispitivanja od strane suda. Zakon je predvideo i 

adekvatnu z

aš

titu poverilaca. 

Privredno pravo 

53

6. STATUSNE PROMENE KOD PRIVREDNIH 

DRUŠ

TAVA 

Prema Zakonu o privrednim dru

š

tvima, pod statusnom promenom se dru

š

tvo 

(dru

š

tvo prenosilac) reorganizuje tako 

š

to na drugo dru

š

tvo (dru

š

tvo sticalac) prenosi 

imovinu i obaveze, dok njegovi 

č

lanovi u tom dru

š

tvu sti

č

u udele odnosno akcije. Pod 

pojmom reorganizacije privrednog dru

š

tva podrazumevaju se: 

pripajanje, spajanje, 

podela i izdvajanje.

Svi 

č

lanovi dru

š

tva prenosioca sti

č

u udele, odnosno akcije u dru

š

tvu sticaocu 

srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama u dru

š

tvu prenosiocu. Npr. akcionari 

postoj

e

ć

eg

 akcionarskog dru

š

tva prenose svoje vlasn

iš

tvo na akcijama u drugo dru

š

tvo 

(dru

š

tvo sa ograni

č

enom odgovorn

oš

ć

u) i njihove akcije se pretvaraju u udele.  Postoji 

izuzetak ako se svaki 

č

lan dru

š

tva prenosioca saglasi da se statusnom promenom, iz

vrši 

zamena udela odnosno akcija u druga

č

ijoj srazmeri ili ako koristi svoje pravo na isplatu 

umesto sticanja udela, odnosno akcija u dru

š

tvu sticaocu. Postoji n

a

č

in da se umesto 

pretvaranja 

vlasniš

tva u udele ili akcije 

č

lanu dru

š

tva iz

vrši

 nov

č

ano pla

ć

anje. U tom 

slu

č

aju ukupan iznos tih p

la

ć

a

nja svim 

č

lanovima dru

š

tva prenosioca ne mo

ž

e pre

ć

i 

10% ukupne nominalne vrednosti udela, odnosno akcija koje sti

č

u 

č

lanovi dru

š

tva 

prenosioca, a ako te akcije nemaju nominalnu vrednost 10% ukupne 

ra

č

unovodstvene 

vrednosti tih akcija. 

Ukoliko se statusnom promenom osniva novo dru

š

tvo, na osnivanje tog dru

š

tva 

primenjuju se odredbe Zakona o privrednim dru

š

tvima koje se odnose na osnivanje 

dru

š

tva u odgovaraju

ć

oj pravnoj formi, osim ako je druga

č

ije regulisano odredbama 

tog zakona. 

Za  slu

č

aj  da  se  javno  akcionarsko  dru

š

tvo  pripaja  dru

š

tvu  koje  nije  javno