DIPLOMSKI RAD
TEMA: PROCES PROIZVODNJE MESA U REPUBLICI SRBIJI -
STUDIJA SLUCAJA IM “TOPOLA”AD
BAČKA TOPOLA
Mentor:
Prof. dr Olja Munitlak-
Ivanović
Kandidat:
Baštić Tomislav E88/10
Sremska Kamenica, 2013
2
SADRŽAJ
Uvod.................................................................................................................................
3
1. Analiza poslovnog okruženja ..................................................................................
4
1.1Stočarska proizvodnja u Srbiji.................................................................................
4
1.1.1Govedarska proizvodnja.....................................................................
1.1.2Proizvodnja svinja u Srbiji
1.1.3Živinarska proizvodnja u Srbiji...........................................................
7
8
9
2.Prerada mesa...............................................................................................................
10
3.Konkurencija i tržišno učešće kao faktori uspešnosti poslovanja...............................
12
4.Analiza proizvodnje mesa u Srbiji..............................................................................
14
5. Potrošnja mesa i mesnih prerađevina.........................................................................
16
6. Relevantni faktori tražnje (Broj zaposlenih, anketa o radnoj snazi)
20
7. Spoljno trgovinska razmena u republici Srbiji ..........................................................21
8. Studija slučaja IM “ Topola” Bačka Topola ……………………………………..25
9. Zaključak ........................................................................................................................ 37
4
1 ANALIZA POSLOVNOG OKRUŽENJA
1.1 STOČARSKA PROIZVODNJA U SRBIJI
U stočarstvu Srbije stanje je alarmantno, zbog drastičnog pada proizvodnje i izvoza. Situacija je
posebno pogoršana tokom proteklih nekoliko godina
1
. Brojni su uzroci ovakvog stanja, pri čemu
se mere podrške agrarnog budžeta za stočarstvo donose nepravovremeno i na osnovu reakcije na
problem koji je već nastao, a ne kao deo plana i strategije razvoja stočarstva. Takođe, stočarstvo
kao sektor ima veliku zavisnost od uvoza genetskog materijala, koji je ili osnova za proizvodnju
(živinarstvo), ili je način unapređenja rasnog sastava. Iako postoje odlični prirodni preduslovi za
razvoj, čitav niz faktora je uticao na dosadašnje smanjenje kapaciteta stočarske proizvodnje.
Takođe, javljaju se problemi i u sektoru veterinarske zdravstvene zaštite. Stočarstvo Srbije se
duže vremena odlikuje znatnim zaostajanjem u odnosu na većinu evropskih zemalja, koje se
manifestuje malim učešćem broja uslovnih grla po hektaru poljoprivredne površine. Proizvodnja
na privatnom sektoru je ekstenzivna, sa malom zastupljenošću stočnog fonda (0,30 uslovnih grla
po hektaru poljoprivredne površine), dok je u EU zastupljenost stočnog fonda trostruko veća.
2
U Srbiji se proizvodi oko tri puta manje mesa po hektaru poljoprivredne površine i po glavi
stanovnika nego u Evropskoj uniji. Veliki značaj koji stočarska proizvodnja ima za Srbiju se
ogleda prvenstveno u povezanosti proizvodnje (jer veća proizvodnja mesa omogućava povećanu
proizvodnju ratarskih proizvoda) i njenom značaju za ruralni razvoj, naročito za planinska
područja gde su često ovčarstvo, kozarstvo i govedarstvo jedina moguća opcija. Stočarstvo
karakteriše drastičan pad proizvodnje i izvoza. Sadašnji stočni fond je manji za 50% u odnosu na
1980-te godine prošlog veka.
3
Učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivredi svedeno je na oko 40%,
što ukazuje na opadanje inteziteta u ovoj grani privrede
4
.
Kad je reč o ukupnoj svetskoj proizvodnji mesa, svinjarstvo predstavlja najznačajniju granu
stočarstva. Broj svinja u svetu kontinuirano raste. U istoj godini je u svetu ukupno proizvedeno
preko 1,3 milijarde grla za klanje
5
,
1
Pejanović R. (2011),
Letopis naučnih radova godina
35 (2011), broj 1, str. 5-16
2
Isto str. 12.
