1. Preduzetnik
Je fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja profita obavlja sve zakonom
dozvoljene delatnosti. Fizicko lice stice status preduzetnika osnivanjem radnje.
Moze da otvori radnju ako: da ima opstu zdravstvenu sposobnost, da je poslovno
sposoban i da mu nije sudskom odlukom nije zabranjeno da obavlja neku
delatnost, da ima opremu i kadrove i prostor, da ispunjava zdravstvene i
bezbednosne uslove i zastitiu zivotne sredine. Uz prijavu osnivac podnosi i dokaze
o ispunjenosti usova za osnivanje i ako su ispunjeni svi uslovi bice upisana radnja
u registar privrednih subjekata. Radnja moze imati razne poslovne oblike:
biro,servis,kancelarija,agencija,studio.... osnivac moze osnovati samo jednu radnju
stim da njenu delatnost moze obavljatiu vise prostorija ili vise opstina. Radnju
moze osnovati jedno ili vise lica, ali ne vise od 10. za obaveze koje proisteku,
osnivac odfovara celokupnom imovinom. Radnju predstavlja njen osnivac, ili jedan
od osnivaca odredjen u ugovoru ako je u pitanju ortacka radnja.
2. Privredno drustvo (pojam i vrste)
Privredno drustvo je pravno lice koje osnivaju osnivackim aktom pravna i/ili fizicka
lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Privredno drustvo moze
obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.
Vrste:
prema kriterijumu
organizaciono pravne norme dele se na: drustva -u uzem smislu (od, doo, ad, kd),
-u sirem smislu(banke, berze, zadruge, osiguravajuca drustva),
-preduzeca(drustvena, drzavna, ako nisu privatizovana i javna). Prema kriterijumu
znacaja veza pri osnivanju: -drustva kapitala(kompanije, korporacije, kapitalisticka
drustva) u obliku AD ili DOO. –drustva lica(personalna drustva) u obliku OD ili KD.
Prema kriterijumu vremenskog trajanja: -drustva osnovana na odredjeno vreme,
-drustva osnovana na neodredjeno vreme. Prema broju osnivaca:
jednoclana(voljom jednog clana) i viseclana(voljom 2 ili vise clanova). Prema
kriterijumu karaktera osnivackog akta: - drustva osnovana upravnim aktom,
-voljom osnivaca. Sobzirom na kriterijum povezanosti sa drugim drustvima:
-povezana, - nepovezana drustva.
3. Individualizacija privrednog drustva
Privredni subjekti istupaju na trzistu pa se moraju razlikovati. Individualizacija je
vazna zbog: 1)zastite njihovih sopstvenih interesa, 2) zastite svojih interesa,
3)zastite javnih interesa. Preovladava shvatanje da su najbitniji kriterijumi za
njihovu individualizaciju: poslovno ime, delatnost, opsti akti, sediste, registar
poslovnih subjekata i poslovne knjige. Poslovno ime je naziv drustva pod kojim
ono posluje. Poslovno iem sadrzi jezgro imena, obavezne i fakultativne elemente.
Zastita poslovnog imena se ostvaruje po osnovu upisa u registar i zabrane
nelojalne utakmice. Mogu promeniti ime svojom voljom, odlukom suda i na osnovu
zakona.. drustvo se osniva u cilju sticanja dobiti.. delatnost je odredjena osnivacim
aktom. Drustvo moze obavljati delatnost pod uslovom (tehnicka opremljenost,
zastita na radu, zastita zivotne sredine). Pod sedistem se podrazumeva mesto sa
kog se upravlja poslovima drustva. Sediste se odredjuje osnivackim aktom i
upisuje u registar.
4. Registracija privrednog drustva
Znacaj je u tome sto obzbedjuje da se privredni subekti u siru javnost upoznaju sa
odredjenim cinnjencama. Prvenstveno je znacajan za same ucesnike na trzistu.
Putem njega oni su u mogucnosti da se obaveste o podacima, koji se odnose na
bilo koga subjekta upisanog u registar. Postupak pokrece se podnesenjem
registacione prijave Agencij za privredne register od strane ovlascinog lica I
smatra se hitnim postupkom.
5. Zastupanje privrednog drustva
Pod zastupanjem se podrazumeva preduzimanje pravnih radnji u ime i za racun
zastupanog.. postoji interni, externi i gradjanskopravni aspekt zastupanja.
Privredno drustvo je pravno lice i zastupa ga ex lege direktor.Direktor je organ
preko koga privredno drustvo ostvaruje svoj pravni subjektivitet koji ga na osnovu
zakona zastupa. Osnivackim aktom,ili drugim opstim aktom moze se odrediti da
drustvo zastupaju i druga lica-pomkocnik direktora, komercijalni direktor....
Zastupnk privrednog drustva moze dati drugom licu punomocje za zastupanje
drustva, punomocnik moze biti fizicko i pravno lice. On moze preduzimati pravne
poslove za koje je ovlascen. Punomocje moze biti ograniceno na odredjenu vrstu
poslova ili na odredjene poslove. Prokura je zakonska forma ovlascenja kojom
drustvo ovlascuje lice za zakljucivanje pravnih poslova. Prokuru u pismenom
obliku daje privredno drustvo i to samo fizickom licu. Prokurista se potpisuje tako
sto pored svog imena doda PP. Punomocnik po zaposlenju je lice koje radi na
takvim poslovima cije je obavljanje u vezi sa zakljucivanjem i ispunjenjem ugovora
(prodavci). Trgovacki putnici posluju na bazi prezentacije uzoraka drugoj strani i
vrse ekonomsku propagandu za vlastodrsca.
