састављању буџета. Први начин састављања је француски или континентални принцип
састављања буџета и други, англосаксонски. Према континенталном принципу, право на
буџетску иницијативу има извршна власт, односно влада. Према англосаксонском
принципу, то право припада законодавној власти, односно парламенту-народној
скупштини.

Приликом компоновања односно састављања буџета учествују све институције и

органи који треба да се финансирају из буџета. Поступак припреме буџета, пошто су јасно
дефинисани фискални циљеви и урађен макроекономски и средњорочни фискални оквир,
представља итеративни процес између Министарства финансија, у којем у овом стадијуму
најважнију улогу има сектор за буџет, и надлежних министарстава. Решења у Закону о
буџетском систему Републике Србије углавном следе приступ „од врха на доле“. Обавеза
сваког корисника буџетских средстава је да израђује предлог финансијског плана и да у
њему исказује потребе за средствима на бази задатака и постављених циљева. Рокови и
носиоци активности за израду буџета прецизно су утврђени буџетским календаром. У
пракси већине земаља, па тако и у Републици Србији, влада прво усваја Меморандум о
буџету (најчешће у мају) који садржи све податке о макроекономској и фискалној
политици за буџетску и наредне две године.

Меморандум о буџету садржи:

-средњорочни макроекономски и фискални оквир
-податке о економској и фискалној политици за буџетску годину и две наредне фискалне
године
-препоруке у погледу буџетске стратегије и опредељења
-предложени распоред средстава према функционалној класификацији