http://www.ratko.biz/
1
Privredno pravo
Ekonomski fakultet u Beogradu
skripta
http://www.ratko.biz/
2
1. POJAM PRAVNE NORME, NJENA STRUKTURA I VRSTE PRAVNIH NORMI
- Kao najmanji deo prava javlja se pravna norma, ona predstavlja pravilo ponasanja koja organizuje svest ljudi u skladu
sa drustvenim uredjenjem datog drustva.
- Pravna norma (pravilo) predstavlja preobrazaj odredjenog moralnog shvatanja u pravnu normu koja je zasticena
organizovanom sankcijom drustva.
- Pravnu normu treba razlikovati od clana, pravnog akta ili zakona. Retko je moguce naci pravnu normu u jednom clanu
zakona. Obicno se njeni delovi nalaze na vise mesta i u vise razlicitih clanova.
- Za pravnu normu cesto se kaze da predstavlja pravilo ponasanja ljudi u drustvu za cije se krsenje predvidja sankcija.
Pravna norma se razlikuje od ostalih pravila ponasanja (obicajna, moralna…) upravo po priridi sankcije kojom je
zasticena.
- Sankcija pravne norme je drustveno organizovana, unapred predvidjena, propisana i obezbedjena silom drzave.
Pravna norma je objektivna, bezlicna i uopstena posto na apstraktan nacin regulise pravni odnos.
- Pravna norma ima tri elementa.
Ø
Hipoteza (pretpostavka) – sadrzi jedan ili vise uslova koji treba da budu ispunjeni da bi doslo do primene
pravnog pravila.
Ø
Dispozicija (pravilo ponasanja) – je onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja koji kazuje sta je
dozvoljeno a sta nije, st aje pravo a sta krivo. Dispozicija zabranjuje neko ponasanje, ovlascuje na neko
ponasanje ili naredjuje neko ponasanje.
Ø
Sankcija (kazna ili pravna mera) – je kazna koja je unapred propisana, predvidjena, poznata za slucaj da dodje
do povrede dispozicije ili hipoteze. Ovakva povreda naziva se prekrsaj ili delikt.
- U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na: uslovne (apstraktne) su one koje su namenjene situacijama koje
tek treba da nastupe i bezuslovne (konkretne) su one koje se donose da bi se regulisale situacije koje su vec nastale.
Vrste pravnih normi
:
a)
Materijalnopravne i procesnopravne –
Materijalnopravne
su one koje regulisu stvarne (realne i materijalne)
odnose subjekata u pravu.
Procesnopravne
regulisu postupak (proceduru) primene normi materijalnog prava.
Materijalnim pravnim pravilom apstraktno se formulise odredjena situacija koka se inace stvarno moze desiti u
zivotu. Pravna pravila koja regulisu postupak primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima
procesnog prava.
b)
Imperativne i dispozitivne pravne norme – Prema stepenu obaveznosti dispozicije pravne norme se dele na:
imperativne
koje su prinudne, one izricito obavezuju, I voljom subjekata njena se primena ne moze iskljuciti.
Iza ovih normi stoji vlast, naredjenje drzave stoga je njihovo postovanje obavezno i voljom subjekata njihova
se sadrzina ne moze menjati.
Dispozitivne
norme se mogu zameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim
pravilom. To je norma koja ce se primeniti ako je subjekti nisu isljucili svojom voljom. One su zamenljive jer
njihovu sadrzinu subjekti prava mogu menjati.
c)
Opste, posebne i pojedinacne pravne norme – Prema obimu primene imamo podelu na
Opste pravne norne
odnose se na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica I odnose se na neodredjeni broj slucajeva, imaju
karakter opste norme (npr. ko drugome pricini stetu mora de je nadoknadi).
Posebne pravne norme
ticu se
posebnih kategorija sujekata i proizvode dejstvo samo na tu kategoriju lica. Regilisu posebne odnose na
poseban nacin ili vaze na odradjenoj teritoriji (npr. posebne norne su one koje vaze samo za javna preduzeca).
Pojedinacne pravne norme
nastaju na osnovi opstih pravnih normi tj. izvode se iz njih i odnose se samo na
pojedinacan slucaj (poziv vojnog odseka, ili sudska odluka odnosno presuda kojom se kaznjava konkretno
lice).
d)
Naredjujuce, zabranjujuce i ovlascujuce pravne norme – U zavisnosti od karaktera dispozicije pravne norme se
dele na:
naredjujuce
sadrze izricito naredjenje, dispoziciju koja zapoveda odredjeno ponasanje.
Zabranjujuce
pravne norme sadrze dispoziciju kojom se zabranjuje odredjeno ponasanje.