6.Osnivanjem privrednog drustva
U nasem privrednom pravu u nacelu, usvojen je normativni sistem osnivanja
privrednih subjekata. Uslovi za osnivanje privrednog drustva, unapred se propisuju
zakonom. Ako osnivac ove uslove ispuni, nadlezni organ ne moze spreciti
osnivanje drustva, vec je duzan da ovu cinjenicu samo konstatuje svojim aktom.
U postupku osnivanja privrednog drustva razlikujemo dve faze:
a) osnivanjem drustva u uzem smislu
b) nastanak drustva kao pravnog lica njegovom registracijom
U prvoj fazi osnivaci zakljucuju ugovor o osnivanju privrednog drustva ili ako je rec
o jednom osnivacu - onda on donosi odluku o osnivanju. Ova faza pocije u
trenutku overe potpisa svih osnivaca na osnivackom aktu pred organom
nadleznim za overu potpisa, a zavrsava se u trenutku upisa drustva u registar
privrednih subjekata
Druga faza u postupku osnivanjem privrednig drustva je nagova legalizacija, kojea
se vrsi upisom u registar privrednih subjekata, kada ono stice svojstvo pravnog
lica.
7. Vrste privrednih drustava
Vrste:
prema kriterijumu organizaciono pravne norme dele se na: drustva -u uzem
smislu (od, doo, ad, kd), -u sirem smislu(banke, berze, zadruge, osiguravajuca
drustva), -preduzeca(drustvena, drzavna, ako nisu privatizovana i javna). Prema
kriterijumu znacaja veza pri osnivanju: -drustva kapitala(kompanije, korporacije,
kapitalisticka drustva) u obliku AD ili DOO. –drustva lica(personalna drustva) u
obliku OD ili KD. Prema kriterijumu vremenskog trajanja: -drustva osnovana na
11. Akcionarsko drustvo (pojam i podela)
Je privredno drustvo, koje osniva jedno ili vise fizickih i/ili pravnih lica u svojstvu
akcionara. Osnovni kapital se pribavlja izdavanjem i prodajom akcija. Osnovni
kapitaj je utvrdjen osnivackim aktom i podeljen na akcije. Akcije imaju odredjenu
nominalnu vrednost a zbir nominalnih vrednosti akcija cini kapital drustva. I ovo
drustvo kao i ostala privredna drustva se osniva osnivakim aktom, a drustvo pored
njega moze imati i statut kojim se blize uredjuje poslovanje. Postoje zatvoreno i
otvoreno AD.
Zatvoreno
je ono cije se akcije izdaju samo osnivacima ili
ogranicenom broju drugih lica u skladu sa zakonom. Moze imati najvise 100
clanova. Novcani ulog osnovnog kapitala na dan uplate iznosi 10.000e u dinarskoj
protivrednosti po srednjem kursu na dan uplate.
Otvoreno
je ako osnivaci ucine
javni poziv za upis i uplatu akcija. Novcani ulog osn. Kapitala je 25.000e u din.
Protivrednosti. Najniza nominalna vrednost akcije ne moze biti manja od iznosa
koji se dobija kada se din. Protivrednost od 5e zaokruzena prema zakonom datoj
fromuli. kod akcija postoje 2 vrste praav: pravo na akciju kao ispravu i na praav iz
akcija. AD moze izdavati obicne i preferencijalne. Akcija se sastoji iz 2 dela: plasta
i kuponskog tabaka.
12. Reorganizacija- Statusna promena privrednog drustva (spajanje, podela,
odvajanje)
Statusna promena znaci promena statusa drustva a moze nastati: spajanjem,
podelom, odvajanjem. Prilikom sprovodjenja statusne promene drustvo koje
ucestvuje sacinjava finansijski izvestaj. Prilikom promena poverioci mogu po
zakonu zahtevati obezbedjivanje svojih potrazivanja ili isplatu tih potrazivanja.
Ukoliko se to neobezbedi poverioci mogu podneti tuzbu sudu radi ponistenja
statusne promene.
Spajanje
moze nastati na 2 nacina:
spajanje uz
pripajanje
(jedno drustvo se pripaja drugom i prestaje da postoji. Drusto koje se
pripaja odnosno drustvo preostalo pripajanjem prenosi drugom vec postojecem
drustvu celu svoju imovinu, takozvanom drustvu sticaocu. Spajanje uz pripajanje
se vrsi ugovorom koji zakljucuju drustvo preostalo pripajanjem i sticalac),
spajanje
uz osnivanje
(2 ili vise drustava prenose svu svoju imovinu i obaveze na
novoorganizovano drustvo.Drustva koja prenose imovinu prestaju da postoje, a
drustvo koje preuzima celokupnu imovinu spojenih drustava naziva se drustvom
preuzimaocem)
Podela
privrednog drustva: 1)
podela uz pripajanje
(ovde se postojece drusto deli
prenoseci svoju imovinu i obaveze na 2 ili vise postojecih drustava), 2)
podela uz
osnivanje
(privredno drustvo deli svoju imovinu i obaveze na 2 ili vise novih
drustava koja nastaju od te podeljene imovine.3
) podela uz pipajanje i podela uz
osnivanje
.
Odluku o špdeli donosi nadlezni organ drustva.
Odvajanje:
1)odvajanje uz
pripajanje, 2)odvajanje uz osnivanje 3)odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz
osnivanje
13. 14. Prestanak privrednog drustva (stecaj i likvidacija)
Prestanak PD predstavlja gasenje drustva kao pravnog lica, tj. Njegov nestanak.
Ono moze prestati: voljom vlasnika drustva (istekom vremena na koje je
osnovano, odlukom nadleznog organa drustva, statusnom promenom drustva) i
nezavisno od volje vlasnika(najcesce bankrotstvo kada se sprovodi stecajni
