Planiranje je formalizovana procedura koja rezultira integralnim sistemom odlukakako bi se
ostvarila željena budućnost.Pored toga što je planiranje jedna od funkcija procesa menadžmenta,
ono je i naučnadisciplina koja ima svoju metodologiju, koncepte i kategorijalni sistem.Menadžeri
definišu šta je potrebno da se uradi, kada, kako i ko to treba da učini.Menadžer proizvodnje
planira način korišćenja kapaciteta, marketing menadžer planira načinuvođenja novog proizvoda,
kanale distribucije i cenu proizvoda, finansijski menadžer izvorei alokaciju sredstava. Potreba za
planiranjem postoji na svim nivoima organizacionestrukture, a izraženija je na višim nivoima
zbog većeg uticaja na uspeh preduzeća. Planovi semogu razlikovati po fokusu, formi, stepenu
obuhvaćenih detalja, vremenskom horizontu,funkcionalnom području, pristupima. Slika 2.
ilustruje hijerarhiju planova u preduzeću.Planiranjem se dobija poželjna slika budućih okolnosti,
uzimajući u obzir trenutnoraspoloživa sredstva, prošla iskustva i brojne druge faktore

Osnovne aktivnosti procesa planiranja:



Definisanje ciljeva



Opis sadašnjeg stanja – utvrđivanje gapa između sadašnjeg stanja i ciljeva kako bi
sedeterminisali resursi i preduzele korektivne akcije



Identifikovanje podsticaja i ograničenja – identifikovanje faktora u internom ieksternom
okruženju koji utiču na ostvarivanje ciljeva



Određivanje akcija – potrebno je alocirati vreme, ljude i novac na način kojiobezbeđuje
ostvarenje različitih ciljeva



Faza ocene i kontrole

slika 2. Hijearhija planova

Strategijsko planiranje predstavlja sistematski i u određenoj meri formalizovan napor preduzeća
da uspostavi osnovnu svrhu poslovanja, ciljeve i strategije i razvije detaljne planove za
ostvarenje strategija.

Operativni planovi

koji preciziraju detalje ostvarenja strategijskih planova.Kod

jednokratnih

planova

menadžer odlučuje unapred koje će se akcije preduzeti udatoj situaciji.

Program

determiniše glavne akcije da bi se ostvario cilj, ljude koji su za to odgovornii konkretan redosled
faza.

Projekat

predstavlja složen poslovni poduhvat koji se izvodi sa ograničenimresursima u

određenom periodu vremena.

Budžet

je finansijski plan koji obuhvata buduću alokaciju resursa

na određene programe i aktivnosti u određenom vremenskom periodu.

Permanentni planovi

pomažu menadžerima da donesu odluke koje se ponavljaju.Za usmeravanje akcija i parametara u
okviru kojih se donose odluke služe poslovne politike.

Procedure

pokazuju kako bi politike

trebale da se sprovedu.

Pravila

su unapred određena »uputstva« za pravac delovanja.

Do '70-ih godina XX veka funkcionisalo je tradicionalno planiranje u kojem jeosnovna
pretpostavka da su sve relevantne informacije dostupne na početku procesa.Strategijski pristup
planiranju koristi nove informacije onda kad su one raspoložive. Strategijsko planiranje je
orijentisano na duži vremenski period (3-5 godina) i odnosise na preduzeće u celini.