Privredno tehnološke karakteristike mađarskih interspecies hibrida u kozaračkom vinogorju

PRIVREDNO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE MAĐARSKIH INTERSPECIES 

HIBRIDA U KOZARAČKOM VINOGORJU

Kalaba Ognjen – 

Završni rad

 – Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

SADRŽAJ:

1. UVOD

............................................................................................................................................. 1

2. PREGLED LITERATURE

..........................................................................................................3

2.1. Opšte informacije o interspecies hibridima..............................................................................3

2.2. Interspecies hibridi i njihova perspektiva za širenje na području sjeverne Bosne...................5

3. MATERIJAL I METOD RADA

..................................................................................................7

3.1. Pasoški podaci sorti.................................................................................................................. 8

3.1.1. Medina...............................................................................................................................9

3.1.2. Nero................................................................................................................................... 9

3.1.3. Göcseji zamatos (Gečeji zamatoš)...................................................................................10

3.2. Elementi rodnosti....................................................................................................................11

3.3. Karakteristike grozda..............................................................................................................11

3.4. Karakteristike bobice..............................................................................................................12

3.5. Kvalitet grožđa.......................................................................................................................12

3.6. Klimatske i zemljišne karakteristike područja.......................................................................13

3.6.1. Bioklimatski pokazatelji..................................................................................................13

3.6.2. Zemljišni uslovi............................................................................................................... 14

4. REZULTATI I DISKUSIJA

.......................................................................................................16

4.1. Elementi rodnosti....................................................................................................................16

4.1.1. Broj rodnih lastara........................................................................................................... 16

4.1.2. Broj grozdova po čokotu.................................................................................................17

4.1.3. Koeficijent plodnosti.......................................................................................................18

4.1.4. Prinos grožđa po čokotu..................................................................................................19

4.2. Karakteristike grozda..............................................................................................................20

4.2.1. Masa grozda.....................................................................................................................20

4.2.2. Broj bobica u grozdu.......................................................................................................21

4.2.3. Prosječna masa bobica u grozdu......................................................................................22

4.2.4. Procentualno učešće bobica u strukturi grozda...............................................................23

4.3. Karakteristike bobice..............................................................................................................24

4.3.1. Masa bobica.....................................................................................................................24

4.3.2. Broj sjemenki u bobici.....................................................................................................25

4.3.3. Procentualna zastupljenost mesa, pokožice i sjemenke u bobici....................................25

4.4. Kvalitet grožđa.......................................................................................................................30

4.4.1. Sadržaj šećera u širi (grožđu)..........................................................................................30

4.4.2. Sadražaj ukupnih kiselina u širi (grožđu)........................................................................31

PRIVREDNO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE MAĐARSKIH INTERSPECIES 

HIBRIDA U KOZARAČKOM VINOGORJU

Kalaba Ognjen – 

Završni rad

 – Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

5. ZAKLJUČAK

.............................................................................................................................. 33

6. POPIS LITERATURE

................................................................................................................35

PRIVREDNO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE MAĐARSKIH INTERSPECIES 

HIBRIDA U KOZARAČKOM VINOGORJU

Kalaba Ognjen – Završni rad – Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

4

Slika 1.

  Karta vinogorja vinogradarskih rejona BiH

PRIVREDNO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE MAĐARSKIH INTERSPECIES 

HIBRIDA U KOZARAČKOM VINOGORJU

Kalaba Ognjen – Završni rad – Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

5

2. PREGLED LITERATURE

2.1. Opšte informacije o interspecies hibridima

Vinogradarstvo   danas   zasniva   se   na   gajenju   sorti   vinove   loze   koje   nemaju 

odgovarajuću   otpornost   prema   filokseri,   gljivičnim   bolestima   i   nepovoljnim   uslovima 

sredine, pre svega niskim zimskim temperaturama (Cindrić, 1981). Selekcioneri vinove 

loze u svetu su videli rešenje ovih problema u međuvrsnoj hibridizaciji, jer je poznato da se 

oni ne mogu rešiti ukrštanjima   samo u okviru jedne vrste. Savremeno oplemenjivanje 

vinove   loze   u   svijetu   na   otpornost   danas   se   bazira   na   međuvrsnim   ukrštanjima.   U 

međuvrsnoj   hibridizaciji   s   ciljem   stvaranja   otpornih   ili   imunih   sorti   koriste   se   vrste, 

odnosno forme koje su u domovini parazita ili u podneblju sa nepovoljnim uslovima tokom 

dugog vremena bile izložene prirodnoj selekciji i sticanju imuniteta (Cindrić, 1981).