Ovlascujuce
norme daju ovlascenje
subjektima prava na odredjeno ponasanje.
e)
Potpune i nepotpune pravne norme – u zavisnosti od toga da li pravna norma sadrzi sve elemente ili ne norme
se dele na
potpune
(sadrze sve elemente) i
nepotpune
(one kojima nedostaje hipoteza i sankcija ili samo
sankcija).
http://www.ratko.biz/
4
- U pravnoj teoriji se grane prava grupisu u vece celine odnosno u pravne oblasti u zavisnosti od srodnosti pravnih
normi koje sadrze:
v
Jos u rimskom pravu izvrsena je podela na dve oblasti
javno i privatno
pravo. Ova podela se vrsi na osnovu
toga da li pravne norme uredjuju drzavu kao predstavnika i zastitnika javnog interesa, odnosno da li uredjuju
odnos javne vlasti i gradjanja (javno pravo) ili uredjuju i stite interese gradjana kao pojedinaca(privatno pravo).
v
Pravo se tradicionalno deli na
materijalno i procesno pravo
. Matrijalno sadrzi pravne norme kojima se
utvrdjuju prava I obaveze subjekata u pravu (fizicka i pravna lica). Procesno pravo sadrzi pravne norme kojim
a se propisuje nacin ostvarivanaj, odnosno primene materijalno pravnih normi.
v
Pravo se moze podeliti i na
unutrasnje pravo i medjunarodno pravo
u zavisnosti od toga da li se uredjuju
odnosi u jednoj drzavi ili se uredjuju odnosi izmedju dve ili vise odnosa ili medjunarodnih organizacija.
3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste)
- Covek je drustevno bice jer zivi i radi u drustvu. Ziveci i radeci u drustvu on dolazi u kontakt sa ostalim ljudima.
Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanja odredjenih odnosa medju ljudima koje nazivamo
drustevnim
odnosima.
-
Uspostavljanje odnosa medju ljudima moze biti razlicite prirode pa tako i postoje razliciti drustveni odnosi (npr.
simpatija, prijateljstvo, bracni i vanbracni odnosi, odnosi u razmeni, raspodeli ili potrosnji…)
-
Stupanje u razlicite drustvene odnose moze biti voljno, nevoljno i prinudno. U drustvene odnose spadaju i pravni
odnosi.
-
Pravni odnosi
su zasticeni unapred propisanom drustveno organizovanom sankcijom cije je izvrsenje obezbedjeno
prinudnom silom drustva. Najznacajniji vid prinude drustva je drzava. Njeni organi su sudski organi i pred njima
subjekti jednog pravnog odnosa mogu traziti zastitu svojih prava.
- Pravni odnos se razlikuje od drugih drustveni odnosa po tome sto je regulisan pravnim pravilom i sto je sankcionisan
pravnim merama. Pravni odnos se razlikuje I po tome sto je to odnos iz koga proisticu prava i obaveze. Pravna odnosi
su utuzivi.
- Da bi doslo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavke odnosno da postoje elementi
pravnog odnosa:
§
Subjekt prava – pravni odnos moze nastati samo izmedju subjekata prava bilo da je rec o fizickim ili
pravnim licima.
§
Subjektivna prava i obaveze – nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan.
§
Pravna norma – ona regulise jedan odnos i ako jedan drustevni odnos nije regulisan pravnim pravilom on
nema prirodu pravnog odnosa.
§
Objekat prava – je ono povodom cega nastaju prava i obaveze strana u jednom ppravnom odnosu.
Objekat prava moze biti sve ono sto ima svoju vrednost koja se moze izraziti u novcu.
PRAVNE CINJENICE
- Mnoge dogadjaje i ljudske radnje u obicnom zivotu nazivamo okolnostima ili cinjenicama (hodanje, starenje,
pevanje…) Sve cinjenice mozemo podeliti na obicne i pravne. Obicne su bez pravnog znacaja dok one koje uticu na
nastanak promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa jesu pravne cinjenice.
- Normativna teorija prava definise pravne cinjenice kao okolnosti koje nastaju u zivou a za koje pravne poredak vezuje
nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa.
- Postoje razlicite podele pravnih cinjenica:
Oborive
pravne cinjenice – su one za koje se suprotno moze dokazati i
Neoborive
– one za koje se ne moze suprotno
dokazati.
U zavisnosti od roga da li je odredjena cinjenica rezultat ljudskog ponasanja ili ne, sve pravne cinjenice delimo na
dogadjaje
(drustveno oboljenje, smrt, zemljotres…) i
ljudske radnje
(pricinjena steta, kleveta...).
Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene.
Dozvoljene
se dele na radnje koje su saglasne pravu
(npr.samoodbrana) i voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje, promeni ili prekine pravni odnos
(npr. oprost duga, ponuda, ugovori…).
