OBEZBEDJIVANJE ISPUNJENJA UGOVORA
Organizacije u privredi zakljucuju veliki broj ugovora u obavljanju robnog prometa,
ali nisu svi ugovori koje one zakljucuju u robnom prometu i trgovini ugovori robnog
prometa u specificnom znacenju toga naziva. To su oni tipicni, uobicajni ugovori, koji se
sklapaju u velikom broju u robnom prometu, a u cilju razmene robe i cije sklapanje i
izvrsavanje, po pravilu, cini redovan predmet delatnosti odredjenih privrednih
organizacija.
Ugovor je pravni posao koji nastaje saglasnoscu volja dva ili vise lica sa ciljem da se
postigne neko pravno dejstvo.
1. Sredstva obezbedjenja izvrsenja ugovora
Sredstva obezbedjenja izvrsenja ugovora sluze da se poverilac zastiti od
eventualnog neispunjenja ugovorne obaveze od strane duznika ili pak od
neblagovremenog ispunjenja. Istina, poverilac ima na raspolaganju tuzbu u slucaju da
duznik ne ispuni svoju obavezu, ali sudski postupak je cesto spor i neefikasan pa je
stoga daleko celishodnije ugovoriti sredstvo obezbedjenja koje poveriocu daje vecu
garanciju i sigurnost d ace duznik ispuniti svoju obavezu.
Osim redovne zakonske sankcije, koja stiti poverioceva prava iz ugovora, u prometu
su u upotrebi i sredstva kojima se pojacava sankcija neizvrsenja obaveze iz ugovora
(na primer kapara ili ugovorna kazna ) , ali mogu biti ponekad data i zakonom ( na
primer zakonska zaloga ili pravo retencije). Ova sredstva imaju veliki znacaj u robnom
prometu.
a) Kapara
Kapara je vrednost, najcesce suma novca, koju pri zakljucenju ugovora jedna strana
daje drugoj u znak da je ugovor zakljucen, a istovremeno radi obezbedjenja izvrsenja
obaveza iz ugovora. Kao sto vidimo, njeno dejstvo je dvojako. Njome se pre svega,
1
1
potvrdjuje da je ugovor zakljucen. Prema Zakonu o obligacionim odnosima (cl.79, st.1),
ako je u trenutku zakljucenja ugovora jedna strana dala drugoj kaparu , kao znak da je
ugovor zakljucen, ugovor se smatra zakljucenim kad je kapara data, kao nije nesto
drugo ugovoreno. Tako, stranke mogu ugovoriti da ugovor stupa na snagu od momenta
kad je postignuta saglasnost. Kapara, zatim, sluzi za obezbednjenje obaveze iz
ugovora.
Sudbina kapare je razlicita prema tome da li se obaveze iz ugovora ispune ili ne. U
slucaju ispunjenja ugovora, kapara se uracunava ili vraca. Kapara se vraca, samo ako
je nije moguce uracunati pri ispunjenja ugovora , na primer zbog prirode ugovora
( treba da se isporuci roba a kaparu je dao prodavac), inace se uracunava. Ako se
obaveza ispunjava u obrocima, onda se kapara obracunava ili vraca pri ispunjenju
poslednjeg obroka.
a) Ako je za izvrsenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana
moze po svom izboru traziti izvršenje ugovora, ako je to jos moguce, i traziti
naknadu stete (zbog zakasnjenja ), a kaparu uracunati u naknadu ili vratiti, ili se
zadovoljiti primljenom kaparom.
b) Ako je za neizvrsenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga
strana moze po svom izboru traziti izvrsenje ugovora i naknadu stete zbog
zadocnjenja ili traziti naknadu stete i vracanje kapare, ili traziti vracanje udvojene
kapare.
