Sadržaj:
1. Uvod u privredno pravo
2. Pojam i regulativa ugovora u privredi
3. Specifičnosti ugovora u privredi
4. Ugovori o prevozu
5. Ugovori o prevozu robe
6. Ugovor o železničkom prevozu robe
7. Ugovor o drumskom prevozu robe
8. Ugovor o vazdušnom prevozu robe
9. Ugovor o prevozu robe brodom
10.Ugovori o prevozu putnika
11.Rezime
12.Literatura
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
1.
UVOD U PRIVREDNO PRAVO
Istorija ljudskog roda i težnje za stvaranje privrednog prava se poklapaju. Na
tom putu stvarane su razne teorije o pravu i državi, čija dva pola čine prirodno
pravo i pozitivno pravo. Otuda i globalna podela na prirodnopravne teorije i
pravni pozitivizam. U okviru ovog drugog razvile su se brojne teorije koje pravo
i državu osvetljavaju iz raznih oglova, pravnog, istorijskog, sociološkog,
filozofskog, pravednog ( pravičnog ) itd.
2.
POJAM I REGULATIVA UGOVORA U PRIVREDI
Privredno pravo se razlikuje od građanskog prava po svojim specifičnostima
u dva pravca: ili je neki institut građanskog prava pretrpeo modifikaciju u
privrednom pravu ili, privredno pravo poznaje specifične institute, nepoznate
građanskom pravu.. Građansko pravo, stoga, čini celinu sa privrednim pravom,
bez obzira na to na koji su način jedno i drugo pravo regulisani,a mogu biti
regulisani ili jedinstvenim propisima ili je u zakonodavstvu usvojen dualitet
propisa, što podrazumeva posebne propise za privredno pravo.
U ovakvim odnosima građanskog i privrednog prava treba posmatrati
poziciju ugovora u privredi. Postoje ugovori koji su po svojoj pravnoj sadržini
tipično građanski, kao što su ugovori naslednog i porodičnog prava ( npr.
Predbračni ugovor, ugovor o doživotnom izdržavanju ). Sa druge strane to se
isto može reći za pojedince tipično privredne ugovore ( npr. Ugovor o
proizvodnoj kooperaciji dva preduzeća ). Međutim, veliki je broj zajedničkih
ugovora, koje možemo svrstati u građanske ili u privredne prvenstveno po
kriterijumu subjekata koji ih zaključuju, tj. Fizička ili pravna lica.
Ugovori u privredi su ugovori koje preduzeća i druga pravna lica koja
obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu
registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zaključuju među
sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog ili su u vezi
sa tim delatnostima.
Navedena zakonska definicija pokazuje da je u našem pravu pojam ugovora
u privredi određen istovremeno i prema subjektivnom i prema objaktivnom
kriterijumu.
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
privrednog ( trgovinskog ) prometa. Ipak, kod složenijih i dugotrajnijih ugovora
iz ove kategorije, zakon propisuje obaveznu pismenu formu.
Kod ugovora u privredi karakteristicna je opšta ponuda, upućena ne-
određenom broju lica. Opšta ( generalna ) ponuda je specifičnog privrednog
prava, koja predstavlja izuzetak od pravila da ponudu treba uputiti određenom
licu. Opšta ponuda ima različite pojavne oblike. Između ostalog, ona se
ispoljava u formi opštih uslova poslovanja.
Prema opštem pravilu građanskog ( obligacionog ) prava, ćutanje ponuđenog
ne znači prihvatanje ponude. Izuzeci od ovog pravila karakteristični su za
privredno pravo. Kod ugovora u privredi ima slučajeva kada se ugovor smatra
zaključenim i u slučaju neizjašnjavanja (ćutanja) ponuđenog na datu ponudu.
