Problem zaštite konkurencije u trgovini na malo u Srbiji

Boban Stojanovi

, Tanja Staniši

, Mario Veli

kovi

ŠKOLA BIZNISA

Prethodno saopštenje

Škola biznisa

Broj 3/2010

UDC 339.37:339.137(497.11)

Boban Stojanovi

∗

Tanja Staniši

∗∗

Mario Veli

kovi

∗∗∗

PROBLEM ZAŠTITE KONKURENCIJE U TRGOVINI NA MALO

U SRBIJI

Sažetak:

Liberalizacija tržišta bi trebalo da vodi ve

em broju tržišnih u

esnika na polju trgovine i višem stepenu

konkurencije me

u njima. To bi vodilo raznovrsnijoj ponudi i kvalitetnijim proizvodima uz viši nivo usluge po

povoljnijim cenama. Krajnji efekat bi bio dvostran. U tržišnoj utakmici izdiferencirali bi se i profitirali najbolji
prodavci, dok bi kupci bili na dobitku u svakom slu

aju zbog pove

anog izbora i nižih cena. Sa otvaranjem srpske

privrede otvorene su i mogu

nosti za takav scenario, kako u privredi kao celini, tako i u trgovini na malo. Me

utim,

svedoci smo postojanja razli

itih integracija u trgovini na malo, koje, iako motivisane poslovnim interesima i razvojnim

strategijama, teže da ograni

e konkurenciju na ovom segmentu tržišta. Na putu od liberalizacije do konkurentnog

tržišta „zalutalo” se i stiglo do oligopolizovanog tržišta sa naznakama dominacije nekih od u

esnika. Bitan aspekt

sagledavanja intenziteta konkurencije u trgovini na malo jeste merenje koncentracije ponude. U tom kontekstu se u
radu koriste neki od pokazatelja: HH indeks, racio koncentracije, koeficijent entropije, sveobuhvatni indeks industrijske
koncentr

cije. Zbog nemogu

nosti izolovanja relevantnih podataka i izra

unavanja adekvatnih pokazatelja za niško

tržište, pokušali smo da kroz odgovaraju

u anketu ocenimo stanje i na ovom segmentu ukupnog tržišta.

Klju

ne re

koncentracija, konkurencija, trgovina na malo

THE PROBLEM OF COMPETITOR PROTECTION IN RETAIL

TRADE IN SERBIA

Abstrakt:

Market Liberalization should lead to larger number of market’s participants on the field of trade and to

higher grade of competition between them. It would cause more different offer, with higher level of service and more
beneficial prices. Final effect should be doublesided. The best vendors should be distinguished and earn more in the
market’s game, while the buyers would benefit because of bigger choice and smaller prices. With the opening of
Serbian economy, possibility for this scenario is created in economy as a whole andin retail trade. However, we are
witnesses of existing different integrations in retail trade which are motivated by bussiness interest and strategy of
development, which can, however, restrict competition in that segment of all market. We got lost on our way between
liberalisation and competitive market

and arrived to oligopol with ascendency some of market’s participants.

Significant aspect of understanding competition is measuring of offer concentration. In that context, some of indicator
are used in the paper: HH index, Gini coefficient,concentartion ratio, CC index. Isolating of relevant data and
calculating of adequate indicator for market of Nis was impossible, so we tried to estimate situation in this segment
ofthe wholel market across questionnaire.

Key words:

concentration, competition, retail trade

∗

prof. dr Boban Stojanovi

, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu

∗∗

Tanja Staniši

, doktorant Ekonomskog fakulteta u Nišu

∗∗∗

Mario Veli

kovi

, doktorant Ekonomskog fakulteta u Nišu

Rad je ra

en u okviru Projekta 149052 „Razvijanje konkurentske prednosti preduze

a u Srbiji u uslovima evropskih integracija”

koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.

Problem zaštite konkurencije u trgovini na malo u Srbiji

ŠKOLA BIZNISA

Uvod

Koncentracija, kao pokazatelj stepena u kome se ukupna proizvodnja ili prodaja na tržištu nalazi u rukama
manjeg broja tržišnih u

esnika, mera je intenziteta konkurencije. Visok nivo konkurencije uz nizak nivo

koncentracije zdrav je za svaku granu i privredu uopšte. U grani u kojoj postoji nizak stepen koncentracije
poboljšavaju se performanse privrednih subjekata, postoji efikasnija alokacija resursa, vladaju fer uslovi
poslovanja, preduze

a postaju konkurentna i van okvira nacionalnog tržišta i dostiže se zadov

ljavaju

i nivo

ekonomskog blagostanja celog društva.