Od kapare treba razlikovati avans ( predujam ), koju jedna strana daje drugoj
unapred na racun placanja, ali on ne sluzi za obezbedjenje obligacije i u slucaju
vracanja ne vraca se u dvostrukom nego u jednostrukom iznosu. Avans, dakle,
predstavlja svojevrsno akontaciono davanje koje se moze smatrati i prevremenim i
delimicnim ispunjenjem obaveze. Njegova funkcija jeste da podstakne davaoca na
izvrsenje svoje obaveze.
b) Odustanica
Odustanica je vrednost koju po ugovoru jedna strana ima platiti drugoj ako hoce da
odustane od ugovora pre njegovog ispunjenja. Moze se ugovoriti u korist jedne ili obeju
stranaka. Moze se sastojati u bilo kakvoj imovinskoj vrednosti, a po pravilu to je
odredjena svota novca. Najcesce je odustanica predvidjena u odredjenoj sumi novca.
Odustanica se obecava a ne daje unapred. Ako se odredjena suma novca daje unapred
onda je to kapara ili avans. Strana ovlascena da odustane duzna je dati odustanicu
2
2
osnovni je uslov za placanje ugovorne kazne da je do neispunjenja ili neurednog
ispunjenja obaveze doslo duznikovom krivicom ili tacnije, iz uzroka za koje je on
odgovoran. Sama duznikova krivica se ovde pretpostavlja i teret dokazivanja okolnosti
koje ga oslobadjaju odgovornosti (neskrivljena nemogucnost ili poverioceva krivica),
lezi na duzniku.
Obaveza na placanje ugovorne kazne postoji samo ako je ugovorna kazna izricito
ugovorena. U slucaju da je ugovorena ugovorna kazna, poverilac ima pravo da zahteva
ugovornu kaznu u visini kako je ugovorena, sto znaci i preko iznosa eventualno
pretrpljene stete. Stavise, moze da zahteva i u situaciji kada uopste nije pretrpeo stetu
jer poverilac nije ni duzan da dokazuje da je pretrpeo stetu u slucaju da trazi isplatu
ugovorne kazne. Ali, ako je pretrpljena steta veca od ugovorne kazne, poverilac moze
da zahteva isplatu ugovorne kazne i razliku do pretrpljene stete – koju razliku mora da
dokaze. U svakom slucaju poverilac ne moze da zahteva kumulativno i iznos na ime
ugovorne kazne i stetu koju je pretrpeo u celini. Ako je steta veca od ugovorne kazne
onda se ugovorna kazna uracunava u deo stete.
Ugovorna kazna moze biti ugovorena ili za slucaj neispunjenja ugovora ili
zakasnjenje sa ispunjenjem ugovora. Ako nesto drugo ne proistice iz ugovora, smatra
se da je kazna ugovorena za slucaj zakasnjenja sa ispunjenjem sto znaci da osim
obaveze placanja ugovorne kazne, postoji i obaveza ispunjenja ugovora. Polazi se od
toga da su stranke zakljucile ugovor sa ciljem da je ispune.
Kada je rec o pravnoj prirodi ugovorne kazne, danas se kod nas smatra da ona ima
prvenstveno karakter naknade pretpostavljene stete. Zbog neispunjenja, odnosno
neurednog ispunjenja ugovora a zatim da sluzi kao sredstvo pritiska na duznika, usled
cega sadrzi i ispunjenja ugovora, a zatim da sluzi kao sredstvo pritiska na duznika,
usled cega sadrzi Ii neke elemente privatne kazne ( sto je ona prvobitno nekad bila u
rimskom pravu, stipulatio poene ).
- Penali
Jedno sredstvo slicno ugovornoj kazni, koje se sa njom cesto izjednacava, jesu
penali. U nasoj teoriji pravi se razlika izmedju ova dva pravna instituta, po tom osnovu
sto se penali, za razliku od ugovorne kazne koja se ugovara, predvidjaju propisima koji
se inace smatraju imperativnim, tj. propisani penali ne mogu se iskljuciti voljom stranaka
s tim da je i za penale uslov krivica ( odgovornost ) stranke, koja je neuredno izvrsila
obavezu. Oni se obicno predvidjaju kad je povredjena opsta disciplina, kad je povreda
4
4
