ЗАВРШНИ РАД
Тема :
НИШ, октобар 2013.
Редни број
(под којим се заводи завршни рад
Ментор:
Студент: Миљана Стојковић
др
Дос. бр.
– уписује се руком)
Тип записа:
(текстуални/графички)
Текстуални
Врста рада:
Завршни рад
Аутор:
(Име и презиме)
Миљана Стојковић
Ментор:
(Име и презиме - без титуле)
Наслов/тема рада:
Процена ризика од хемијских удеса и загадивања
ивотне средине
Језик публикације:
Српски
Језик извода:
Српски
Година:
2013.
Физички опис рада:
(поглавља/страна/
цитата/табела/слика/графика/прилога)
5 поглавља; 45 страница; 23 слике
Научна област:
Предмет:
Предметна одредница
Кључне речи:
УДК
Чува се:
Библиотека
Важна напомена:
(уколико је рад рађен ван Факултета
- у лабораторији)
REZIME:
Још од 21. септембра1921. године, кад је дошло до тешке експлозије и повређивања
више од500 људи у азотари у месту Oppauer(Немачка), хемијски удеси су постали
готово свакодневна појава. У Сједињеним Америчким Државама се у просеку свакогсата
догоди по један удес . Ризици које доносе савремене технологије , при употреби опасних
материја у производним процесима, складиштењу и транспорту су веома велики.
Изненадно и неконтролисаноослобађање штетних и опасних материјау животну средину
нашло се у центруинтересовања стручњака, али и друштва у целини тек пошто се десило
неколико већих хемијских акцидената са људским жртвама (Бопал - Индија, Пасадена
-САД, Мексико Сити -Мексико и др.). Међутим, објективном решавању и превенцији
оваквих догађаја приступило се нешто раније у земљама Европске уније (ЕУ) после
акцидента у Севесу -Италија, 1976. године. Тада су земље ЕУ усвојиле Севезо директиву,
која представља добар документ за превенцију, припрему и одговор на хемијске удесе, не
само за земље Европске уније, него и за оне ван ове заједнице. На годишњем нивоу само
у Београду и околини мобилне екотоксиколошке екипе Градског завода за заштиту
здравља интервенишу у око45 еколошких инцидената. Трећина их се деси баш у
индустријским зонама. Посебну пажњуу последње време заузимају удеси који су се
десили у погонима наменске војне индустрије, односно у војним складиштима у свету и
код нас . Ни један човек не може бити сигуран, јер становници готово свих насеља у
својој близиниимају „темпиране бомбе“ -фабрике које у свом раду користе опасне
материје , складишта таквих материја или у близини пролази саобраћајница –пут
транспорта. У оквируспискарепубличке Управе за заштиту животне средине налази се око
400 фирми у Србији које користе опасне материје. Од 69 индустрија у Београду и околини,
пет спадају у индустрије високог хемијског ризика, док их је 12 средњеризично. Подаци
показују да су потенцијалне градске „бомбе“ „Југопетрол“ , „Енергогас“, „ Беопетрол“,
„ Техногас“, „ Лукоил“, „ ОМВ Хеленик петрол“ , Институт у Винчи, Фабрика боја
„ Дуга“ , „Галеника“ и Рафинерија „Београд“ .Годишњесе произведе , користи и
ускладишти око 1,2 милиона тона хемијских материја. Од тога, свега 15.000 тона у оквиру
регистрованих индустрија. Такође се годишње направи 25.000 тона индустријског отпада,
а за 218.000 тона отпада нема складишта нити система за неутрализацију. Нека
медицинска истраживања показују да годишње 100.000 људи у Србији умре од рака, а да
је главни узрок загађење. Објекти који складиште опасне материје, због недовољне
заштите од пожара, веома су опасни по околину. Осим тога, путевима и пругама
Републике Србије, кроз насеља, цистернама и камионима у току године прође на тоне
„ темпираних бомби“ .У развијеним земљама ЕУ овај проблем је такође присутан, и оне су
у прошлости имале „ горка“ искуства са хемијским удесима. Због тога је код њих
унапређен системпревенције и одговора на хемијски удес. Код нас се у последње време
интензивно ради на побољшању ефикасности система и усклађивању са системима
земаља ЕУ.
1. Основни појмови о хемијскимудесима
Појам и карактеристике хемијских удеса
Доспевање опасних материја у природу, наравно, није неизбежно, али када се једном
догоди може нанети непроцењиву свеобухватну штету, почев од домаћинства ,
општине, државе па све до планете Земље. Загађујуће супстанциј е продиру у животну
срединуна два начина. Један је непрекидно, свакодневно уношење из различитих извора
загађивања, који прати ритам производње и живота насеља, односно људи. Насупрот
овоме, загађујуће супстанце могу да буду нагло унете у животну и радну средину , или да
сплетом низа околности у њој настану, повећавајући брзо и знатно степен загађења.Много
је различитих дефиницијапојма удес и акцидент и у зависности од приступа, правних
синонима и дефиниција које су усвојиле одређене међународне организације.
Хемијски удес је изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја, који
настаје неконтролисаним ослобађањем, изливањем или расипањем опасних материја при
производњи, употреби, превозу, транспорту, складиштењу, промету, одлагању или
дуготрајном неадекватном чувању (Стевановић, 2003.).Према усвојеној директиви
Европскеуније , хемијски удес (акцидент) бипредстављао неконтро лисану емисију
опасних материја у животну средину одмах или након одређеног времена, у оквиру или
ван граница предузећа, укључујући једну или више хемикалија, уз све ефекте који из тога
произилазе (Димитријевић, Лазаревић, 1999.). Хемијски удес , у ужем смислу, се може
третирати као појава са ограниченим временом трајања, али при неким ширим
разматрањима не треба искључити ни дуготрајне емисије са малим билансом у јединици
времена, због збирних учинака који кулминирају у неком релативно кратком периоду
последуготрајне експозиције.У смислу ванредних ситуација, техничко- технолошка
несрећа – удес је изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја који је измакао
контроли приликом прављања одређеним средствима за рад и приликом поступања са
опаснимматеријама у производњи, употреби, транспорту, промету, преради, складиштењу
и одлагању, као што су пожар, експлозија, хаварија, саобраћајни удес у друмском,
речном, железничком и авио саобраћају, удес у рудницима и тунелима, застој рада
жичара за транспорт људи,рушење брана, хаварија на електроенергетским, нафтним
игасним постројењима, акциденти при руковању радиоактивним и нуклеарним
материјама; а чије последице угрожавају безбедност и животе људи, материјална добра и
животну средину
Опасне материје су материје које имају врло токсична, токсична, оксидирајућа,
експлозивна, екотоксична, запаљива, самозапаљива и друга својства опасна по живот и
здравље људикао и животну средину(Анђековић, 2005.).Поступање са опасним
