2
1 Uvod
Preduzeće je osnovni privredni subjekt (organizacija), koji se osniva radi sticanja dobiti.
Ciljna funkcija prduezeća je dobit (profit). Ovo karakteriše sve pravne forme preduzeća.
Preduzećima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa svojstveno je da, pored ove ciljne
finkcije, mogu imati i sekundarnu ciljnu funkciju. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba
korisnika usluga iz obavljanja ove delatnosti. Nije isključeno da se preduzeća osnivaju radi
uštede troškova svojim osnivačima, bez obzira na to što privredno zakonodavstvo to izričito
ne predviđa. U pitanju su: istraživanja tržišta, istraživanja nalazišta određenih rudnih
sirovina, obavljanje određenih zajedničkih funkcija i slično.
Preduzeća organizuju proizvodnju, nude na tržištima određene količine roba (gotovih
proizvida), nastojeći da maksimiziraju svoje dobiti. Kada odlučuju o proizvodnji ponudi,
preduzeća nastoje da svoje prozvode (usluge) prodaju po takvim cenama, kako bi pokrili cene
koštanja (odnos ukupnih trpškova proizvodenje i prometa po jedinici proizvoda) i ostvarili
određeni iznos dobiti (na primer, u vrednosti 10% cene koštanja). Preduzeća se uzdržavaju od
smanjivanja cena, jer to mogu uraditi i konkurenti. Time mogu više izgubiti nego dobiti.
Ovakvo ponašanje preduzeća svojstveno je privredama sa izraženom konkurencijom i bez
značajnih inflatornih i monoplističkih tendencija. Osnovna obeležja preduzeća su:
preduzeće ima svoju ekonomiju;
ekonomiju ostvaruje u okruženju sa kojim je u permanentnoj komunikaciji;
preduzeće je složen, dinamički, ekonomski sistem;
preduzeće je poslovno-finansijski entitet, te se kao takav rukovodi, pre svega,
poslovno-finansijskim ciljevima;
procesima i pojavama u preduzeću upravlja kompetentan menadžment.
2. Probijanje pravne ličnosti
4
privrednog društva ne koristi za ciljeve koji su zakonom zabranjeni. Posledica kršenja
zakonskih odredbi je neograničena odgovornost vlasnika za obaveze društva kapitala.
Poreklo ustanove “probijanja pravne ličnosti” (eng. lifting the veil – piercing the corporate
veil) vezano je za sudski precedent engleskog pravosuđa ( spor Salomon vs. Salomon and Co.
Ltd., 1897. godina.) Zakonski, ovaj institut je relativno nov. Zloupotrebe preduzeća i
izigravanje poverilaca dovele su do toga da je ovaj institut kod nas prvi put regulisan u
Zakonu o preduzećima iz 1988. Najnoviji srpski Zakon o privrednim društvima iz 2011. (u
daljem tekstu Zakon) “probijanju pravne ličnosti” posvećuje član 18.
Zakon pre svega u stavu 1 propisuje ko su odgovorna lica, odnosno ko sve može postupati
suprotno imperativnim zakonskim odredbama i tako snositi posledice ulaska na teren lične
odgovornosti. To su komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar, kao i
zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice. Ovom odredbom
nisu obuhvaćeni ortak u ortačkom društvu i komplementar u komanditnom društvu. To je
zbog toga što ove forme privrednih društava spadaju u društva lica gde su osnivači (vlasnici)
odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva i ta se odgovornost ne može
ograničiti osnivačkim aktom. Sa druge strane komanditor u komanditnom društvu snosi rizik
poslovanja privrednog društva i ne odgovara za obaveze društva. Dakle, osnivači društva lica
po samom zakonu odgovaraju neograničeno za obaveze društva i zbog toga se na njih ovaj
institut ne primenjuje. Zakon dalje navodi koji su to slučajevi kada se smatra da je došlo do
zloupotrebe privrednog društva (stav 2). Smatraće se da postoji zloupotreba ako to lice:
1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;
2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;
3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo
znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.
5
Pre nabrajanja slučajeva zloupotrebe zakonodavac upotrebljava reč “naročito”. To znači da
skup slučajeva zloupotrebe nije limitiran na pomenute slučajeve, već su oni izdvojeni kao
primeri, a da se i neki drugi slučajevi zloupotrebe prava mogu smatrati opravdanim. Svakako,
veo pravne ličnosti društva kapitala i odvojenost odgovornosti i dalje ostaje pravilo. Ustanova
podizanja vela primenjuje se kao izuzetak. Ukoliko je imovina privrednog društva
upotrebljena tako da je došlo do njene zloupotrebe,
Zakon poveriocima stavlja na raspolaganje pravni mehanizam kojim se aktivira odgovornost
akcionara ili članova društva i nestaje prednost formi društva kapitala tj. imovina vlasnika
postaje sredstvo obezbeđenja za obaveze društva. Poverilac društva može podneti tužbu protiv
lica iz stava 1 nadležnom sudu prema sedištu društva u roku od šest meseci od dana saznanja
za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe. U slučaju da
potraživanje poverioca nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotrebu, rok od šest meseci
počinje da teče od dana dospeća potraživanja.
Naša sudska praksa i dalje je kolebljiva što se tiče primene ”probijanja pravne ličnosti”, čak i
pored zakonskog okvira. Ipak, činjenica je da su zloupotrebe subjektiviteta privrednih
društava sve češće i da je učesnicima u privrednopravnom saobraćaju neophodna zaštita preko
ovog instituta jer se njime štiti pravna sigurnost i dovodi u sklad pravno i faktičko stanje.
2.1 Oblik privrednih društava kod kojih se može primeniti ovaj institut
Članovi društva lica (ortačko društvo, komanditno društvo) za obaveze odgovaraju
neograničeno solidarno. Zbog toga oni nisu zainteresovani da zloupotrebom pravne ličnosti
društva stiču imovinsku korist. Kod društva kapitala (D.O.O., A.D.) imovina društva je
odvojena od imovine njenih članova, pa se otuda javlja institut proboja pravne ličnosti.
Zakon o preduzećima predviđa odgovornost osnivača, članova i akcionara akcionarskih
društava i drugih oblika privrednih društava u kojima ima više članova. On predviđa veći broj