3
Pejanović R.
Agroekonomika
(2009) br. 41-42, str .5-23, Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije
4
Isto str. 9.
5
Popović R.,Knežević M., Štavljanin B., (2010). Razvoj tržišta osnovnih stočarskih proizvoda u Srbiji u kontekstu
evropskih integracija, strana 103-114. Rad je deo istraživanja u okviru projekta „Funkcionalni fermentisani mlečni
5
Podaci o broju goveda, svinja, ovaca i živine, za poslednjih šesnaest godina (1996 – 2011),
izraženo u hiljadama grla, dati su u
Tabeli broj 1.
na osnovu podataka Republičkog zavoda za
Statistiku.
Tabela 1
.
Broj grla stoke u Republici Srbiji (u hilj.)
Godina
Goveda
Svinje
Ovce
Živina
1996
1335
4344
1834
22806
1997
1318
4119
1758
22365
1998
1280
4058
1645
22600
1999
1283
4292
1598
23278
2000
1246
4066
1611
20373
2001
1162
3615
1489
19290
2002
1128
3587
1448
18804
2003
1112
3634
1516
17677
2004
1102
3438
1586
16280
2005
1079
3164
1576
16631
2006
1096
3211
1609
17905
2007
1087
3832
1606
16422
2008
1057
3594
1605
17188
2009
1002
3631
1504
22821
2010¹
938
3489
1475
20156
2011²
936
3287
1460
19103
Napomene:
1 i 2 – prethodni podaci.
Izvor:
Statistika poljoprivrede, Saopštenje br 36.
Poljoprivreda, 2009. Bilten, br 523, 507, 487, 473, RZS, Republika Srbija
Analizirajući podatke iz
Tabele 1.
se može videti da u Srbiji broj žive stoke kontinuirano opada.
Broj svinja u 2011. godini, manji je za 5,79% ili za 202.000 grla, broj goveda i ovaca, ostao je
na nivou iz 2010. godine a broj živine je manji za 5,22% u odnosu na 2010. godinu. Za
poslednjih šesnaest godina (1996-2011), broj goveda manji je za 42,6%, svinja 32,16%, ovaca
25,62% i živine 19,38%. Po oceni grupe autora Popović R., Knežević M. i Štavljanin B., u
glavne faktore sa negativnim uticajem na situaciju u stočarstvu mogu se svrstati: visok stepen
političke i privredne nestabilnosti tokom 90 - tih godina prošlog veka, odložena tranzicija u
odnosu na druge zemlje u okruženju, nestabilnost mera agrarne politike, nedostatak kooperativne
napitak-nova tehnologija“, evidencioni broj TP-20008 A, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj
Republike Srbije.
7
Stočarstvo je najintenzivnija grana poljoprivredne proizvodnje, ali ne uspeva da ostvari
konkurentnost na međunarodnom tržištu.
1.1.1. Govedarska proizvodnja
Na
Dijagramu
1. je prikazan broj goveda u periodu od 1996 - 2011. godine. Može se uočiti
trend pada broja goveda iz godine u godinu. Prosečna stopa pada broja goveda u poslednje tri
decenije iznosila je 2,47% i predstavlja najveću stopu pada među svim vrstama domaćih
životinja.
8
Najveći pad broja goveda u proteklih 10 godina zabeležen je u brdsko - planinskom
regionu (centralna Srbija) sa stopom od 2,9% dok je istovremeno u nizijskom regionu
(Vojvodina) proizvodnja goveda porasla za 2,1%
9
.
Dijagram 1
.
Broj goveda u periodu 1996 - 2011. godine (u hilj.)
Izvor
: Poljoprivreda, 2009.
Bilten
, br 523, 507, 487, 473, Republički
zavod za Statistiku, Republika Srbija.
8
Popović R., Knežević M., Štavljanin B., (2010). Razvoj tržišta osnovnih stočarskih proizvoda u Srbiji u kontekstu
evropskih integracija, strana 106. Rad je deo istraživanja u okviru projekta „Funkcionalni fermentisani mlečni
napitak-nova tehnologija“, evidencioni broj TP-20008 A, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj
Republike Srbije.
9
Isto, str. 106.
