Privredno pravo

1

I DEO 

GLAVA I 

OSNOVI GRA

Đ

ANSKOG PRAVA 

POJAM I PREDMET GRA

Đ

ANSKOG PRAVA 

Objektivno gra

đ

ansko pravo je deo pravnog sistema koji ure

đ

uje subjektivna 

gra

đ

anska prava (gra

đ

anskopravne odnose).  

Gra

đ

anskopravne norme svrstavaju se u nekoliko celina: 

opšti deo

 (sadrži norme 

o pravilima kojima se ure

đ

uju gra

đ

anskopravni odnosi-izvori prava, o subjektima 

gra

đ

anskopravnog odnosa, o pravnim poslovima, njihovom vršenju i zaštiti); 

obligaciono 

pravo

 (sadrži norme kojima se ure

đ

uju odnosi u kojima poverilac može zahtevati od 

dužnika neko 

č

injenje ili ne

č

injenje); 

stvarno pravo

 (sadrži norme kojima se ure

đ

uje 

pravo svojine i druga prava koja za svoj objekat imaju stvar); 

porodi

č

no pravo

 (sadrži 

pravila o imovinskim i neimovinskim odnosima u porodici); 

nasledno pravo

 (sadrži 

norme kojima se ure

đ

uje nasle

đ

ivanje, prelaz prava i obaveza sa umrlog na naslednike); 

pravo intelektualne svojine

 (autorsko pravo i pravo industrijske svojine); 

li

č

no pravo

(sadrži odredbe o pravima na li

č

nim dobrima). 

Gra

đ

ansko pravo ure

đ

uje, s jedne strane, pravni položaj subjekata 

gra

đ

anskopravnog odnosa, a s druge strane, pravne odnose. Pravni odnosi spadaju u 

razli

č

ite oblasti života (porodica, preduzetništvo, duhovno stvaralaštvo, najamni rad, smrt 

i dr.), nastaju povodom raznih objekata (stvari, li

č

na dobra, tvorevina uma i dr.) i razli

č

ite 

su prirode – imovinska i neimovinska. 

IZVORI (gra

đ

anskog i privrednog) PRAVA 

Pojam 

 
Kada se govori o izvorima prava uopšte, pa tako i gra

đ

anskog i privrednog prava, 

govori se o tzv. materijalnim i tzv. formalnim izvorima prava. 

Materijalni izvori prava predstavljaju volju i interese vladaju

ć

e klase koji se žele 

ostvariti pravnim normama. 

Formalni izvori prava su oblici, forme u kojima se pojavljuju i izražavaju pravne 

norme. Izvori prava u formalnom smislu te re

č

i mogu biti veoma heterogeni i raznovrsni, 

ali se naj

č

eš

ć

e klasifikuju i stavljaju u neki redosled prema normativnoj snazi pojedinog 

formalnog izvora prava. Taj redosled formalnih izvora prava ima ogroman zna

č

aj u 

primeni prava jer u slu

č

aju kolizije u sadržaju pojedinih pravnih normi, prioritet u 

primeni ima pravna norma ja

č

e normativne snage. 

2

Zakon 

 
Osnovni i najvažniji formalni izvor prava u jednom pravnom sistemu su pravne 

norme izražene u 

ustavu

. Sve druge pravne norme u jednom pravnom sistemu moraju biti 

u skladu sa ustavnopravnim normama, jer u suprtonom su protivustavne. Kod nas, kao i u 
ve

ć

ini evropskih država, posle ustava, najzna

č

ajniji formalni izvor prava je 

zakon

. Brojni 

su zakoni koji regulištu materiju gra

đ

anskog i privrednog prava. Mnogi od njih bi

ć

e 

predmet analize kod obrade pojedinih pitanja (Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o 
privrednim društvima, Zakon o ste

č

aju, Zakon o bankama i drugim finansijskim 

organizacijama, Zakon o osiguranju idr.). 

