UNIVERZITET „UNION“ U BEOGRADU
FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŽMENT
U BEOGRADU
PROCES INFORMISANJA POTROŠAČA
ZAVRŠNI RAD
Mentor:
Student:
Beograd, 2013. godine
ČLANOVI KOMISIJE:
1. Dr Danijela Janjić, vanredan prof., мentor – Fakultet za poslovno industrijski
мendžment Beograd
2. Dr Milija Bogavac, vanredan prof., predsednik – Fakultet za poslovno industrijski
menadžment Beograd
3. Dr Vladimir Stojanović, redovni prof., član – Fakultet za poslovno industrijski
menadžment Beograd
Datum polaganja: _______________________
2.
UVOD
Sa obzirom da su potrošači glavni elemenat tržista prema kome su usmereni napori
celog preduzeća, jer od njihovog ponašanja pri kupovini zavisi opstanak i uspešnost
kompanija. Zadovoljavanje potreba i želja potrošača na način koji obezbeđuje povećanje
prodaje i profita na dugi rok jeste osnovni cilj marketing aktivnosti preduzeća. Poslovni
rezultati preduzeća neposredno zavise od stepena satisfakcije potrošača. Ponovna kupovina
iste marke proizvoda i stvaranje lojalnosti kod potrošača znači da je preduzeće uspelo na
tržištu. Uspešne marketing strategije zasnovane su na poznavanju potrošačkih potreba,
želja i ponašanja.
Potrošači donošenjem odluka o kupovini proizvoda i usluga, opredeljuju prodaju i
profit preduzeća. Vrednost i očekivana prodaja i profit neposredno su kreirani i povezani sa
stepenom zadovoljstva potrošača koji imaju poverenje u proizvode i usluge preduzeća.
Poznavanje potreba i želja potrošača predstavlja osnovni input za donošenje
marketing odluka. Informacije o ponašanju potrošača u različitim situacijama u kupovini
omogućavaju realnu osnovu planiranja marketing strategija u preduzećima kao što su na
primer: diferenciranje proizvoda, pozicioniranje ili repozicioniranje proizvoda,
segmentacija tržišta i drugo.
Saznanja o ponašanju potrošača stalno se uvećavaju i unapređuju, što zahteva
postavljanje novih i modifikovanje postojećih marketing strategija i taktika preduzeća.
Time se bitno smanje rizik koji uvek postoji u donošenju marketing odluka od uticaja na
tražnju za proizvodima i uslugama preduzeća. Ignorisanje značaja koji informacije o
ponašanju potrošača imaju za donošenje marketing odluka pre ili kasnije vodi preduzeća u
poslovne promašaje i gubitke.
Istraživanje ponašanja potrošača mora biti stalna aktivnost u preduzeću, s obzirom
na dinamičnost ljudskih potreba i želja i faktora koji ih oblikuju i uslovljavaju, uključujući
psihologiju ličnosti potrošača i njihove interpersonalne odnose i komunikacije. Iako
ponašanje potrošača pripada nekontrolisanim promenljivim preduzeća, to ne znači da se
marketing aktivnostima ne može uticati na neke elemente tog ponašanja. Posebno se to
odnosi na navike, stavove i preferencije potrošača.
5.
1.
POJAM I VRSTE POTROŠAČA I INFORMISANJA
1.1.
Pojam potrošača
Potrošač je osoba koja kupuje proizvode i usluge stvorene od ekonomskog sistema.
Koncept potrošača/konzumenta se može koristiti u različitim varijantama pa značaj i
korišćenje tog termina može varirati. Neke od poznatih definicija potrošača su:
Jedna od najčešćih, a koja se najviše primenjuje u marketingu, definiše potrošača
kao subjekta – osobu, domaćinstvo ili pravnu osobu – koji pribavlja neki proizvod
jer ga smatra prikladnim za podmirenje sopstvene potrebe određenog intenziteta.
2
Potrošač je društveno i kulturno biće. On je u isto vreme individua za sebe, član
porodice, pripadnik grupe ili određene društvene klase ili sloja, predstavnik
određene nacije, rase, vere, drževljanin određene zemlje, itd.
Potrošač je osoba koja poseduje novac (sredstva) i volju da kupuje proizvode i
usluge.
3
1.2.
Vrste potrošača
Termin potrosac se obicno koristi da opise dve vrste potrosaca. Potrošač može biti
preduzeće i određena institucija (škola, bolnica i dr.) koji takođe kupuju proizvode i usluge
i koriste ih za obavljanje svojih osnovnih delatnosti i pojedinac.
Prema tome, pojam
„potrošač“
upotrebljava se da opiše i razgraniči dve vrste
potrošačkih jedinica:
ljude
- individualne (građane) kao potrošače i
organizacije
–
privredne subjekte (preduzeća, institucije) kao potrošače.
Individualni potrošač zadovoljava lične, pojedinačne potrebe a ponašanje privrednih
subjekata uslovljeno je zadovoljavanjem potreba više ljudi ili šire zajednice. Težište u
analizi je na ponašanju finalnih potrošača (građana) i to iz dva razloga. Prvi razlog je taj,
što individualna (lična) potrošnja po svom obimu i strukturi čini najznačajniji deo finalne
upotrebe bruto domaćeg proizvoda. I drugi, što preduzeća kao takvi ne kupuju proizvode i
usluge nego to u njihovo ime i za njihov račun rade osobe koje su u njima zaposlene i koje
su kao ljudska bića podložne istim ili sličnim uticajima kao i svi drugi finalni potrošači.
2
Dr Suzana Salai „Marketing istraživanje“ Savremena administracija, Beograd, 1997., str. 234.
3
Prof. dr Branko R. Maričić „Ponašanje potrošača“, Savremena administracija, Beograd, 2002. str. 11-12.
7.
