PRIVREDNO PRAVO
STATUSNI DEO
PRIVREDNI SUBJEKTI
ZAJEDNIČKA PRAVILA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
OBELEŽJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
Privredno društvo je pravno lice
Privredno društvo obavlja privrednu delatnost
Cilj privrednog društva je sticanje profita
PODELA PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Podela po pravnoj formi: 1. ortačko, 2. komanditno, 3. društvo s
ograničenom odgovornošću, 4. akcionarsko, 2. javna preduzeća
Podela po složenosti: 1. prosta i 2. složena
Podela po dužini: 1. trajna i 2. određenog trajanja
Podela o vrsti delatnosti: 1. industrijska, 2. poljoprivredna, 3. saobraćajna
itd
Podela prema vezama vlasnika: 1. društva lica i 2. društva kapitala
PRIVREDNA DRUŠTVA. OSNIVANJE. IMOVINA
Privredno društvo osnivaju osnivači društva osnivačkim aktom. On
ima
formu ugovora ako ga osniva dvoje ili više osnivača, a ako ga osniva jedan
osnivač osnivački akt ima formu odluke o osnivanju.
Svi osnivači privrednog
društva potpisuju osnivački akt. Potpisi osnivača na osnivačkom aktu
moraju biti overeni.
Ortačko i komanditno društvo, pored osnivačkog akta (ugovora o osnivanju)
mogu imati i ugovor ortaka društva, društvo s ograničenom odgovornošću i
ugovor članova društva, a akcionarsko društvo i statut.
Imovina privrednog društva. Odgovornost osnivača i drugih lica
Imovina je skup (celina) svih subjektivnih imovinskih prava jednog
privrednog društva. Vlasnik imovine je privredno društvo. Imovina društva je
odvojena od imovine vlasnika društva. Stoga osnivači društva i lice na koje
je osnivač preneo svoj udeo u društvu nemaju imovinskih ovlašćenja prema
društvu.[Ova lica, po osnovu uloga u društvo, mogu učestvovati u
upravljanju društvom i u podeli ostvarene dobiti.
Imovinu društva čine sva prava koja društvo ima na ulozima i
imovinska prava koja je društvo steklo poslovanjem. Osnovni kapital društva
predstavlja razlika između ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza
društva, odnosno ukupna vrednost udela, odnosno akcija u društvu.
Imovina privrednog društva ima za predmet pravo svojine na pokretnim i
nepokretnim stvarima, novčana sredstva i hartije od vrednosti i druga
imovinska prava. Ako se u društvo unose stvari i prava koji imaju imovinsku
vrednost, procenjuju se da bi se izrazili novčano
Imovinu društva čine i hartije od vrednosti (akcije, tovarni listovi,
skladišnice, menice, čekovi itd) imovinska prava industrijske svojine (pravo
na patent, uzorak, model, robni ili uslužni žig itd.), ali i imovinska prava
javnopravnog karaktera –
koncesije ako nisu vezane za ličnost
koncesionara.
[
Sva potraživanja, nezavisno iz kojeg obligacionog odnosa proističu, su
imovina društva. Imovinu društva čine i nedospela, sporna, ali i neutuživa
potraživanja, kao što su zastarela potraživanja.
ODGOVORNOST ZA ŠTETU ZBOG ZLOUPOTREBE
DRUŠTVA
Društvo ima svojstvo pravnog lica i za sve obaveze nastale radnjama
zastupnika odnosno organa pravnog lica odgovara svojom imovinom.
Zastupnik privrednog društva koji prekorači ovlašćenje za zastupanje
odnosno ograničenja ovlašćenja za zastupanje odgovoran je za štetu koju
time prouzrokuje privrednom društvu ili trećem licu sa kojim je pravni posao
zaključen.
Komanditori komanditnog društva, članovi društva sa ograničenom
odgovornošću i akcionari akcionarskog društva trećim licima
lično
odgovaraju za obaveze društva:
1) ako zloupotrebe privredno društvo za
nezakonite ili prevarne radnje ili 2) ako sa imovinom privrednog društva
raspolažu kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao
pravno lice ne postoji. Tako preuzete obaveze, naime, nisu obaveze
privrednog društva nego obaveze komanditora, članova i akcionara pa za
njih odgovaraju sopstvenom imovinom.
Ako su zloupotrebila društvo dva ili više komanditora, članova društva s
ograničenom odgovornošću ili akcionara ona za obaveze odgovaraju
solidarno.
