VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA
MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU-NIŠ
SEMINARSKI RAD
TEMA: PROCENA RIZIKA U ORGANIZACIJI
PREDMET: UPRAVLJANJE RIZICIMA
Mentor: Student:
Prof. dr Miroslav Milutinović Mihajlović
PB /12
Niš, decembar, 2014.
2
S A D R Ž A J:
UVOD...................................................................................................................... 3
1. PROCES RIZIKА U ORGANIZACIJI...................................................................4
1.1. Proces organizacija
.........................................................................................5
1.2. Utvrđivanje izvora rizika
................................................................................. 5
1.3. Ažuriranje procesa
...........................................................................................7
2. PRISTUP PROCENI RIZIКA.................................................................................8
3. PROCENA RIZIKA................................................................................................9
3.1. Identifikacija rizika
..........................................................................................9
3.2. Analiza procene rizika
................................................................................... 10
3.3. Kvantifikacija procene rizaka
.......................................................................11
3.4. Evaluacija procene rizika
.............................................................................12
3.5. Metodologija procene rizika
..........................................................................12
4. PONOVNO ISPITIVANJE PROCENE RIZIKA...............................................13
5. RANO OTKRIVANJE POTEŠKOĆA, POREMEĆAJA , KRIZE I
PROCENA RIZIKA U PREDUZEĆU..................................................................13
ZAKLJUČAK........................................................................................................ 16
LITERATURA...................................................................................................... 17
4
1. PROCES RIZIKА U ORGANIZACIJI
Predviđanje je uvek stvar procene budućih događaja. Ne postoji parametrika za sigurno
predviđanje budućnosti. Nepredviđene promene i nepredviđeni događaji prouzrukuju
neizvesnost. Neizvesnost je sinonim rizika. Uvek se kod rizika mora računati kako na očekivane
promene koje se mogu predvideti, tako i na one promene i kretanja koja su nepredvidiva.
Upravljati rizikom, znači upravljati rizikom izvesnosti događaja i rizikom neizvesnosti. Rizik
nosi sa sobom faktor predviđenih promena i faktor nepredviđenih promena. Neizvesnost je
glavni factor rizika. Uspešno upravljati preduzećem, znači pre svega uspešno upravljati rizikom.
Fenomen rizika mora se objasniti sa više aspekata, kako bi se moglo njime što uspešnije
upravljati.
Da bismo bolje razumeli pojam rizika, moramo se osvrnuti na ulogu informacija. Na
tržištu često jedna strana ne zna dovoljno o drugoj strani, kako bi mogla ispravno da donese
poslovne odluke.
Takva nejednakost predstavlja vrstu rizika poznatu pod nazivom asimetrične informacije.
Asimetrične informacije predstavljaju nedovoljno znanje jedne strane u odnosu na drugu
prilikom donošenja poslovnih odluka
Globalizacija je proces uspostavljanja liberalnijeg kretanja ljudi, kapitala i informacija.
Proizvodi i usluge obično su namenjeni nepoznatom kupcu. Takav način trgovine uvek je
povezan sa rizikom. Rizik može biti manji ili veći, ali je uvek prisutan. Rizik se ne može
eliminisati, ali se može kontrolisati. Rizik je nepoželjna neminovnost sa kojom preduzeća
egzistiraju. Opstati na savremenom tržištu, znači upravljati rizikom.
Nepredvidive promene i nepredviđeni događaji prouzrokuju neizvesnost. Neizvesnost je
glavni faktor rizika. Svi poremećaji u odnosu na redovno stanje u suštini čine rizik. Ako je rizik
složen i nekontrolisan, on izaziva krizu. Kriza je crv koji nagriza preduzeće ,,u korenu’’
.
Jedan način da se ispitaju mehanizmi za primenu procesa upravljanja rizika jeste da se
proces razloži na sastavne delove i utvrdi kako svaki deo treba da doprinese ukupnom procesu
proceni rizikom. U osnovi se predlaže da proces rizikom razloži na sledeće faze: organizacija,
metodologija, utvrđivanje izvora rizika, ažuriranje procesa. Aktivnosti obično teku uobičajenim
redosledom, ali ovaj proces može da se ponavlja više puta tokom vremena. Na primer, kad se
identifikuje novi rizik, vraćamo se ranijim procesima identifikacije i analize i onda se ponavljaju
5
naredni procesi sve dok se ne dođe do primene aktivnosti odgovora na rizik. Predložene faze
detaljno su opisane u seminarskom radu.
1
1.1. Proces organizacije
Proces upravljanja rizikom predstavlja strateški značajan proces koji u određenim
situacijama može da posluži kao okvir za promene u poslovnom odlučivanju. Upravo stoga je
funkcionisanje ovog procesa neposredno povezano sa top menadžmentom (obično je to
odgovornost finansijskog direktora) i, šta više, tok informacija doseže do najviših nivoa
organizacije.
S druge strane, značajno je da se identifikovanjem operativnih rizika upravlja na
odgovarajući način i da se uspostave i budu dostupne adekvatne kontrolne mere za regulisanje
procesa upravljanja rizikom. Na ovaj način bi se novo-otkrivenim ili izmenjenim rizicima
upravljalo u što kraćem roku. Da bi se ovo postiglo, mo- raju se jasno definisati uloge i
odgovornosti u procesu upravljanja rizikom. Odbor direktora (top menadžment) koji je na vrhu
ovlašćen je da potvrdi i neposredno kontroliše proces upravljanja rizikom, dok podređeno telo u
čiji sastav ulaze glavni učesnici procesa ima ovlašćenje da obezbedi efektivnost i efikasnost
funkcionisanja procesa. Na operativnom nivou neprekidno teče proces upravljanja rizikom kao
sastavni deo tekućih procesa i predstavlja stav svakog zaposlenog posebno.
Operaciona identifikacija, procena i upravljanje primenjuju se sistemski, što je od
suštinskog značaja za trend analizu konstantnog usavršavanja procesa upravljanja rizikom tokom
vremena.
1.2. Utvrđivanje izvora rizika
Jadan način utvrđivanja izvora rizika jeste da se smatra da rizik proističe iz dve primarne
oblasti iz same organizacije (i definiše se kao interni rizik) i iz okruženja ili konteksta u kom
organizacija posluje i nad kojima nema kontrolu (i definiše se kao eksterni rizik). Pored toga,
utvrđivanje izvora rizika u ukupnom procesu je isto toliko važno kao i pravilna primena i dobro
odabran metod optimizacije za procenu rizika.
1
Živković Ž., Upravljanje rizikom, TF-Bor,2013.
