БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Београд, ул. Краљице Марије 73
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ
ТЕМА: ПРОБЛЕМИ ОТУЂЕЊА И СОЦИОЛОГИЈА
САВРЕМЕНОГ СВЕТА
Професор: Славица Мандић
Студент: М
Београд, април 2014
САДРЖАЈ
УВОД..........................................................................................................................................3
1.
ПОЛИТИЧКА ОТУЂЕНОСТ (ЕЛИТИЗАМ) И БИЗНИС.....................................................4
2.
ГРАДСКИ НАЧИН ЖИВОТА КАО ИЗВОР ОТУЂЕЊА......................................................5
2.1
Отуђеност у раду, од рада и резултата рада…………………………...................................7
2.2
Коришћење опојних средстава, отуђење и квалитет живота…………........................8
3.
ОТУЂЕЊЕ У ОДНОСИМА; МУШКАРАЦ – ЖЕНА У САВРЕМЕНИМ
ОДНОСИМА...............................................................................................................................9
4.
ЛАБАВЉЕЊЕ СРОДНИЧИХ ВЕЗА И ОТУЂЕЊЕ……………….......................................…...9
5.
МАС МЕДИЈИ, ЕЛЕКТРОНСКЕ И ИНТЕРНЕТ КОМУНИКАЦИЈЕ, ЕТИОЛОШКА
ПОДРУЧЈА ОТУЂЕЊЕ………………………….............................................................................…….10
6.
ЕКСПАНЗИЈА МОТОРИЗОВАНОСТИ-СОЦИОЛОШКА ДИМЕНЗИЈА
ОТУЂЕЊА………………………………………………….................................................................………….11
7.
ДЕГРАДАЦИЈА ЕКОЛОШКИХ ФАКТОРА И ОТУЂЕЊЕ ОД ПРИРОДЕ И У
ПРИРОДИ…………………………..……………….............................................................................……11
ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................13
1.
ПОЛИТИЧКА ОТУЂЕНОСТ (ЕЛИТИЗАМ) И БИЗНИС
Ова врста отуђења је посебно изучена у теорији отуђења. Али, данас је присутан и
феномен који је особена врста савременог политичког отуђења, а нарочито политичког
отуђења власти: елитизам и друштвена елита – елитизам.
Елита и елитизам су појмови који представлају одређењу активност, одређено стање у
конкретним друштвеним условима. Чини се, а нарочито у последње време, да се ова
два појма поистовећују. Они заиста и имају заједнички корен, и семантички и
социјално, али не и идентично значење у савременом свету.
Корен речи елита налзи се у латинском и француском језику са значењем изабрани,
оно што је најодабраније - цвет нечега (нарочито друштва), језгро (нарочито војске). У
раној фази развоја капитализма појмом елита означавала се роба изванредног
квалитета, којој нису могле конкурисати друге робе, без обзира на цену.
Данас се појам елита употребљава у ширем значењу и заузима једно од централних
места у свременим теоријама о структури и динамици друштва, па су се развиле и тзв.
елитистичке теорије о друштву (Рајт Милс, Елита власти). Овде се појам елита
употребљава да се њиме означи врхунска друштва - група људи која доноси значајне
одлуке, или пропушта да их донесе, што задире у интересе свих припадника тог
друштва...
Елита постоји и одувек је постојала. Познато је да су увек постојале елитне војне
јединице, уметничка елита, научна елита, елитни радници итд. Чак би се могло рећи да
у свакој бранши људске делатности, слободније речено, постоји елита. И међу
чистачима улица – тој делатности на изеглед сасвим једноставној – познати су они који
су најспретнији, најбржи, најефикаснији, мада је неуобичајено да се, говорећи о таквим
делатностима, каже да је реч о некаквој „чистачкој елити“. Вероватно, због
неуобичајености или због конформистичке навике да се појам елите везује само за
интелектуалне делатности или појмове у вези са политиком. Елита у овом смислу је
нешто што постоји и што нема призвук негативности.
Елитизам је назив који се користи за идеологије, покрете и праксу темељену на
уверењу да одлучивање, управљање или власт у неком друштву, организацији или
држави мора бити ограничено искључиво на припаднике његове елите, односно
појединце који се од њених "обичних" припадника истичу по пореклу, материјалном
богатству, образовању, физичким или менталним способностима. Елитизам се често
наводи као супротност популизму.
