Proces informisanja potrošača

           VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA 
STRUKOVNIH STUDIJA PEĆ U LEPOSAVIĆU

TEMA:

PROCES INFORMISANJA POTROŠAČA

Profesor:                                                                                                      Student:

SADRŽAJ

  Uvod........................................................................................................................3

1. Pojam potrošača.....................................................................................................5
    

1.1. Vrste potrošača.....................................................................................................................5

2. Informisanje...........................................................................................................7

     2.1. Izvor podataka i informacija................................................................................................7

     2.2. Princip sistema informisanja................................................................................................9

3. Komuniciranje.....................................................................................................10

     3.1. Oblici komuniciranja.........................................................................................................11

     3.2. Osnovne funkcije komuniciranja.......................................................................................13

4. Promocija u funkciji informisanja potrošača.......................................................16

     4.1. Promotivni ciljevi i utvrđivanja strategije, taktika i akcija promocije...............................18

     4.2. Promotivni ciljevi...............................................................................................................19

5. Donošenje odluka o kupovini ( faktori i faze ) ...................................................20

      5.1. Proces odlucivanja............................................................................................................20

6. Funkcija interneta u procesu informisanja...........................................................23

      6.1. Integrisani internet marketing...........................................................................................24

      6.2. Elektronska trgovina ( ET )...............................................................................................24

      6.3. Značaj word-of-mouth komunikacije...............................................................................25

      6.4. Virtuelne prodavnice.........................................................................................................25

Zaključak.................................................................................................................28

Literatura.................................................................................................................29

Uvod

Ako preduzeće ne utvrdi i razloge zbog kojih potrošači kupuju ili ne kupuju njegove proizvode i 

usluge, šta hvale ili zameraju s tim u vezi, neće biti u stanju da pravilno odredi marketing 

strategije i upravlja poslovnim aktivnostima. 

Za pribavljanje takvih podataka i informacija potrebna su motivaciona istraživanja koja u 

zadovoljavajućoj meri mogu da odgovore na pitanje zašto se potrošači ponašaju tako kako se 

ponašaju u kupovini proizvoda i usluga u različitim situacijama na tržištu. 

Time se pored 

eksternih

(ekonomskih, socijalnih)

 uticaja, pokušava da sagledaju i 

interni

(psihološki)

faktori

 koji opredeljuju ponašanje potrošača u kupovini proizvoda i usluga. 

1. Pojam potrošača

Potrošač je osoba koja kupuje proizvode i usluge stvorene od ekonomskog sistema. Koncept 

potrošača/konzumenta se može koristiti u različitim varijantama pa značaj i korišćenje tog 

termina može varirati. Neke od poznatih definicija potrošača su: 



Jedna od najčešćih,  a koja se najviše primenjuje u marketingu, definiše potrošača kao 

subjekta – osobu, domaćinstvo ili pravnu osobu – koji pribavlja neki proizvod jer ga 

smatra prikladnim za podmirenje sopstvene potrebe određenog intenziteta. 



Potrošač je društveno i kulturno biće. On je u isto vreme individua za sebe, član porodice, 

pripadnik grupe ili određene društvene klase ili sloja, predstavnik određene nacije, rase,  

vere, drževljanin određene zemlje, itd.

Potrošač je osoba koja poseduje novac (sredstva) i volju da kupuje proizvode i usluge. 

1.1.Vrste potrošača

Termin potrosac se obicno koristi da opise dve vrste potrosaca. Potrošač može biti preduzeće i 

određena institucija (škola, bolnica i dr.) koji takođe kupuju proizvode i usluge i koriste ih za 

obavljanje svojih osnovnih delatnosti i pojedinac. 

Prema tome, pojam 

„potrošač“

 upotrebljava se da opiše i razgraniči dve vrste potrošačkih 

jedinica: 

ljude

 - individualne (građane) kao potrošače i 

organizacije

 – privredne subjekte 

(preduzeća, institucije) kao potrošače.

Individualni potrošač zadovoljava lične, pojedinačne potrebe a ponašanje privrednih subjekata 

uslovljeno je zadovoljavanjem potreba više ljudi ili šire zajednice. Težište u analizi je na 

ponašanju finalnih potrošača (građana) i to iz dva razloga. Prvi razlog je taj, što individualna 

(lična) potrošnja po svom obimu i strukturi čini najznačajniji deo finalne upotrebe bruto 

domaćeg proizvoda. I drugi, što preduzeća kao takvi ne kupuju proizvode i usluge nego to u 

njihovo ime i za njihov račun rade osobe koje su u njima zaposlene i koje su kao ljudska bića 

podložne istim ili sličnim uticajima kao i svi drugi finalni potrošači. 

Podela potrošača na finalne i industrijske odgovara klasifikaciji proizvoda u marketingu na 

2. Informisanje

Pojmovi informisanje i komuniciranje često se koriste kao sinonimi, te je stoga nužno uočiti 

sličnosti i razlike. Činjenica je da su ova dva pojma veoma slična, međutim, po svom karakteru i 

značaju za različite sisteme oni označavaju različite procese. Informisanje podrazumeva 

jednosmerno prenošenje informacija od komunikatora do primaoca. Prenošenje  informacija se 

obavlja pojedinačno (interpersonalno) ili masovno.

Osnovna karakteristika informisanja jeste da je odnos između komunikatora i recipijenta 

jednosmeran, pri čemu je primalac, po pravilu pasivan, tako da između njih nema recipročnog 

odnosa. 

U procesu informisanja aktivnosti komunikatora i ponašanje recipijenta su različiti. Komunikator 

nastoji da što bolje prenese neku informaciju ili poruku primaocu, s ciljem da na njega izvrši što 

veći uticaj u smislu formiranja adekvatnih stavova, promene mišljenja i usmeravanja na 

određenu akciju. 

Kao što je već rečeno, u procesu informisanja ne postoji dvosmernost, odnosno povratna sprega, 

između komunikatora i primaoca, iz čega sledi da komunikator nema uvida u način reagovanja 

recipijenta (primaoca).

2.1. Izvor podataka i informacija

Izvori podataka i informacija mogu biti 

primarni 

i 

sekundarni

.

Sekundarni 

izvori podataka i informacija mogu biti 

interni i eksterni

. Interni

sekundarni

izvori 

podataka i informacija su veoma različiti. Jedan od najznačajnijih internih

sekundarnih

izvora 

informacija je marketing informacioni sistem preduzeća, razni pisani materijali kao što su 

analize, izveštaji, različite studije i projekti, ocene eksperata ili drugih zaposlenih unutar 

preduzeća.

Interni sekundarni podaci

 i informacije predstavljaju uobičajenu evidenciju preduzeća ili su 

rezultat nekih prethodnih istraživanja. U preduzećima se mogu prikupiti brojni podaci o nabavci 

sirovina, kupovinama pojedinih kupaca, kretanju cena i dr. To su podaci iz faktura prodaje, 

magacinskih izveštaja, kretanju prodaje po mesecima, i dr.