Podzakonski propisi 

 
Posle zakonskih pravnih normi dolaze pravne norme koje se pojavljuju u 

podzakonskim aktima

. To su uredbe, odluke, naredbe, pravilnici, uputstva itd. 

Podzakonski akti moraju biti, osim sa ustavom, u skladu i sa zakonima. Donose se, pre 
svega, radi efikasnije i jednoobraznije primene zakona.

Podzakonske akte sa zakonskom 

snagom donosi ovlaš

ć

eni subjekt u državi (npr. vlada, ili resornoi ministarstvo). 

Obi

č

aji

 
U izvore prava spadaju i 

obi

č

aji

. Obi

č

aji su opšte norme koje nastaju dugotrajnim 

ponavljanjem ponašanja ljudi u odre

đ

enoj oblasti. Pre nastanka prava i države, glavna 

društvena norma, pored morala, bila je obi

č

aj. Snaga obi

č

aja nastaje iz 

č

injenice 

dugotrajnog ponavljanja i svesti o obaveznosti njegove primene. Naše pravo ne odre

đ

uje 

period u kome se neko ponašanje mora ponavljati da bi moglo da postane obi

č

aj. 

Obi

č

ajno pravo važi samo ako postoji svest o obaveznosti njegove primene, za razliku od 

zakona koji se donosi unapred, stupa na snagu onda kada to zakonodavac odredi a 
primenjuje se ako je imperativne prirode nezavisno od 

č

injenice da li postoji svest o 

obaveznosti njegove primene. Da bi odre

đ

eno dugotrajno ponavljanje koje prati i svest o 

obaveznosti postalo obi

č

ajna norma, ono mora biti dovoljno poznato ljudima na koje bi 

se primenilo. Obi

č

aji su nepisani i ne objavljuju se, a 

č

esto važe samo za odre

đ

eno 

podru

č

je. Dovoljno je, stoga, da budu poznati u sredini ili struci na koju se primenjuju.  

Poslovni obi

č

aj  

 
Obi

č

ajno pravo je vremenski prethodilo pisanim izvorima prava. Me

đ

utim, pisano 

pravo je vremenom dobijalo sve važniju ulogu. 

Č

injenica je da brojnije i potpunije 

zakonodavstvo u oblasti privrede 

č

esto isklju

č

uje primenu obi

č

aja, naro

č

ito kada je re

č

 o 

imperativnim propisima, odnosno normama. Ali isto tako, 

č

injenica je da su privredni 

subjekti, naro

č

ito, u ugovornim odnosima dužni da se pridržavaju obi

č

aja. Obi

č

aji su kao 

što smo rekli, nepisana pravila ponašanja nastala stalnim ponavljanjem ponašanja u 
relativno dužem vremenskom periodu od strane odre

đ

ene populacije. Kada su u pitanju 

poslovni (privredni) obi

č

aji radi se o nepisanim pravilima ponašanja u privrednom 

poslovanju od strane privrednih subjekata. Mogu se podeliti prema raznim kriterijumima. 
Prema teritoriji na kojoj važe: 

opšti

 (važe na teritoriji 

č

itave jedne zemlje); 

regionalni 

4

Pravna nauka

 
Pravna nauka ne predstavlja formalni izvor prava, jer niti stvara pravo, niti su 

njena shvatanja obavezuju

ć

a za subjekte prava ili sudove. Pa ipak, uloga pravne nauke 

nije zanemarljiva, naprotiv. Konkretno, uloga pravne nauke sastoji se u tome što ona 
pruža pomo

ć

 sudovima, arbitražama i drugim organima prilikom donošenja odluka i 

zuzimanju stavova po spornim pravnim pitanjima. Dalje, pravna nauka daje komentare 
postoje

ć

ih propisa, teoretski obra

đ

uje, analizira i sistematizuje pojedina pitanja, ukazuju

ć

i 

na rešenja koja bi mogla da budu usvojena kako u sudskoj praksi tako isto i prilikom 
budu

ć

eg zakonodavnog regulisanja odre

đ

enih pitanja (

de lege ferenda

). 

