pojave, osobe do osobe i od mesta do mesta. Komunikacija je važna aktivnost koju čak i nesvesno
sprovodimo u svakom trenutku našeg svakodnevnog života. Često nismo ni svesni da kao
individue, komuniciramo sa određenom pojavom ili sa više njih u isto vreme.
Kvalitetna komunikacija je neophodna za uspeh u svakom segmentu društvenog života i
osnova je svih međuljudskih odnosa. Komunikacijom svaki pojedinac utiče na svog sagovornika.
Od komunikacije zavisi formiranje povoljnih ili nepovoljnih utisaka o osobi sa kojom
komuniciramo. Nedostatak komunikacionih veština je često uzrok brojnih nesporazuma između
različitih subjekata, jer se komunikacija često svodi na nivo razmene pitanja i odgovora.
Komunikacija je često jednostrana, autoritarna, površna, ali je prati i niz drugih negativnih
konotacija. Komunikacija nije talenat, ona se ne nasleđuje, već se uči, vežba i unapređuje.
Prenos informacija kao najčešći oblik savremene komunikacije, može se, kako u istoriji,
tako i danas odvijati: u prostoru, pri čemu je potrebno maksimalno smanjiti vreme potrebno za
prenos određene informacije i u vremenu, o čemu svedoče trajni zapisi. Iako ima dugu istoriju,
praktično od postanka sveta, savremena komunikacija se ostvaruje na tri osnovna načina:

• govornim metodama koje koriste živu reč;
• u pisanoj formi, koja koristi znakove i simbole, kao što su na primer slova alfabeta (što

predstavlja grafičke komunikacije);

• vizuelnim efektima, gde se takođe koriste znakovi i simboli, koji su osmišljeni kao

pridruživanje jedne ili više reči posmatranom objektu.

Poruke koje se šalju putem komuniciranja, mogu imati različite namene u zavisnosti od
potreba individue ili organizacije, koja komunicira. Ove poruke se koriste da informišu, upitaju,
stimulišu, podstaknu, nagovore, utiču, pruže znanje ili da zabave. Stoga način na koji se ostvaruje
komunikacija – kreiranje i slanje poruke, najčešće zavisi od nekoliko glavnih činilaca:

• Situacije
• Prirode (sadržaja) poruke
• Broja ljudi kojima je poruka namenjena, što je posebno značajno

Komuniciranje postoji u svim fazama procesa menadžmenta, ali najveći značaj ima za
vođenje. Jer, vođenje se realizuje u grupama, u vezi sa grupama i između grupa. Naime,
komuniciranjem se postiže ujedinjavanje organizovanih aktivnosti, pri čemu je informacija njen
osnovni element. Zato se kaže da komuniciranje predstavlja prenos informacija od pošiljaoca ka
primaocu, uz uslov da primalac razume informaciju.
Ovako shvaćeno, komuniciranje ima ulogu sredstva modifikovanja ponašanja, sprovođenja
promena i ostvarivanja ciljeva. Bez komuniciranja ne bi bilo moguće ostvarivanje aktivnosti u
grupama (ne bi bilo koordinacije, promena i sl.). Jer, suština grupnih napora je saradnja, a ključ
za saradnju je komuniciranje.