Procena rizika za dijabet tip 2

Висока здравствена школа струковних студија

У Београду

Студијска група:Специјалиста струковни

нутрициониста-дијететичар

Oбласт:Јавно здравље

Процена ризика за дијабет тип 2

Семинарски рад

Ментор:Др.сци. Mилутин Дачић
Специјалиста:Александра Сања Окнаревић

Београд

Октобар 2012.

2.6. Медикаменти.......................................................................................17

2.7.

Самоконтрола.....................................................................................18

3.Истраживачки рад..................................................................................19

3.1.Резултати

истраживања...........................................................................

4.Закључак.................................................................................................21

Историјат дијабетес мелитуса:

Дијабетес мелитус (шећерна болест) стара је колико и људска
цивилизација.Први писани документи о њој датирају из старог
Египта.Познати немачки археолог Еберс у једној пирамиди
пронашао је папирус на коме су описани симптоми шећерне
болести као ''потоп од мокраће''.Сем описа симптома болести
дата су и упуства како шећерну болест лечити,али и
исхрана,која се састоји од пшенице у зрну,воћа и пива.Почетком
20.века Фредерин Ален препоручује ниско калоричну дијету
само од 1000 kCal дневно,јер је увидео и да свеукупан калоријски
унос знатно утиче на регулацију шећерне болести.Оваква дијета
није обезбеђивала довољно хранљивих материја,витамина и
минерала и екстремно је исцрпљивала организам,али је ипак
донекле продужавала живот оболелих од шећерне болести.

Тек је епохално откриће инсулина довело до ревулуционарних
промена у лечењу шећерне болести.Научници Бантинг и Бест су
открили да је хормон инсулин одговоран за метаболизам
угљених хидрата.Хемичар Колип,је уз њихову помоћ први

направио релативно чист облик инсулина који је могао
промеити на човеку.Инсулина је први применио др Кембел
11.1.1922. године на тринаестогодишњем дечаку Леонарду
Томсону из Бостона,који је после тога живео још 13 година и није
умро од дијабета,већ је погинуо у саобраћајној несрећи.Од 1955.
Почела је масовна употреба таблета за лечење шећерне болести
и живот дијабетичара добио је на квалитету и дужини.Иако су се
лекари кроз векове борили да докуче тајну звану дијабетес и
успели да лабораторијски произведу инсулин који данас све
више одговара моделу човечијег инсулина,иако су пронађени
моћни таблетирани препарати начин исхране је остао камен
темељац успешног лечења.Исхрана је не само основ лечења већ
представља сигурно и један од фактора који може да прерано
доведе до појаве дијабета-Последњих деценија променио се
начин живљења уз смањену физичку активност,смањено
уношење хране богате дијетним влакнима,претерано узимање
јако калоричне хране,слаткиша и слатких напитака,што је
резултирало пандемијом дијабета.

[1]

Дефиниције дијабетес мелитуса:

Комплексност овог метаболичког стања покушали су да
формулишу многи аутори,националне организације,Светска
здравствена оргазинација и Интернационална федерација за
дијабетес.У међувремену,сходно научним достигнућима и
иновираној струковној пракси,дефиниција шећерне болести се
више пута мењала али је увек била одраз времена у коме је

хипергликемија,хиперлипидемија и хипераминоацидемија.Њу
узрокују смањења секреција или смањена активност инсулина,а
често је удружена са специфичним оштећењима
микроциркулације,неуропатским појавама и предиспозицијом
за артериосклерозу.Синдроми у дијабетесу представљају
различит клинички спектар који се испољава у варијетету
генских,имунолошких и биохемијских карактеристика.У
спознаји етиологије овог обољења још није дата последња реч.''

Најзначајнији удео и пресудно мишљење у формулисању
дефиниције дијабетеса у експертној групи СЗО имали су њени
чланови из АДА:''Шећерна болест је стање хроничне
хипергликемије узроковано генским и многим факторима
средине,који обично делују удружено.Она настаје због
апсолутног или релативног недостатка инсулина у организму,са
последицама у метаболизму гликозе,масти и
протеина.Дијабетес се испољава карактеристичном клиничком
сликом,а у току његовог трајања прогресивно се развијају
обољења артериосклерозе и микроангеопатије.Његова
учесталост је релативно висока (0,5 до 3,5 %),јавља се у оба
пола,претежно код жена,најчешће између 35 и 50 година
старости,хронично и доживотно обољење.''

Последњих година,у приручницима АДА експерата који се
препоручују лекарима за дијагностификовање и лечење
дијабетеса (1988,1989),формулисање дефиниције шећерне
болести доживљава одређене трансформације.

''Diabetes mellitus је хронични поремећај који карактеришу:

1.Хипергликемија удружена са поремећајем метаболизма