SUBJEKTI I OBJEKTI GRA

Đ

ANSKOPRAVNOG ODNOSA 

 
Subjekti gra

đ

anskopravnog odnosa  

 
Subjekti gra

đ

anskopravnog odnosa su fizi

č

ka lica i pravna lica.  

Subjekti gra

đ

anskopravnog odnosa su nosioci prava i obaveza (imaoci pravne 

sposobnosti). Pravna sposobnost je sposobnost fizi

č

kih lica i pravnih lica da budu nosioci 

prava i obaveza (da imaju pravo svojine, zaloge, pravo da zahtevaju izvršenje neke 
ugovorne obaveze, odnosno obavezu da izvrše svoju ugovorenu obavezu i dr.).  

Pored pravne sposobnosti subjekti gra

đ

anskopravnog odnosa su, odnosno mogu 

biti nosioci poslovne i deliktne sposobnosti. 

Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojim radnjama, postupcima i 

izjavama volje zasniva, menja i gasi prava i obaveze.  

Deliktna sposobnost je sposobnost da se odgovara za obaveze nastale iz 

nedozvoljene radnje, odnosno delikta tj. za prouzrokovanu štetu. 

Fizi

č

ka lica  

 
Pravna sposobnost fizi

č

kih lica 

Fizi

č

ko lice je svaki živ 

č

ovek bez obzira na zdrastveno stanje, pol i starost. 

Svako fizi

č

ko lice se smatra pravnim subjektom. 

Pravnu sposobnost sti

č

e fizi

č

ko lice koje se živo rodi. Za ro

đ

eno dete se 

pretpostavlja da je živo, a ko tvrdi suprotno to mora da dokaže. Za postojanje pravne 
sposobnosti nije bitno zdrastveno stanje, izgled, vitalitet (npr. pravnu sposobnost sti

č

e i 

živo ro

đ

eno dete za koje je izvesno da 

ć

e ubrzo umreti usled nekog neotklonljivog 

zdrastvenog problema), pol ili starost fizi

č

kog lica. Izuzetno, pravnu sposobnost može da 

ima i za

č

etak. Za

č

eto dete smatra se kao ro

đ

eno ako je to u njegovom interesu (nasledna 

prava), pod uslovom da se kasnije rodi živo. 

Pravna sposobnost fizi

č

kog lica prestaje smr

ć

u ili proglašenjem nestalog lica za 

umrlo.  

Za umrlo se može proglasiti lice: o 

č

ijem životu za poslednjih 5 godina nije bilo 

nikakvih vesti a od 

č

ijeg je ro

đ

enja proteklo 70 godina; o 

č

ijem životu za poslednjih 5 

godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo 

č

ine verovatnim da više 

nije u životu; koje je nestalo u brodolomu, saobra

ć

ajnoj nesere

ć

i, požaru, poplavi, 

5

zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o 

č

ijem životu nije bilo 

nikakvih vesti za 6 meseci od dana prestanka opasnosti; koje je nestalo u toku rata u vezi 
sa ratnim doga

đ

ajima, a o 

č

ijem životu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana 

prestanka neprijateljstva.  

Postupak za proglašenje nestalog lica za umrlo pokre

ć

e se predlogom koji 

opštinskom sudu podnosi zainteresovano lice ili tužilac. Ako sud oceni da su ispunjeni 
uslovi za proglašenje nestalog lica za umrlo, sud 

ć

e objaviti oglas u Službenom glasniku. 

