PRIVREDNO PRAVO
STATUSNI DEO
PRIVREDNI SUBJEKTI
ZAJEDNIČKA PRAVILA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
OBELEŽJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
Privredno društvo je pravno lice
Privredno društvo obavlja privrednu delatnost
Cilj privrednog društva je sticanje profita
PODELA PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Podela po pravnoj formi: 1. ortačko, 2. komanditno, 3. društvo s
ograničenom odgovornošću, 4. akcionarsko, 2. javna preduzeća
Podela po složenosti: 1. prosta i 2. složena
Podela po dužini: 1. trajna i 2. određenog trajanja
Podela o vrsti delatnosti: 1. industrijska, 2. poljoprivredna, 3.
saobraćajna itd
Podela prema vezama vlasnika: 1. društva lica i 2. društva kapitala
PRIVREDNA DRUŠTVA. OSNIVANJE. IMOVINA
Privredno društvo osnivaju osnivači društva osnivačkim aktom. On
ima
formu ugovora ako ga osniva dvoje ili više osnivača, a ako ga osniva jedan
osnivač osnivački akt ima formu odluke o osnivanju.
Svi osnivači
privrednog društva potpisuju osnivački akt. Potpisi osnivača na
osnivačkom aktu moraju biti overeni.
Ortačko i komanditno društvo, pored osnivačkog akta (ugovora o
osnivanju) mogu imati i ugovor ortaka društva, društvo s ograničenom
odgovornošću i ugovor članova društva, a akcionarsko društvo i statut.
Imovina privrednog društva. Odgovornost osnivača i drugih lica
Imovina je skup (celina) svih subjektivnih imovinskih prava
jednog privrednog društva. Vlasnik imovine je privredno društvo.
Imovina društva je odvojena od imovine vlasnika društva. Stoga
osnivači društva i lice na koje je osnivač preneo svoj udeo u društvu
nemaju imovinskih ovlašćenja prema društvu.[Ova lica, po osnovu
uloga u društvo, mogu učestvovati u upravljanju društvom i u podeli
ostvarene dobiti.
Imovinu društva čine sva prava koja društvo ima na ulozima i
imovinska prava koja je društvo steklo poslovanjem. Osnovni kapital
društva predstavlja razlika između ukupne vrednosti imovine i ukupnih
obaveza društva, odnosno ukupna vrednost udela, odnosno akcija u
društvu. Imovina privrednog društva ima za predmet pravo svojine na
pokretnim i nepokretnim stvarima, novčana sredstva i hartije od
vrednosti i druga imovinska prava. Ako se u društvo unose stvari i
prava koji imaju imovinsku vrednost, procenjuju se da bi se izrazili
novčano
Imovinu društva čine i hartije od vrednosti (akcije, tovarni
listovi, skladišnice, menice, čekovi itd) imovinska prava industrijske
svojine (pravo na patent, uzorak, model, robni ili uslužni žig itd.), ali i
imovinska prava javnopravnog karaktera – koncesije ako nisu vezane za
ličnost koncesionara.
[
Sva potraživanja, nezavisno iz kojeg obligacionog odnosa proističu, su
imovina društva. Imovinu društva čine i nedospela, sporna, ali i
neutuživa potraživanja, kao što su zastarela potraživanja.
ODGOVORNOST ZA ŠTETU ZBOG ZLOUPOTREBE
DRUŠTVA
Društvo ima svojstvo pravnog lica i za sve obaveze nastale radnjama
zastupnika odnosno organa pravnog lica odgovara svojom imovinom.
Zastupnik privrednog društva koji prekorači ovlašćenje za zastupanje
odnosno ograničenja ovlašćenja za zastupanje odgovoran je za štetu koju
time prouzrokuje privrednom društvu ili trećem licu sa kojim je pravni
posao zaključen.
Komanditori komanditnog društva, članovi društva sa ograničenom
odgovornošću i akcionari akcionarskog društva trećim licima
lično
odgovaraju za obaveze društva:
1) ako zloupotrebe privredno društvo za
nezakonite ili prevarne radnje ili 2) ako sa imovinom privrednog društva
raspolažu kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao
pravno lice ne postoji. Tako preuzete obaveze, naime, nisu obaveze
privrednog društva nego obaveze komanditora, članova i akcionara pa za
njih odgovaraju sopstvenom imovinom.
Ako su zloupotrebila društvo dva ili više komanditora, članova društva s
ograničenom odgovornošću ili akcionara ona za obaveze odgovaraju
solidarno.
