1. PRAVNE, OBIČAJNE I MORALNE NORME
Pravila ponašanja koja su sankcionisana od strane države su
pravne norme
.
Država može da sankcioniše na više načina. Postoji krivično kažnjavanje,
prekršajno kažnjavanje, naknada štete-ona je tipična za privredno pravo.
Država je tvorevina ljudskog društva zasnovana na prinudi. Država je
tvorevina prava.
Postavlja se pitanje: sta je starije država ili pravo? To je filozofsko
pitanje,otprilike su nastali u isto vreme; jedno bez drugog ne mogu.
Država ima svoje elemente. To su:
-
stanovništvo
- teritorija
- organi vlasti
Pitanje suverenosti se ostvaruje kroz državni aparat, koji dovodi do toga da je
državna vlast nezavisna.
Funkcije države su sledeće:
1. zakonodavna
2. upravna
3. sudska
Zakonodavna
funkcija znači donošenje pravnih akata (zakona) od strane najviših
državnih organa. U našoj zemlji skupština donosi zakone.
Upravna
funkcija je sprovođenje pravnih akata u samom društvu i to se obavlja
preko državnih organa.
Sudska
funkcija je rešavanje konfliktnih situacija primenom pravnih normi.
Ako svaka funkcija ima zagarantovan stepen nezavisnosti radi se o sistemu
podele vlasti. Postoje razni tipovi država:
- U zavisnosti od političkog režima, razlikuje se:
1. demokratija 2. autokratija
- U zavisnosti od šefa države, razlikuje se:
1. monarhija 2. republika
- Uzimajući u obzir državno uređenje, razlikuju se:
1. proste 2. složene
- U zavisnosti od načina konstituisanja državnih organa, razlikuju se:
1. federacije 2. konfederacije
Pravni sistem
jedne zemlje je skup svih njenih pravnih normi koje su
grupisane, sistematizovane po određenim kriterijumima, tako da predstavljaju
celinu.
Pravna nauka ima za cilj da od heterogenih pravnih normi stvori menje i veće
celine. Te manje celine su
pravne ustanove
(primer: brak), a veće celine su
pravne grane
(primer: porodično pravo).
Najznačajnija podela prava je na:
- javno; - privatno;
1
1
Javno pravo
se bavi proučavanjem odnosa pravnih subjekata i države. To su
ustavno, upravno i krivično pravo.
Privatno pravo
se bavi proučavanjem odnosa između pravnih subjekata.
Privredno pravo spada u oblast privatnog prava.
Dobro izrađen pravni sistem doprinosi jačanju pravne sigurnosti i smanjenju
pravnih praznina. Najznačajnija podela pravnog sistema je na:
- romanski
- germanski
- anglosaksonski
Naš stari trgovinski sistem je bio pod uticajem
romanskog
pravnog sistema.
Vodeće zemlje kod ovog pravnog sistema su Francuska, Švajcarska i td.
Germanski
pravni sistem je pravni sistem kod kog prednjače Nemačka i
Austrija.
Germanski i romanski pravni sistemi čine
evropsko-kontinentalni pravni sistem
i on se oslanja na
pisano pravo
.
Anglosaksonski
pravni sistem je takav pravni sistem koji se zasniva na
prethodnim slučajevima ili tzv.
precedentima.
To je tzv. ’vodeći slučaj’ kod
određene vrste pitanja (u osnovi je običaj i sudska praksa).
Običaj je pravna norma koja je nastala dugotrajnim vršenjem i ponavljanjem
prakse. To je pravna norma jer iza nje stoji državna prinuda (lice koje ne poštuje
običaj snosi određenu sankciju). Na primer kod ugovora o posredovanju,
ugovorne strane ugovaraju naknadu, ako se ne dogovore, sud određuje naknadu
na osnovu običaja, a ako lice ne ispuni tu obavezu, tj. ne plati,država ga
kažnjava.
Moralne (etičke) norme nisu nigde zapisane. One proističu iz našeg shvatanja
kako neko u određenoj situaciji treba ili ne sme da se ponaša (naše shvatanje šta
je zlo a šta dobro).
Sankicija za kršenje moralnih normi su nelagodnost, griža savest. Izuzetak je
kod pegovora za zaključenje ugovora. Postoji pravilo koje glasi:
Ako lice bez opravdanog razloga odustane od zaključenja ugovora, dužno je da
nadoknadi štetu drugoj strani.
Moralne norme se menjaju vremenom, ali to nisu revolucionarne promene.
2
2
Tumačenje prava:
Tumači se zakonska odredba i ugovorna odredba, i to ne svaka već samo
nejasna. U opštem imovinskom zakonu, Bogišić je rekao: “ono što svako
jednako razume to tumača ne treba“.
Postoje sledeća tumačenja:
-
jezičko tumačenje
(na osnovu značenja jezika utvrdi se smisao teksta). “Ko
samo reči jezika znade, taj još zakona ne zna dok mu ne shvati smisao“
- ciljno tumačenje;
- logičko tumačenje;
- analogno tumačenje
(koje je specifično za zakone gde imamo tzv. analogiju).
Pored ovih vrsta tumačenja postoji subjektivno i objektivno tumačenje .
Subjektivno je takvo kod kojih uzimamo smisao koji je zakonopisac hteo da da
određenoj normi, dok je objektivno tumačenje zapravo tumačenje u pravom
smislu reči.
4. PRAVNI ODNOS
Pravni odnos je društveni odnos regulisan pravom (na pr. brak). Elementi
pravnog odnosa su sledeći:
1. subjekti pravnog odnosa;
2. sadržina pravnog odnosa;
3. objekti pravnog odnosa;
Sadržinu pravnog odnosa čine sva prava i obaveze koja postoje u jednom
pravnom odnosu. Pravo može biti:
- subjektivno;
- objektivno;
Subjektivno pravo je pravo koje učesnik u pravnom odnosu ima na osnovu
objektivnog prava.
Objektivno pravo je pravo koje važi za sve pravne odnose određene vrste. Na
primer: kod prodaje, kod komisiona, kod zastupništva. Kod prodaje kupac ima
obavezu da plati cenu, a prodavac ima pravo da traži cenu. Ovo je objektivno
pravo i kupca i prodavca.
Subjektivno pravo predstavlja obaveza kupca da plati određenu
cenu.Subjektivno pravo može biti:
- apsolutno i - relativno
Asolutno pravo deluje prema svima, a relativno samo prema određenom licu.
Primer za apsolutno je pravo svojine, a primer za relativno pravo je obligaciono
pravo uopšte.
Subjekti pravnog odnosa su:
- fizička i - pravna lica
4
4