U oglasu 

ć

e navesti sve bitne 

č

injenice i pozvati nestalo lice da se javi sudu, kao i lice 

koje nešto zna o njegovom životu. Ako se po isteku roka od 3 meseca nestali ne javi sudu 
i nema traga da je u životu, sud zakazuje ro

č

ište. Ako se utvrdi da su ispunjeni uslovi za 

proglašenje nestalog lica za umrlo, sud 

ć

e doneti rešenje kojim 

ć

e proglasiti da je nestalo 

lice umrlo. Ukoliko se nakon spovedenog postupka proglašenja nestalog lica za umrlo i 
donošenja rešenja o tome, lice koje je proglašeno za umrlo javi sudu i sud utvrdi njegov 
identitet, sud 

ć

e svoje rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo ukinuti. Isto 

ć

e uraditi 

i ako na bilo koji na

č

in sazna da je nestalo lice živo. 

Smr

ć

u fizi

č

kog lica, odnosno proglašenjem nestalog lica za umrlo  prestaje pravni 

subjektivitet fizi

č

kog lica (pravna i poslovna sposobnost) i otvara se naslednopravni 

postupak. 

 
Poslovna sposobnost fizi

č

kih lica 

Poslovna sposobnost je sposobnost (fizi

č

kog) lica da svojim radnjama, 

postupcima i izjavama volje zasniva, menja i gasi prava i obaveze (zaklju

č

uje ugovore, 

zasniva, menja i gasi prava i obaveze pred sudskim i drugim organima i preduzima druge 
pravne poslove). Postojanje pravne sposobnosti je pretpostavka za nastanak poslovne 
sposobnosti. Pravnu sposobnost fizi

č

ko lice sti

č

e ro

đ

enjem a poslovna kasnije. Za pravnu 

sposobnost nisu relevantne, ne samo godine života, nego ni sposobnost za rasu

đ

ivanje 

kao ni volja fizi

č

kog lica, dok je za poslovnu sposobnost, osim godina života relevantna i 

sposobnost za rasu

đ

ivanje kao i volja fizi

č

kog lica (jer fizi

č

ko lice samostalno preduzima 

pravne radnje). Dakle, za sticanje poslovne sposbnosti fizi

č

kog lica relevantne su godine 

života kao i da je lice duševno i telesno zdravo tako što je  sposobnost za rasu

đ

ivanje i za 

izražavanje svoje volje. Osim u odnosu na pravnu sposobnost, poslovnu sposobnost treba 
razlikovati i od radne sposobnosti, testamentalne sposobnosti ili sposobnosti priznanja 
o

č

instva. 

Kada govorimo o poslovnoj sposobnosti razlikujemo: 

potpuno poslovno sposobna 

fizi

č

ka lica

, 

potpuno poslovno nesposobna fizi

č

ka lica

 i 

ograni

č

eno poslovno sposobna 

lica

. 

Fizi

č

ko lice sti

č

e potpunu poslovnu sposobnost kad postane punoletno, odnosno 

sa navršenih 18 godina života, ili zaklju

č

enjem braka, po dozvoli suda, sa navršenih 16 

godina života, pod uslovom da je sposobno za rasu

đ

ivanje, odnosno da je duševno i 

telesno zdravo tako da je sposobno da se stara o svojoj li

č

nosti, pravima i interesima. 

Fizi

č

ko lice koje je potpuno poslovno sposobno može samostalno svojom izjavom volje 

da preduzima sve pravne poslove. Potpuna poslovna sposobnost traje do života fizi

č

kog 

lica; na nju ne uti

č

e starost ili iznemoglost lica, osim ako ne postane neposobno za 

rasu

đ

ivanje, kada se može po odluci suda, u vanparni

č

nom postupku, delimi

č

no ili 

potpuno lišiti poslovne sposobnosti. 

7

Prebivalište je mesto u koje se odre

đ

eno lice nastani s namerom da u njemu stalno 

živi. Fizi

č

ko lice može imati samo jedno prebivalište. Zna

č

aj prebivališta je višestruk: 

kod utvr

đ

ivanja mesne nadležnosti suda (prebivalište tuženog), kod utvr

đ

ivanja mesta 

ispunjenja fiskalnih i drugih obaveza (prebivalište dužnika), ostvarivanja raznih drugih 
gra

đ

anskih prava i obaveza (pravo glasa prilikom izbora i dr.) i dr.  

