Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет
Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
1
PRAVNI FAKULTET – OSNOVNE STUDIJE
Postupak reogranizacije dužnika
(Seminarski rad)
Predmet: Privredno pravo
Mentor:
Student:
Doc. dr Muharem Selimović
Amel Husanović
Brčko, 2014.
4
1. Stečaj i značaj stečajnog sistema
Za stečaj i stečajnu regulativu bi se moglo reći da danas predstavljaju jedne od osnovnih
delova savrijemenih tržišnih sistema a samim tim i pravne regulative kojim se oni regulišu.
Danas se ovoj materiji posvećuje značajna pažnja, pogotovo u svetlu reformi koje se vrše u
zemljama u tranziciji, a takođe je ovo pitanje aktuelno u mnogim azijskim zemljama koje svoju
regulativu prilagođavaju savrijemenim tendencijama u ovoj oblasti. Međutim mora se istaći da
problematika stečajanog postupka (Insolvency proceedings) i u zemljama sa dugom tržišnom
tradicijom predstavlja dinamičnu oblast u kojoj se traže nova rešenja koja će pratiti trend
promena u međunarodnoj ekonomiji. Izuzetan doprinos po tom pitanju daju i brojne
međunarodne i nadnacionalne institucije kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond,
UNCITRAL, Evropska unija i dr.
Razvoj stečajnog zakonodavstava, u današnjem smislu, započeo je još u 16. veku u tada
najrazvijenijim trgovačkim oblastima Evrope. Prva stečajna pravila u formi Zakona o stečaju su
donele gradske vlasti Antverpena, u Holandiji, 1515. godine, koji je tada bio centar svetske
trgovine, sa ciljem sprečavanja bekstva dužnika sa teritorije Holandije.
1
Zakon koji je donet
1542. godine u Engleskoj prvi je uveo principe na kojima i danas počiva moderno stečajno
zakonodavstvo a to su: kolektivno namirenje poverilaca i ravnomerna raspodela imovine dužnika
srazmerno potraživanjima poverilaca.
2
Zanimljiv je podatak kako je nastao izraz bankrot. U srednjovekovnoj Italiji trgovcima
koji nisu plaćali svoje dugove poverioci su uništavali „klupe“ za trgovanje. Od italijanskog
"banca rotta" ili uništena klupa (tezga) dolazi izraz bankrot ili stečaj.
3
Krajem 19. veka i
tridesetih godina prošlog veka usled velike depresije, umesto likvidacije stečajnog dužnika kao
odgovora na loše ekonomske prilike, javila se ideja reorganizacije stečajnog dužnika koji bi pod
određenim uslovima nastavljao sa poslovanjem. Najveći doprinos institucionalizaciji ovog
instrumenta, stečajne i uopšte ekonomske politike, dao je Bancruptcy Reform Act donet 1978.
godine, sa kasnijim izmenama, u Sjedinjenim Američkim Državama. Poglavlje broj 11. ovog
zakona reguliše postupak reorganizacije kao ravnopravan postupku stečajne likvidacije koji je
regulisan u poglavlju broj 7. Ovaj zakonski akt dao je impuls i primeni i pravnom regulisanju
reorganizacije u privrednim sistemima najvećeg broja zemalja. Reorganizaciji kao mera za
sprečavanje stečaja biće cemtralna tema ovog rada.
Za početak bi na ovom mestu trebalo dati osnovne definicije stečaja i reorganizacije. Stečaj se
najčešće definiše kao “stanje u kome dužnik ne može da izvršava svoje obaveze prema
poveriocima i, s druge strane, prinudno izvršenje potraživanja svih poverilaca nad imovinom
dužnika, što dovodi do gubljenja pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika”.
4
Materijalno-
finansijski uslovi (insolventnost) koji za pravnu posledicu imaju otvaranje stečajnog postupka
(stečajni razlozi, okidači) su u pravnim sistemima bili različito definisani ali se vrijemenom vrši i
1
G17 Institut, “Bilten”, 2003/40-41, str. 40.
2
Lucija Spirović Jovanović, “Trgovinsko pravo”, Beograd 2004, str. 203.
3
Krešimir Marušić, “Više prava kreditorima”, časopis “Croatiabiz”, broj 11/2005.
4
Lucija Spirović Jovanović, “Trgovinsko pravo”, Beograd 2004, str. 204.
