Тема: 

Процес производње аутомобила 

Завршни рад 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Студент:                                                                                                             Ментор: 

                                                                                        

 

 

 

1.Увод 

Реч „аутомобил“ је грчког - латинског порекла, на грчком језику, "άυτο" („ауто“), 

што  значи  „самостално“,  док  на  латинском  језику  "

mobilis

"  у  значењу  покретан. 

Аутомобил је дефинисан као самостално покретно саобраћајно средство за чије кретање 

нису потребне животиње или људске снаге и које се креће захваљујући своме властитом 

погону. 

Почетак производње првих аутомобила датира још из далеког 19. века када је  у 

Немачкој у Мајнхајму 

Karl Benz

  патентирао своју прву триколицу погоњену мотором са 

унутрашњим сагоревањем. Прво путовање аутомобилом је остварила супруга 

Karla Benz-

a

 вожњом од Мајнхајма до Пфорцхајма 1888 године. Годину дана пре 

Benz-a

, 1887 године 

су 

Gottlieb Daimler

 i 

Wilhelm Maybach

 дизајнирали први прави аутомобил по сопственом 

пројекту  а  то  су  била  вучна  коњска  кола  опремљена  мотором  са  унутрашњим 

сагоревањем.  У  овом  периоду  још  увек  се  не  може  говорити  о  серијској  производњи 

возила. 

До  почетка  20.  века  аутомобилска  индустрија  започела  је  свој  узлет  у  западној 

европи, посебно у Француској, где је произведено 30 204 комада аутомобила 1903. године, 

што је представљало 48,8 % тадашње светске производње аутомобила.   

Крајем 19. века појавили су се први аутомобили покретани електричном енергијом. 

Почетком 20 века долази до нестанка ових аутомобила, али почетком 21. века долази до 

поновне производње и експанзије аутомобила на електрични погон.  

 

 

 

 

 

 

 

 

Слика 1. Први Benz-ov аутомобил на моторни погон ( триколица ) 

background image

 

милионито  Фордово  возило,  а  био  је  то  тамноцрвени  Форд  Мустанг  у  кабриолетској 

верзији.  

Осим  марке  Форд,  концерну  припадају  и  Астон  Мартин,  Јагуар,  Ленд  Ровер, 

Линколн, Меркури и Волво као и 33.4 %  акција Мазде. 

Поступак на којем је Форд засновао призводњу модела Т и данас се користи у 

аутомобилској  индустрији.  Савремене  производне  линије  сада  користе  роботе  да  би 

производња била бржа, јефтинија и тачнија, али идеја склапања аута на бескрајној траци 

је и даље остала. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Слика 2. Изглед првог фордовог модела Т 

У  наредним  годинама  долази  до  све  масовније  производње  возила  и  до 

унапређења  процеса  склапања  возила  на  рачун  смањења  радника  који  су  склапали 

возило. 1960 направљен је први робот који се користио у аутомобилској индустрији и 

назван  је  UNIMATE.  Инсталирањем  робота  започета  је  ера  аутоматизације  у 

аутомобилској индустрији  која траје све до данас.  

 

 

Прва фабрика која је користила индустријске роботе у монтажном процесу била 

је  фабрика  Џенерал  моторса  у  Њу  Џерсију  1961.  године.  Индустријски  роботи  су 

преузели посао заваривања и наношења површинске заштите на возило као и послове 

који су били опасни по живот човека.  

1.2 “Lean“ методологија

 

Све бржим усавршавањем аутомобилске индустрије долази до све већег шкарт 

материјала  у  производњи,  загађења  животне  средине  али  и  до  развијања  свести  о 

очувању  простора  у  коме  живимо.  Крајем  осамдесетих  година  у  Тојоти  долази  од 

развијања модела производње који се назива “LEAN“ методологија. 