Boravište je mesto u kome se fizi

č

ko lice nalazi kra

ć

e ili duže vreme, bez namere 

da u njemu stalno živi. Relevantno je, naro

č

ito, kada fizi

č

ko lice nema prebivalište. 

Državljanstvo je pripadnost jednog lica odre

đ

enoj državi. To je javnopravni odnos 

izme

đ

u suverene države i pojedinca, na osnovu koga on ima prema državi odre

đ

ene 

obaveze, ali su mu dostupna i sva prava predvi

đ

ena za državljanina, odnosno gra

đ

anina te 

države, bez obzira na to gde se nalazi. Fizi

č

ka lica koja imaju državljanstvo druge države 

su 

stranci

. Fizi

č

ka lica koja nemaju državljanstvo nijedne države su 

apatridi

. Fizi

č

ka lica 

koja imaju državljanstva dve države istovremeno su 

bipatridi

. 

 
Pravna lica  
 
Pojam  

Pravno lice je organizacija kojoj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta prava i 

koje ima pravnu i poslovnu sposobnost.  

Pravno lice osnivaju pravna i/ili fizi

č

ka lica (odre

đ

ene vrste pravnih lica mogu 

osnovato samo fizi

č

ka lica, ili samo pravna lica, a naj

č

eš

ć

e to mogu i pravna i fizi

č

ka 

lica).  

Pravna lica, po pravilu, imaju više 

č

lanova, mada može postojati pravno lice i 

samo sa jednim 

č

lanom (jedno

č

lano akcionarsko društvo ili jedno

č

lano društvo s 

ograni

č

enom odgovornoš

ć

u, kao oblici privrednih društava). 

Organizacija ima svojstvo pravnog lica ako ima slede

ć

a obeležja: 

da joj pravni 

poredak priznaje svojstvo pravnog lica

; 

da je ure

đ

ena pravilima

; 

da ima organe

; 

da teži 

ostvarenju dozvoljenog cilja

; 

da nije zabranjena

 (npr. mafijaško, kriminalno udruženje); 

da ima imovinu

; da se može identifikovati u pravnom prometu; 

da je postala subjekt 

prava i stekla pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost

. 

Pravno lice je ona organizacija kojoj to svojstvo izri

č

ito priznaje pravni sistem. 

Tako npr. državni organi kao što su sud, tužilaštvo, organi uprave nemaju svojstvo 
pravnog lica; pravni sistem im ne daje svojstvo pravnog lica. Tako

đ

e ni organizacije kao 

što su porodi

č

na ili bra

č

na zajednica, tako

đ

e, nemaju svojstvo pravnog lica. S druge 

strane, svojstvo pravnog lica pravni sistem priznaje preduze

ć

ima-privrednim društvima, 

fakultetima, politi

č

kim strankama, udruženjima gra

đ

ana, zadrugama, bankama, 

bolnicama, RTV, verskim zajednicama.. 

Drugi elemenat kada govorimo o pojmu pravnog lica odnosi se na ure

đ

enost 

pravnog lica pravilima – osniva

č

kim aktom (ugovor o osnivanju, odluka o osnivanju) i 

statutom. Ovim aktima se ure

đ

uje naziv, sedište, delatnost pravnog lica, osniva

č

i i 

č

lanovi pravnog lica, prava i obaveze 

č

lanova, imovina pravnog lica, zastupanje, statusne 

promene, prestanak pravnog lica i dr. 

Organe pravnog lica 

č

ine, odnosno predstavljaju fizi

č

ka lica 

č

ije izjave volje 

direktno proizvode dejstvo za pravno lice (jer, pravno lice ne može da preduzima pravne i 
fakti

č

ke radnje niti da izražava svoju volju, ve

ć

 to umesto njega i za njegov ra

č

un 

č

ine