5
njihovo ujednačavanje. Takav je slučaj i sa našim zakonodavstvom. Stečajni postupak je do sada
bio
regulisan Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji
5
, a od 2. februara 2005.
godine primenjuje se Zakon o stečajnom postupku
6
i Zakon o agenciji za licenciranje stečajnih
upravnika
7
. Iako se u stručnoj javnosti mogu čuti i mišljenja da su i ovi zakoni u pojedinim
segmentima nedorečeni i neprecizni oni svakako predstavljaju značajan iskorak ka moderno
uređenom stečajnom zakonodavstvu.) određuje pojmove stečajnog postupka, bankrotstva i
reorganizacije.
8
Tako stečajni postupak u smislu ovog zakona obuhvata bankrotstvo odnosno
reorganizaciju.
9
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne
imovine stečajnog dužnika, a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na
način i pod uslovima određenim planom reorganizacije. O osnovnim karakteristikama novog
zakona kojim se reguliše stečajni postupak u našoj zemlji biće nešto više reči kasnije u toku ovog
rada, ali je osnovni zaključak da je jedna od njegovih najvažnijih prednosti potpuno i
savrijemeno regulisanje postupka reorganizacije stečajnog dužnika.
Na osnovu napred iznetih definicija ne bi se smelo zaključiti kako je stečajni postupak, i
uopšte problem stečaja, nešto što pogađa samo parcijalne delove ekonomskog sistema jedne
zemlje. Naprotiv, šire imlikacije stečaja na privredu jedne zemlje, zaposlenost, konkurentnost,
socijalni položaj stanovništva, proces reformi, fiskalni aparat i sl. zahtevaju da se ovi faktori
uzmu u obzir pri kreaciji okruženja i pravila pod kojima se on sprovodi.
Organizovana društva su vrijemenom spoznala potrebu da obezbede sistem pravila i procedura
za regulisanje “fenomena“ insolventnosti.
10
Interesantno je zapaziti da se on javlja samo u
kreditnom sistemu, što je karakteristika modernih tržišta, jer kada bi učesnici na tržištu
pribavljali dobra i usluge samo putem gotovine ili trampom tada ne bi postojao dug pa samim
tim ni potreba za stečajem.
11
U današnjim uslovima ovo svakako nije slučaj. Značaj stečajnog
zakonodavstva se stoga ne može prevideti, niti se razmatranja koja naglašavaju njegov uticaj
mogu smatrati preteranim. Postoje mnoga pitanja i nedoumice koje se javljaju u svetskoj praksi i
stručnim razmatranjima po pitanju konstrukcije i primene stečajnog zakonodavstva. Na primer,
da li bi zakon trebao da promoviše disciplinu, da iz igre izbacuje neefikasne i nekompetentne, ili
da bude tolerantniji i na taj način podstiče preduzetnički duh u smislu veće spremnosti da se
preuzme rizik? Da li dejstvo zakona treba da ima šire socijalne i društvene efekte ili mu je cilj
samo racionalno razrešenje pojedinačnog slučaja? Da li da uzima u obzir efekte koje ima na
zaposlenost? Da li da favorizuje van sudske (neformalne) aranžmane ili formalne procese
reorganizacije pod okriljem suda? Kako na najbolji način izvršiti balans između procesa
likvidacije i reorganizacije? Koliko treba da bude učešće samih sudova u procesu (da nadgledaju
zakonitost procesa ili da budu aktivan subjekat u postupku)? Kakva je uloga države?
12
Pitanja
ima mnogo a faktora koji utiču na moguće pravilne odgovore još više. Rezultat je mnoštvo
5
Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, “Sl. list SFRJ”, 1989/84 i “Sl. list SRJ”, 1993/37 i 1996/28.
6
Zakon o stečajnom postupku, “Sl. glasnik R. Srbije”, 2004/84.
7
Zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, “Sl. glasnik R. Srbije”, 2004/84.
8
Zakon o stečajnom postupku član 1. stavovi 2,3,4.
9
Reorganizacija je dakle jedan od dva moguća puta kojim će se kretati stečajni postupak.
10
Mike Falke, “Insolvency Law Reform in Transition Economies”, Berlin, May 2003, str. 35.
11
Isto, str 35.
12
Philip R Wood, “Insolvency Law and the Legal Framework”, Washington , D.C., September 1999.