Kod ugovora u privredi primenjuju se sva sredstva obezbeđenja poznata u
građanskom ( obligacionom i stvarnom ) pravu ( ugovorna kazna, kaucija,
avans, kapara, odustanica, penali, jemstvo, zaloga, pravo pridržaja, menica,
bankarska garancija). Određene specifičnosti kod ugovora o privredi postoje
kod zaloga i jemstva.
Ugovor o zajmu može biti teretni ( sa kamatom ) i dobročini ( bez kamate ).
To je opšte pravilo obligacionog prava kod ugovora o zajmu. Međutim, kod
ugovora o zajmu u privredi postoji specifičnost utoliko što oni ne mogu biti
besteretni ( bez kamate ), što je u skladu sa načelom teretnosti ugovora u
privredi. Zakon sadrži predpostavku kamate kod ugovora u privredi u odredbi
člana 558. stava 2. ZOO: u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i
kad ona nije dogorena.
Institut prekomernog oštećenja i poništaja ugovora zbog njega, po pravilu,
nisu relevantni kod ugovora u privredi. Ovo zbog toga što se privredni subjekti
profesionalno bave trgovinom, pružanje usluga i drugim oblicima privredne
delatnosti, pa je prosto nezamislivo da oni nisu znali za pravu vrednost davanja
u momentu zaključenja ugovora. Oni to moraju znati, u skladu sa svojim
profesionalnim dužnostima i primenom standarda pažnje dobrog oštećenja
ostaje samo u domenu spekulacija, izvan poslovne realnosti.
Osim uobičajenih dokaznih sredstava ( fakture, svedoci i slično ), kod
ugovora u privredi postoji široka mogućnost korišćenja specifičnih dokaznih
sredstava u sporu ( poslovne knjige, izvodi, izveštaji, poslovna korespodencija ).
Rokovi zastarelosti i rokovi za sticanje prigovora kod ugovora u privredi su
kraći od rokova utvrđenih za građanskopravne ugovore.
Mnoge karakteristike ugovora u privredi uslovile su postojanje specija-
lizovanih privrednih ( trgovinskih ) sudova za rešavanje odnosa koji iz njih pro-
ističu. Osim toga, privredne sporove rešavaju specijalizovane institucije
( spoljnotrgovinska arbitraža i stalni izabrani sudovi ).
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
Opšte je pravilo da se ugovori mogu zaključiti samo od strane ovlašćenih lica.
Međutim , kod ugovora u privredi postoji izuzetak. Kod ugovora u privredi
pismena ponuda obavezuje ponudioca i kad nju nije potpisalo ovlašćeno lice,
ako su ispunjeni određeni uslovi. Ovde se radi o zaključenju ugovora na
poslovnom papiru ( memorandumu ).
Ovo pravilo je diktirano potrebom pravne sigurnosti, odnosno sigurnosti u
pravnom ( i privrednom ) saobraćaju. Stvar je samog privrednog subjekta da
svoje poslovanje organizuje na način u kome neovlašćena lica ne mogu ostvariti
pristup poslovnim papirima.
Stanovište navedenog pravila zasniva se na pretpostavci da je ponuda
( odnosno njen prihvat ) stavljena na valjanom poslovnom papiru preduzeća, ali
da je ona potekla od neovlašćenog lica. Drugi slučaj bi bio kada je falsifikovan
poslovni papir nekog preduzeća. Tada se ne oe prebaciti preduzeću, šiji je
poslovni papir falsifikovan, da nije uradilo sve što od njega zavisi da ne dođe do
zloupotrebe.
Za ugovore u privredi karakteristično je zaključenje putem savremenih
sredstava veze, preko telefona, teleprintera, telefaksa, telegrama i drugih
sistema veza , uključujući i elektronsko zaključenje ugovora, o čemu u Srbiji tek
treba da se donesu propisi.
4.
UGOVORI O PREVOZU
4.1
Pojam, značaj i karakteristike
Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odredjeno
mesto- neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da za
to isplati odredjenu nadoknadu u vidu vozarine. U privredi postoje više vrsta
ugovora o prevozu, i svi su regulisani posebim zakonskim propisima.