Nedozvoljene
radnje (odnosno delikti) su one radnje kojima se krse pozitivni
propisi. Postoji vise vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju (krivicna dela, imovinski delikti, prestupi,
prekrsaji).
- Protek vremena je vrlo bitna pravna cinjenica jer je u nmogim slucajevima nastanak promene i prestanak pravnog
odnosa veziva za protek vremena (npr. punoletstvo). Ako se protekom vremena gube prava i prestaje pravni odnos to se
naziva zastarelost a u obrnutom slucaju odrzaj.
http://www.ratko.biz/
5
4. PRAVNI AKT – pojam i vrste
- Pravni akt se definise kao akt izjavljene volje odnosno kao akt volje. Cilj takvog akta jeste donosenje odluke.
Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora ima sadrzinu i formu.
- Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata sire i uze. Sire poimanje obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi neko pravno
dejstvo (npr. zalba, tuzba…) U uzem smislu pravni akt je akt kojim se stvara pravna norma, odnosno akt u kojem je
sadrzana pravna norma.
- U zavisnosti od cilja koji se zeli postici i prirode akta koji ovlasceni subjekt donosi, pravnu normu moze stvarati
pojedinac ili kolektivni organ.
- Sadrzinu pravnog akta cini sadrzina pravila normi a forma zavisi od toga koji je subjekt nadlezan za njegovo
donosenje i postupak u kome se donosi akt.
- Pravne akte moze donositi drzava tj. njeni organi, kao i drugi organi i organizacije.
- Pravni akti se dele na
drzavne i nedrzavne
u zavisnosti od toga ko je ovlascen za njihovo donosenje. U zavisnosti od
postupka kojim se pravni akt donosi akte mozemo podeliti na ustav, zakon, podzakonski akt, drugi opsti akt i ugovor.
- Polazeci od prirode pravnih normi koje su sadrzane u pravnim aktima oni se mogu podeliti na
opste i pojedinacne
.
- Ako se zriterijum uzme vrsta normi koje pravni akti sadrze onda ih mozemo podeliti na potpune (sadrze i dispoziciju
i sankciju) i nepotpune (sadrze ili dispoziciju ili sankciju).
5. FORMALNI IZVORI PRAVA – pojam i vrste
- U pravnoj nauci cesto se govori o izvorima prava tj. o tome odakle ili iz cega izvire pravo. Izvori prava mogu biti
materijalnopravne prirode (tada se imaju u vidu materijalni uslovi zivota ljudi) i formalnopravne prirode (tada se ima u
vidu forma odnosno oblik u kome se pravne norme donose).
- Cinjenica je da ne postoji saglasnost u poimanju izvora prava. Po jednima to je oblik u kome se izrazava pravo dok po
drugima izraz izvori prava nije pogodan.
- Ako govorimo o izvorima prava u formalnom smislu rechi mozemo reci da su to medjunarodni i domaci opsti pravni
akti i kodifikovani obicaji. U nasem pravnom sistemu sudska praksa ima uticaj na stvaranje prava ali nema karakter
izvora prava.
- U anglosaksonskom pravnom sistemu sudska praksa ima znacaj izvora prava a kod nas postoji tendencija ka tome. To
znaci priznavanje sudovima da svojim odlikama mogu da kreiraju pravo a ne samo da ga primenjuju i tumace.
- Danas je u vecoj meri izrazeno interesovanje za sudskom praksom kao izvorom prava. U kontinentalnom pravo o
ovom pitanju imamo dva suprotna stava: Po jednima sudskoj praksi treba priznati znacaj izvora prava, jer usled
dvostepenosti sudjenja stavovi visih sudova prodiru kao izvor prava, a po drugima sudskoj praksi ne treba priznati ovaj
karakter.
- Novi Ustav Srbije u formalne izvore prava ubraja domace i medjunarodne opste pravne akte. Ustav je na
hijerarhijskoj lestvici je sve te akte poredjao na sledeci nacin:
1)
Ustav Srbije,
2)
Opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori,
3)
Zakoni i drugi opsti akti javne vlasti,
4)
Podzakonski opsti akti,
5)
Drugi opsti pravni akti razlicitih subjekata koji su ovlascenji daih donose,
6)
Kolektivni ugovori.
http://www.ratko.biz/
7
8.
SUDKA FUNKCIJA, VRSTE SUDOVA (svojstva sudske funkcije, organizacija sudova u Srbiji i njihova
hijerarhija) I OSNOVNA NACELA SUDOVANJA
a)
Svojstva sudske funkcije
-
Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju ali se kao drzavna institucuja koja predstavlja deo javne vlasti, odvojena od
politike i koja svoju funkciju obavlja samostalno i nezavisno javlja tek od skoro (tak posle francuske revolucije).
