VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT U
SAOBRAĆAJU, NIŠ
Predmet : Osnove menadžmenta
Tema: Proces planiranja
Mentor: Prof. mr Davor Nikolić
Student: Nenad Bijelić,
Br.indeksa: ms94-p/14/
Decembar 2014.
Sadržaj
1. Uvod ………………………………………………………………………….…..……3
2. Planiranje kao deo menadžmenta …………………………………………….………..4
3. Osnovne komponente i aktivnosti procesa planiranja …………………………...…….4
3.1.
Dijagnoza stanja ………………………………………………………………..5
3.1.1. Interno okruženje …………………………………………………………..5
3.1.2. Neposredno okruženje …………………………...……………………….. 6
3.1.3. Opšte okruženje ……………………………………………………………7
3.2.
Definisanje ciljeva .…………………...…………………………...…………....7
3.3.
Identifikovanje podsticaja i ograničenja ……………………………………….8
3.4.
Izbor pratećih odluka i akcija……………………………………………….….. 9
3.5.
Merenje efekata …………………………………………………………….…..9
4. Planovi …………………………………………………………………………….......9
4.1.
Pojam i značaj planova …………………………………………………………9
4.2.
Vrste i karakteristike planova …………………………………………………10
5. Odnos planiranja i kontrole ………………………………..…………………………11
6. Zaključak ……………………………………………………………………………..12
7. Literatura ……………………………………………………………………………..13
Ove faze su sačinjene od grupa aktivnosti koje menadžeri zaista obavljaju i rade. Uviđa se
da je zajedničko za sve podele zapravo prva faza kao osnovna i suštinska u kojoj se
donose planske odluke prema konvencionalnom pristupu.
Organizovanjem
se određuju
koji zadaci treba da se obave, ko treba da ih obavi, kako i na koji način i ko je kome
odgovoran. Proces
vođenja
obuhvata motivaciju zaposlenih, koordinaciju rada,
upostavljanje linija
komunikacija, rešavanje konfliktnih situacija itd., zbog čega
predstavlja osnovu preduzetništva. A kroz proces
kontrole
se ocenjuje izvršenje
sprovođenje zadataka, poredi učinak sa postavljenim ciljevima sa korekcijama odstupanja.
Slika 2. Faze procesa menadžmenta (detaljnije)
Planiranje omogućava da se preduzeće usmeri u željenom pravcu i da se pronađu najbolji
načini za dostizanje budućih rezultata. Ono je neophodno svakoj organizaciji nezavisno od
njene veličine (velike ili male), kompleksnosti (jednostavne ili složene) ili tipa (profitne ili
neprofitne. Može se reći da je ona temelj svih ostalih faza menadžmenta. Jedna od
definicija
glasi da je „Planiranje sistematski razvoj programa aktivnosti sa ciljem postizanja utvrđenih
poslovnih ciljeva, a kroz proces analize ,evaluacije i selekcije anticipiranih mogućnosti.”
2
Menadžeri posvećuju dosta vremena planiranju pogotovo oni na najvišim hijerarhijskim
nivoima koji poseduju visoku stručnost, ovladavanje mnogim veštinama i razvijanju kroz
iskustvo. Od posebnog značaja su tzv. konceptualne veštine koje omogućavaju menadžerima
da sagledaju složenost organizacije kao celine.
3.
Osnovne komponente i aktivnosti procesa planiranja
U prethodnom izlaganju je bilo reči o značaju planiranja kao faze procesa menadžmenta,
međutim, isto tako se ne sme zanemariti
probabilistička
i
deterministička
komponenta ove
faze. Obe su jako bitne i ne smeju biti zanemarene.
3
Prva komponenta se bazira na
ad hoc
procenama, čiju osnovu čini intuicija odnosno intuitivno mišljenje menadžera dok je
2
“
Uvod u biznis, sa osnovnim principima menadžmenta” Megatrend univerzitet , Beograd , 2009. Prof.dr Mića
Jovanović Božinov , str. 88.
Pl
an
ir
a
nj
e
Od
re
dit
i š
ta
s
e
že
li
po
st
ić
i i
ka
ko
to
os
tv
ar
iti
O r g a n iz o v a n je
P rip re m iti i u s k la d iti
z a d a tk e ,lju d e i o s ta le re s u rs e
K o n tr o lis a n je
M e re n je iz v rš e n ja i
p re d u z im a n ja a k c ije k a k o b i
s e p o s tig li re z u la ta ti
Vo
dj
en
j
e
Po
ds
ta
ći
lju
de
d
a
ra
de
ka
ko
b
i
se
po
sti
gli
što
b
olj
i
re
zu
ta
ti
P ro c e s
m e n a d ž m e n ta
deterministička na formalizovanom sistemu planiranja. Neki od izvora determinističke
komponente su istorija ( makro trendovi razvoja i kauzalni odnosi) , neposredno okruženje
(trendovi razvoja u grani i relativna pozicija preduzeća) i geopolitika (politički trendovi i
regulative). Nezavisno od toga koja komponenta je dominantna, planiranje počinje
definisanjem ciljeva i sredstava za njihovo ostvarenje, zatim implementacija za koju je
potrebna strategija koja pretvara date ciljeve u akciju i na kraju se iz strategije izvode
investicioni projekti i biznis planovi. Promene utiču na konstantne izmene paketa ciljeva,
strategije, investicionih projekata i biznis planova.
Nezavisno od vrste nivoa, planiranje obuhvata
pet
bitnih aktivnosti:
4
1. Dijagnoza stanja
2. Definisanje ciljeva
3. Identifikovanje podsticaja i ograničenja
4. Izbor pratećih odluka i akcija
5. Merenje efekata
3.1. Dijagnoza stanja
Za ovu aktivnost je značajno to da omogućava uvid gde se trenutno nalazi preduzeće u
okruženju, njegova apsolutna pozicija
u odnosu na konkurente. Poređenje (
benchmarking)
je
osnova dijagnoze stanja
i vrši se u vremenu i odnosu na druge investicione opcije.To je
svojevrsna
analiza okruženja
(internog, neposrednog i eksternog).
3.1.1. Interno okruženje
Ova faza strategijskog istraživanja obuhvata analizu i predviđanje ključnih faktora internog
okruženja organizacije kao što su marketing, finansije, proizvodni portfolio, tehnologija,
kadrovi, informacioni sistem, i dr. da bi se mogle definisati snage i slabosti preduzeća u
odnosu na pretpostavke o pretnjama i šansama koje dolaze iz istog. Fokus analize i
predviđanja internih mogućnosti (potencijala) organizacije trebalo bi da bude identifikovanje
ključnih snaga odnosno distinkcionih karakteristika na osnovu kojih organizacija treba da
stekne uslove za dostizanje prednosti u odnosu na konkurenciju. Za takvo istraživanje je
pogodan koncept lanca vrednosti (
Value chain
) koji je kreirao M. Porter.
5
3
“ Menadžment i strategija”, Ekonomski fakultet , Beograd 2011. ,Prof.dr Dragan N. Đuričin, Dr Kaličanin
Đorđe I Prof. dr Stevo V. Janošević str. 65.
4
“ Menadžment i strategija”, Ekonomski fakultet , Beograd 2011. ,Prof.dr Dragan N. Đuričin, Dr Kaličanin
Đorđe I Prof. dr Stevo V. Janošević, str. 65.
5
“Menadžent – principi ,koncepti i procesi” Lončarević R., Mašić B., Đorđević-Boljanović J. str. 144