Opšta karakteristika za sve ove ugovore je da za predmet imaju obavljanje
transportnih usluga, tj. Odnose se bilo na prevoz stvari, na prevoz lica i da se
kod njih kao ugovorne strane pojavljuju pored pošiljaoca i prevoznika i primalac
robe (kada je u pitanju prevoz robe). Pošiljalac može da bude fizičko ili pravno
lice, a kod ugovora u privredi pošiljalac je najčešće pravno lice-privredni
subjekt.
Prevoznik (vozar) je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost.
U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, prevoznik može biti i svako lice
koje se ugovorom obaveže da će izvršiti prevoz robe uz odredjenu nadoknadu.
Primalac je lice kojem je upućena roba.
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
Tovarni list – Ugovarači prevoza mogu se sporazumeti da se o pošiljci
predatoj na prevoz, sačine tovarni list. U njega se unose: ime i adresu
pošiljaoca, vrsta sadržaj i količina pošiljke, vrednost dragocenosti, mesto
opredeljenja, izvor naknade za prevoz. Ovakav tovarni list mora biti potpisan od
obe ugovorne strane i može sadržati odredbe po naredbi ili na donosioca.
Tovarni list ne predstavlja ugovor jer je on nezavisan od postojanja tovarnog
lista.
5.1.
Odnos pošiljaoca i prevozioca
Pakovanje –
Pošiljalac je dužan da stvar upakuje kako ne bi došlo do
oštećenja. Vozar mora ukazati na nedostatke pakovanja ukoliko ih primeti, u
protivnom on odgovara za bilo kkava oštećenja koja bi se desila usled
nedostatak pakovanja. Prevozilac može odbiti prevoz stvari ukoliko smatra da
će biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana ikakva šteta. Uslučaju
štete, za vreme dok se roba nalazi kod vozara, odgovara vozar, a on ima pravo
regresa naknade štete od pošiljaoca.
Naknada za prevoz i troškovi u vezi sa prevozom –
Pošiljalac je obavezan da
isplati naknadu, kao i troškove. Kad u tovarnom listu nije navedeno da će
pošiljalac platiti naknadu, podrazumeva se da će je platiti primalac.
Raspolaganje pošiljkom
–
Pošiljalac ima pravo da raspolaže pošiljkom i menja
naloge sadržane u ugovoru, tj. može naložiti prevoziocu
da obustavi prevoz, da
mu pošiljku vreti, ili preda drugom vozaru ili da pošiljku uputi u drugo mesto.
Ovo pravo rasplaganja prestaje posle prispeća pošiljke u mesto odredišta, kad
vozar primaocu preda tovarni list.
Pravac prevoza –
Vozar ima obavezu da prevoz izvrši ugovorenim putem.
Ako prevozni put nije ugovorom definisan, onda vozar treba odabrati put koji
odgovara interesima pošiljaoca. Ukoliko postoje smetnje, prevozilac mora
obavestiti pošiljaoca o tome, i da postupi u skladu sa dobijenim uputstvima.
Naknada za izvršeni prevoz, u slučaju prekida prevoza –
ako je prevoz
prekinut iz razloga za koji vozar ne odgovara, on ima pravo na srazmeran deo
naknade za izvršeni prevoz, ali je obavezan da nadoknadi štetu drugoj strani
koja bi nastala usled prekida putovanja. Prevozilac nema pravo na naknadu ako
pošiljka propadne ili usled više sile pri prevozu.
Postupanje kad pošiljka ne može da bude predata –
Može se desiti da
primalac ne bude obavešten o prispeću pošiljke, ili odbije da je primi, ili kad
primalac odbije da isplati prevoziocu naknadu, tada je prevozilac dužan da
obavesti pošiljaoca i da zahteva od njeg uputstva. Kad u primerenom roku
ovlašćeno lice ne preduzme ništa sa pošiljkom, vozar ima pravo da je proda po