- Medjutim odvojenost, samostalnost i objektivnost sudova nije apsolutno moguca jer su sudovi ipak drzavni organi i
kao takvi obicno slede opstu drzavnu politiku. Takodje sudije bira parlament ili ih pak imenuju sef drzave sto
indirektno utice na njihovu nezavisnost i stvara uslove za politizaciju sudova. Pravni sistem se protiv ovoga pori putem
razlicitih mehanizama (npr. stalnost sudske funkcije).
- Sudska vlast je drzavna javna vlast koja preko suda kao svog neutralnog organa presudjuje za slucaj spora izmedju
dve stranke ili u slucaju povrede zakona.
- Sudska vlast je ogranicena zakonom. Na sudu je kao organu sudske vlasti da konkretan slucaj podvede pod
odgovarajuce pravni pravilo, da izvrsi tumacenje pravnog pravila i da ga primeni donosenjem presude.
b)
Organizacija sudova u Srbiji
-
Sudovi se definisu kao samostalni organi javne vlasti cija je uloga da stite slobode i prava gradjana, zakonom
utvrdjena prava i interese subjekata u pravu i da obezbedjuju ustavnost i zakonitost.
- Sudsku funkciju obavljaju posebni drzavni organi, sudovi koji se nazivaju opstim sudovima jer su jednaki za sve
gradjane. Opsti sudovi se dele na: gradjanske, krivicne i specijalizovane (trgovinski, vojni, maloletnicki…)
- Sobzirom na poslove koje vrse sudovi se dele na prvostepene (na njihove odluke se moze uloziti zalba) i drugostepene
sudove (odlucuju o zalbi na prvostepene odluke).
- Ustrojstvo sudova u Srbiji uredjeno je zakonom. Sudska vlast pripada sudovima, oni se osnivaju i ukidaju zakonom i
njihovu nadleznost odredjuje ustav i zakon. Sudovi su nezavisni i svaki uticaj na njih je zabranjen. Zakonom je
zabranjeno isnivanje privremenih i prekih sudova.
- U Srbiji postoje drzavni sudovi i nedzavni sudovi. Drzavni sudovi se dele na sudove opste nadleznosti (opstinski,
okruzni, apelacioni i vrhovni sud) i sudove posebne nadleznosti (trgovinski, visi trgovinski, prekrsajni, visi prekrsajni i
upravni sud).
- Posebnu vrstu cine nedrzavni sudovi u koje spadaju: mirovna veca, arbitraze i izabrani sudovi.
- Medijator (posrednik) ne spada u red ni jednih sudova, njega moze da cini jedan ili vise posrednika i njihova uloga je
da posreduju izmedju stranaka kako bi se spor resio mirnim putem. Koriste se kod imovinskopravnih sporova,
trgovinskih, porodicnih…Posredovanje ne moze biti u dva slucaja: 1) povodom otkaza ugovora o radu i 2) povodom
isplate minimalne zarade. Postupak medijacije je hitan, poverljiv i bez prisustav javnosti. Postupak medijacije moze se
okoncati na ri nacina: a) zakljucenjem sporazuma, b) odlukom posrednika da prekine medijaciju ili c) odustajanjem
jedne ili obe stranke od daljeg postupka.
c)
Hijerarhija i nadleznost sudova
a)
Hijerarhija sudova –
Izmedju sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proistice stepenovanje sudova. Da bi se
obezbedilo pravicno sudjenje pravni sistem omogucava da strana koja je nezadovoljna odlukom suda moze da se
zali drugom sudu viseg stepena. Time se obezbedjuje objektivnost, veca odgovornost i savesniji rad. Posto visi sud
ima pravo 1) da odluku prvostepenog suda vrati na prvostepeno odlucivanje , 2) da prvostepenu odluku preinaci ili
3) da je potvrdi.
b)
Nadleznost sudova –
uredjena je zakonom.
1)
Opstinski sud je sud prpg stepena. Sudi u gradjanskim sporovima, stambanim sporovima iz radnih odnosa, za
novcane kazne i kazne do 10 god.
2)
Okruzni sud – sud prvog stepena. Sudi u krivicnim i gradjansko pravnim sporovima i to za dela koja se smatraju
drustveno opasnim delima.
3)
Apelacioni sud – je drugostepeni sud koji odlucuje o zalbama na odluke opstinskih i okruznih sudova.
4)
Trgovinski sud – sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju domacih i stranih privrednih subjekata, u sporovima o
autorskim pravima.
5)
Visi trgovinski sud – je drigostepeni sud i odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih sudova.
6)
Prekrsajni sud – je sud prvog stepena i sudi u prekrsajnim postupcima.
7)
Visi prekrsajni sud – je drugostepeni sud i odlucije o zalbama na odluke prekrsajnih sudova.
8)
Upravni sud – je sud prvog stepena i sudi u upravnim sporovima i vrsi druge poslove odredjene zakonom.