Nesavršene tržišne strukture odraz su ekonomske stvarnosti skoro svih privrednih grana, pa i trgovine na
malo.

U njima

dominantni akteri i oni sa ve

im tržišnim udelima podižu cene svojih proizvoda na štetu

potroša

a; ostvaruju veliko u

eš

e u ukupnim prihodima cele grane na štetu konkurenata; imaju ve

pregovara

ku mo

i obezbe

uju sebi bolje uslove nabavke (ve

u stopu rabata, duže rokove pla

anja, bolje

uslove isporuke) na štetu dobavlja

a. Sumarno gledano, njihovo ponašanje generiše gubitak društvenog

blagostanja.

Ipak,

jednom kreirano nekonkurentno okruženje ne mora biti zauvek dato. Održivost takvog

stanja veoma je bitna. Naime, ukoliko ne postoje barijere ulaska novih preduze

a u granu onda

e se

jednostavnim delovanjem tržišnog mehanizma, ulaskom novih aktera obim proizvodnje pove

ati, cene

sniziti, što

e smanjiti tržišnu mo

dominantnih u

esnika i pove

ati konkurenciju u grani. Problem nastaje

onda kada su barijere uspostavljene i kada tržište ne može da ih otkloni. Tada bi trebalo da se aktivira država
sa zadatkom da obezbedi podjednake uslove poslovanja za sve. Odstupanja od idealnog stanja potpune
konkurencije su neminovna. Me

utim, intenzitet tih odstupanja, može i mora biti kontinuirano pra

en i

kontrolisan od strane državnih institucija. Adekvatnom antimonopolskom politikom i kredibilnim i
delotvornim antimonopolskim institucijama, mogu se eliminisati one nesavršenosti i devijacije na tržištu koje
prete da zna

ajno ugroze njegovu efikasnost. Koncept funkcionalne sposobnosti konkurencije bazira se na

normativizmu. Ekonomska teorija odre

uje normu na bazi koje se sudi da li su odre

ena ekonomska stanja

ili procesi ocenjeni kao pozitivni ili negativni. To služi politici zaštite konkurencije za osmišljavanje
pogodnog instrumentarijuma kojim bi se narušeno funkcionisanje konkurencije vratilo u normirano stanje.

Jedan od sektora koji poslednjih godina, po pitanju koncentracije, u velikoj meri privla

i pažnju ekonomista i

analiti

ara jeste sektor nespecijalizovane trgovine na malo, zbog izrazite atraktivnosti i potencijala ovog

tržišta. Javljaju se novi u

esnici, pregrupisavaju postoje

i i menjaju preferencije potroša

a. U radu se nastoji,

da se kroz relevantnu ekonomsku analizu, oceni stanje u ovom sektoru i empirijski potkrepi kona

zaklju

ak o nivou konkurencije i eventualnom (ne)postojanju oligopola, odnosno monopola. Relevantno

geografsko tržište analize je tržište Srbije (kada se izra

unavaju parametri koncentracije) i tržište grada Niša

(kada je u pitanju sprovedena anketa). Cilj ankete bio je da se do

e do informacija o tome koji tržišni akteri

imaju ulogu lidera u nespecijalizovanoj maloprodaji na tržištu grada Niša i da se utvrdi koliko se stanje na
nivou zemlje reflektuje na uži segment, konkretno niško tržište. Pouzdanost izra

unatih parametara u velikoj

meri zavisi od verodostojnosti raspoloživih (ina

e teško dostupnih) podataka, te se autori ogra

uju od

apsolutne preciznosti izvedenih zaklju

aka.

Promet u trgovini na malo u Srbiji

Pre nego što se pristupi odabiru mernih indikatora i samoj analizi stepena koncentracije, neophodno je
izvršiti izbor varijable na osnovu koje

e se pratiti stanje i promene u sektoru trgovine na malo.

Raspoloživost relevantnih podataka

ini promet u trgovini na malo najpogodnijom varijablom. U cilju

sagledavanja bitnih tendencija na ovom segmentu tržišta, u narednoj tabeli dat je pregled ukupnog prometa,
kao i broja prodavnica u Srbiji u periodu od 2003. do 2008. godine.

Tabela 1. Ukupan promet u trgovini na malo i broj prodavnica u periodu od 2003. do 2008. (u mil.din.)

Godina

2003

2004

2005

2006

2007

2008

Promet 367.740

474.960

698.854

845.741