Prema   Milosavljeviću   (2012)   riješenje   je   potraženo   u   introdukciji   hibrida   iz 

Sjeverne   Amerike   koji   su   nastali   spontanim   ukrštanjem   evropske   plemenite   loze  

Vitis 

vinifera

 sa vrstama roda 

Vitis 

koje su bitisale na područje Sjeverne Amerike. Ukrštanjem 

sorti koji su porijeklom iz različitih vrsta roda 

Vitis

 (međuvrsna polna hibridizacija), nastao 

je veliki broj genotipova. Osnovni zadatak međuvrsnog ukrštanja bilo je stvaranje sorti 

otpornih na korjenovu filokseru (

Philloxera vastatrix

, Plach). Sorte ovog tipa mogu se 

gajiti   na   sopstvenom   korjenu   i   veoma   se   lako   razmnožavaju   reznicama.   Pojedini 

ispoljavaju i vrlo visoku rodnost, ali sve ove sorte imaju loš kvalitet grožđa, posebno loš 

miris i ukus. Danas je uglavnom zabranjeno njihovo gajenje kako u svijetu tako i kod nas, 

a   sreću   se   sporadično   u   privatnim   vinogradima   ili   u   vidu   pojedinačnih   čokota   na 

okućnicama   (Avramov   i   sar.   1999,   Žunić,   2003).   Najznačajnije   sorte   ove   generacije 

hibrida su sorte stvorene u Americi pa se nazivaju američki hibridi, odnosno interspecie 

hibridi I generacije. Predstavnici ove grupe hibrida su sorte: Izabela crna, Žakez, Delavare, 

Konkord crni, Otelo crno, Otelo belo, Elvira, Diana i dr. (Avramov i sar. 1999). Uočene 

nedostatke američkih interspecies hibrida, a pre svega neprijatan miris, pokušali su da 

otklone francuski selekcionari: Baco (1865-1947), Kuhlmann (1860-1900), Seibel (1844-

1936),   Seyve   Villard   (nakon   1930).   Stvorili   su   niz   hibrida   druge   generacije   (franko-

američki hibridi) koristeći za ukrštanje američke vrste roda  

Vitis

, već stvorene američke 

hibride i sorte plemenite vinove loze. Ciljevi selekcije su bili prošireni: povećana otpornost 

na   bolesti,   eliminisanje   neprijatnog   miris,   poboljšanje   kvaliteta   grožđa   i   proizvoda   od 

PRIVREDNO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE MAĐARSKIH INTERSPECIES 

HIBRIDA U KOZARAČKOM VINOGORJU

Kalaba Ognjen – Završni rad – Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci

7

2.2. Interspecies hibridi i njihova perspektiva za širenje na području sjeverne Bosne

Plantažni uzgoj vinove loze iz temelja je promenio koncepciju proizvodnje grožđa i 

uneo brojne inovacije u vinogradarstvu (agrotehnici i ampelotehnici). Osnovni problem 

koji se od prvih dana nametnuo je uzgoj sorti za što rentabilniju proizvodnju grožđa, a to 

znači dobiti visoke prinose i sačuvati visok kvalitet grožđa određene sorte uz smanjenje 

učešća u prvom redu troškova hemijske zaštite vinove loze tokom vegetacije (Jovanović-

Cvetković, 2008). U vinogradarskoj proizvodnji posebna pažnja se poklanja analizi uticaja 

određenih ampelotehničkih mera u procesu proizvodnje (Jovanović-Cvetković i Mijatović, 

2009) uvažavajući specifičnosti lokaliteta uzgoja interspecies sorti.

Održivi razvoj poljoprivrede, a u okviru nje i vinogradartsvo, kao sastavni i vrlo 

značajni segment poljoprivrede, ne podrazumeva razvoj po svaku cijenu. To je, zapravo 

razvoj do one granice koja obezbeđuje istovremeno postizanje odgovarajućih ekonomskih 

ciljeva   i   dopustivo   iskorišćavanje   prirodnih   bogastava,   pri   čemu   se   u   proizvodnim 

procesima   izbegavaju   štetne   posledice   na   ekološku   ravnotežu   u   proizvodnim 

vinogradarsko-vinarskim   područima.   Značajnu   ulogu   u   održivoj   poljoprivrednoj 

proizvodnji našle su i interspecies sorte vinove loze. 

Ne treba zanemariti vrlo bitnu činjenicu da bi grožđe ovih sorti bilo proizvedeno sa 

manje rezidua i s tim u vezi uz daleko veće ekonomske efekte.

Prednosti interspecies sorti:



prilagodljivost na razna zemljišta



visok sadržaj šećera u grožđu



visoka rodnost



visoka otpornost na gljivična oboljenja



visoka otpornost na niske temperature



kasno kretanje



rano dozrijevanje grožđa



stabilnost u cvjetanju



dobro sazrijevanje lastara



odgovarajući ukus i boja bobica

Da bi se interspecies hibridi mogli gajiti, neophodno je, svakako da su oni po 

svojim organoleptičkim karakteristikama, nutritivnim terapeutskim svojstvima apsolutno