Seminarski rad
PROBLEMI EUTROFIZACIJE VODA
Student:
Dragana Erić
EK-446/2020
Mentor:
Nada Protić
UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽINJERSKI
MENADŽMENT
1. SADRŽAJ
2. Uvod…………………………………………………………………………………….. 1
3. Osnovne karakteristike vode……………………………………………………………. 2
4. Eutrofizacija površinskih voda…………………………………………………………... 3
3.1. Uzroci eutrofizacije…………………………………………………………………. 5
3.2. Posledice eutrofizacije………………………………………………………………. 6
3.2.1. Cvetanje vode……………………………………………………………... 6
3.2.2. Toksično cvetanje…………………………………………………………. 7
3.2.3 Zabarivanje………………………………………………………………… 10
5. Ekološki efekti eutrofizacije…………………………………………………………….. 11
6. Prevencija i sanacija u slučaju ubrzane eutrofizacije…………………………………… 12
7. Zaključak………………………………………………………………………………… 13
8. Literatura………………………………………………………………………………….
2.
Osnovne karakteristike vode
Voda zauzima oko 70% površine Zemlje. I ako je esencijalna za opstanak organizama, voda na
planeti nije svima ravnomerno raspoređena i dostupna. Od ovih 70%, 95-97% vode pripada
morima i okeanima, a svega 3% spada u kategoriju kopnenih (slatkih) voda. Od ukupne količine
slatke vode, 68% čuvaju glečeri i lednici na polovima i vrhovima planina, 30% nalazi se u zemljištu
a svega 1% čine kopnene površinske vode – jezera (87%), bare i močvare (11%) i reke (2%).
Ovakvo stanje čini količinu dostupne vode zanemarljivom u odnosu na potrebe organizama.
Sastav površinskih voda je veoma razliĉit zbog specifiĉnih fiziĉko – hemijskih i bioloških procesa
koji se u njima dešavaju. Na osnovu koliĉine hranljivih materija i intenziteta primarne produkcije
vode se dele na:
oligotrofne
(slabo produktivne i siromašne hranom),
eutrofne
(vrlo produktivne i
bogate hranljivom materijom) i
distrofne
(slabo produktivne, siromašne, bogate humusnim
kiselinama, sa oskudnom vegetacijom i planktonom).
Na osnovu fiziĉko – hemijskih, bakterioloških i saprobiolških analiza kao pokazatelja
zagađenosti vode, kao i prema nameni, površinske i podzemne vode raspoređene su u
određene klase kvaliteta, od I sa najvišim, do IV klase sa najnižim kvalitetom.
Vode prve klase (I)
su najĉistije prirodne vode. Moraju biti bez mirisa, boje i vidljivih
otpadnih materija. Obiĉno su to izvorišta reka i njihovi gornji tokovi. Koriste se za snabdevanje
naselja vodom za piće, uz eventualnu dezinfekciju, kao i u prehrambenoj industriji. Naseljavaju
ih plemenite vrste riba.
Vode druge klase (II)
su još uvek relativno ĉiste vode, takođe bez mirisa, boje ili
vidljivih otpadnih materija.
Vode treće klase (III)
su vode koje mogu poprimiti miris i boju karakteristiĉnu za otpadne
vode koje se u njih ulivaju. Takve vode su još uvek podesne za poljoprivredu i većinu
industrija.
Vode četvrte klase (IV
) su najlošijeg kvaliteta. Vrlo su zagađene i moraju se prečišćavati
ukoliko se žele upotrebiti u određene svrhe.
3.
Eutrofizacija površinskih voda
Eutrofizacija predstavlja prirodni proces koji se odlikuje postepenim povećanjem koliĉine
organske materije i takoĊe proces koji može da traje vekovima, ne može se zaustaviti, ali se može
usporiti (Petrović i sar. 1998). Povećanje količine organske materije u vodi predstavlja ključni
faktor i pokazatelj je ubrzanog procesa eutrofizacije vode. Eutrofizacija kao biološki odgovor na
suvišan priliv nutrijenata u vodeni ekosistem predstavlja proces povećanja biološke produkcije u
vodi, koji se manifestuje povećanjem nivoa nutrijenata, obiĉno fosfata i azotnih jedinjenja, što na
kraju dovodi do pogoršanja kvaliteta vode i smanjenja diverziteta vrsta na svim trofičkim nivoima.
Ovakav proces se često može uočiti vidljivim prenamnožavanjem cijanobakterija i algi, pojavom
površinskog penušanja, mutnoćom vode, pojavom plivajućih biljnih delova i agregacijama
bentosnih makrofita. (Simeunović, 2010).
Do eutrofizacije dolazi tako što različite organske i neorganske materije dospevaju sa
agroekosistema posredstvom kiše ili posredstvom otpadnih voda iz naselja, fabrika ili drugih
zagađivača. Po ulasku u vodene ekosisteme počinje razgradnja ovih materija. Razgradnja se dvija
pod uticajem fizičkih (sedimentacija), hemijskih (oksidacija, redukcija) i bioloških procesa. Na
početku procesa razlaganja složenih organskih i neorganskih jedinjenja osnovnu ulogu imaju
bakterije, mada u njemu učestvuju i drugi organizmi. Delatnošću živog svet a u vodenim sredinama
organske materije se razlažu sve do prelaska u neorganska jedinjenja kao što su ugljen-dioksid,
amonijak, nitratna kiselina i druga. Ova jedinjenja za svoje životne procese koriste alge, dok je za
većinu drugih organizama povećano prisustvo ovih jedinjenja ograničavajući faktor za njihovo
bujanje. Sa povećanjem broja algi u vodenom sistemu povećava se i broj uginulih algi, koje razlažu
saprofiti koji koriste (troše) kiseonik iz vode. Prilikom ovog procesa se koncentracija kiseonika u
vodi toliko smanji da mnogi organizmi kojima je neophodan kiseonik za disanje uginu (Savić i
Terezija, 2002). Ponekad se dešava da se koncentracija kiseonika spusti na tako nizak nivo da
kažemo da ga i nema, a takvu vodu nazivamo anaerobna.i anaerobnoj sredini ne dolazi do potpune
razgradnje uginulih tela algi, pa se stvaraju produkti razgradnje koji vodi daju loš ukus, neprijatan
miris, pa kažemo da je takva voda lošeg kvaliteta jer se ne može koristiti ni za stoku. Pored
kvaliteta vode, menja se i sastav vrsta koji u njoj žive. Tako se vrste koje su prilagođene za život u
čistoj vodi zamenjuju sa onim vrstama koje su prilagođene životu u zagađenim vodama. Osim
đubriva koja potiču sa agroekosistema, eutrofizaciju uzrokuju i otpadne vode iz prehrambene