“LEAN“ производња је методологија која је развијена у Тојоти, која се односи на 

серијску производњу возила и коју чини десет тачака којом је Тојота побољшала своју 

производњу.  Јапански  инжењер  Таичи  Охно  (

Taiichi  Ohno

)  развио  је  “LEAN“ 

методологију након Другог светског рата чији се принцип базирао на смањењу отпада и 

усавршавању радника. Уместо одржавања ресурса и производње делова за аутомобил 

унутар саме фабрике, као што је радио Хенри Форд са својом производњом, инжењерски 

тим  Тојоте  развио  је  мрежу  добављача  ван  фабрике  чиме  је  омогућена  бржа  и  боља 

размена и уградња делова на аутомобилу. Многе индустрије су прилагодиле принцип 

“LEAN“ методологије својим потребама у производњи.               “LEAN“ методологија 

се може описати у десет тачака које представљају основу производње: 

1.

 

Елиминација шкарт материјала 

2.

 

Минималне залихе у фабрици 

3.

 

Максималан проток у фабрици 

4.

 

Производња према захтевима купца 

5.

 

Упознавање са захтевима купца 

6.

 

Производња без грешака  

7.

 

Мотивација радника 

8.

 

Дизајн предузећа за брз преокрет производње 

9.

 

Сарадња са добављачима компаније 

10.

 

Креирање културе константног унапређења производње 

Имплементација “LEAN“ методологија је усмерена на стварању принципа да су 

„праве  ствари  на  правом  месту  у  право  време“.  Применом  овог  система  постижемо 

background image

 

коришћење метода, стандарда и алата које производња светске класе налаже. На слици 

3 је приказано функционисање WCM методологије, где се јасно види да је главни циљ 

овог  система  достићи  нулу  у  неискоришћености,  дефектима,  грешкама  и  залихама,  а 

вредности  овог  система  су  веће  укључивање  људи,  стварање  бољих  вредности  и 

задовољнији купци. Производња светске класе се базира на двадесет стубова. На слици 

4 су побројани стубови WCM-a, који су подељени у две групе. Постоје десет техничких 

и десет менаџерских стубова производње (

eng. pillars

). 

Сваки од техничких стубова мора да оствари одређени циљ у чему му помажу 

менаџерски  стубови.  Менаџерским  стубовима  су  прописани  захтеви  које  је  потребно 

испунити како би се стекли бољи  услови за рад и напредак техничких пилара. Сваки 

технички пилар, следећи прописане стандарде, мора проћи кроз седам корака, где је у 

сваком потребно испунити одређене задатке како би пилар прешао на наредни корак. 

Иако је овде реч о различитим стубовима са различитим циљевима, међусобно су уско 

повезени и један без другог не могу. Тако на пример, стуб безбедности на раду         (

eng. 

Safety

) има за циљ да елиминише несреће, стуб анализе трошкова (

eng. Cost Deployment

има  за  циљ  да  идентификује  проблеме  са  становишта  трошкова  и  укаже  где  су  исти 

највећи  како  би  се  сви  фокусирали  на  њиховом  отклањању,  стуб  за  фокусирано 

побољшање 

(eng.  Focused  Improvement

)  развија  нова  сазнања  и  редукује  трошкове 

користећи  одговарајуüе  методе,  стуб  за  организацију  радног  места  и  аутономно 

одржавање  (

eng.Workplace  organization  and  Autonomous  maintenance

)  има  за  циљ  да 

подигне ниво компетентности људи у погону организацијом радног места тамо где су 

највећи  трошкови  и  где  је  потребан  интензиван  рад,  а  аутономним  одржавањем  у 

деловима са великим инвестицијама у опреми. 

 

 

 

Слика 3. Концепт производње светске класе    
( WCM концепт ) 

Тако  се  пилари,  као  карике  ланца, 

надовезују  једни  на  друге  и  својом 

сарадњом пружају потпору 

WCM

 храму. У 

WCM

 

систему  потребно  је  најпре 

Želiš da pročitaš svih 55 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti