Procena zdravstvenog rizika od medicinskog otpada

Univerzitet u Nišu

Medicinski fakultet Niš

Tema:

PROCENA ZDRAVSTVENOG

RIZIKA OD MEDICINSKOG OTPADA

Nina Đorđevic 154sei

Uvod

Medicinski otpad se definiše kao: „sav otpad, opasan ili
neopasan, koji se generiše pri pružanju zdravstvenih usluga
(dijagnostika, prevencija, lečenje i istraživanja u oblasti humane i
veterinarske medicine)".

Drugim rečima, pod medicinskim otpadom se podrazumeva sav
otpad koji nastaje u medicinskim ustanovama (državnim ili
privatnim), medicinskim istraživačkim centrima ili laboratorijama.

To je heterogena mešavina otpada, pri čemu 10–25% čini opasan
otpad rizičan po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Medicinski otpad jednom rečju nastaje prilikom postavljanja
dijagnoza, lečenja ili pružanja medicinske nege, kao i prilikom
istraživanja koja se sprovode u zdravstvenim ustanovama
naučne, terapijske, dijagnostiške ili slične medicinske delatnosti.

Pomenuti otpad podrazumeva sav otpad koji nastaje prilikom
pružanja zdravstvenih usluga, kako u zdravstvenim ustanovama
ili van njih (kućna nega), u domovima za smeštaj starih lica ili u
ustanovama u kojima se pruža medicinska nega u bilo kom
obliku.

Prema zakonu o otpadu (Predlog zakona o upravljanju otpadom,
Republika Srbija, 2008. godina), otpad se definiše kao svaka
materija ili predmet sadržan u Evropskom katalogu otpada koju
vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa
zakonom.

Prema osnovnim karakteristikama medicinski otpad se deli na:

1.Komunalni

2.Radioaktivni

3.Patoanatomski

4.Infektivni

5.Farmaceutski

6.Hemijski

7.Upotrebljeni oštri instrumenti

8.Sudovi pod pritiskom

Medicinski otpad nastaje u:

Ustanovama sa stacionarom

Domovima zdravlja

Zavodima za zaštitu zdravlja

Zavodima za transfuziju ili hemodijalizu

Visoko specijalizovanim istraživačkim ustanovama

Apotekarskim ustanovama

Biohemijskim i mikrobiološkim laboratorijama

Domovi staraca, nezbrinutih lica i sl.

Domaćinstva sa hroničnim bolesnicima

U ukupnoj količini produkovanog medicinskog otpada, prosečno
samo oko 15% čini opasni otpad, dok je ostalih 85% klasičan
komunalni otpad. Infektivni otpad čini 2/3 opasnog otpada, a 1/3
čine sve druge, napred navedene vrste opasnog medicinskog
otpada.

U osnovi, postoje sledeća dva tipa medicinskog otpada:

1.Neopasni otpad (otpad koji nema karakteristike opasnog otpada
i sličan je otpadu koji se stvara u domaćinstvima)

2.Opasan otpad (otpad koji po svom poreklu, sastavu ili
koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po
životnu sredinu i zdravlje ljudi i najmanje ima jednu od opasnih
karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i
ambalažu u kojoj je opasan otpad bio ili jeste upakovan).

U osnovi, u Evropskom katalogu otpada, otpad se definiše na
osnovu sledeća tri kriterijuma:

1. Poreklo otpada tj. definisanje industrijske grane ili sektora iz
koga potiče otpad (prve dve cifre – zdravstveni sektor – 18).

2. Proces tokom kojeg nastaje otpad (druge dve cifre – otpad koji
nastaje pri pružanju zdravstvenih usluga u porodilištima, iz
dijagnostike, lečenja ili prevencije bolesti kod ljudi – 18 01).

3. Tip otpada (treći par cifara – neinfektivni otpad – otpad čije
sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima za
sprečavanja infekcija, 18 01 04).