UVOD
Od pamtiveka, covek se divio svetlosti. Dnevna svetlost sunceva, nocna
meseceva ili svetlost vatrenog plama, pobucivala je strahopoštovanje. Bilo je
potrebno puno vremena da covek shvati ciklicnost pojave i trajanja dana i noci,
periodicnost promena trajanja dana i noci. Svoje aktivnosti cvek je vezivao za
svanjivanje dana i za padanje mraka, odnosno dolazak noci. Vremenom, covek
je ovladao tehnikama i tehnologijama koje su omogucile permanentno “paljenje”,
“posedovanje” i korišcenje svetlosti. Tako se dodatno podizao kvalitet `ivota.
Znacajan uticaj na kvalitet dozivljaja sveta oko nas ima svetlost, to jest,
njen karakter. Na osnovama fizike svetla (optike i fotometrije) i upoznavanjem
covekove potrebe za adekvatnim osvetljenjem, razvila se oblast izucavanja koja
se naziva “svetlost u arhitekturi”. Uloga osvetljenja u covekovoj svakodnevici je
jasna i neosporna. Ono sto ce biti predmet ovog malog istrazivanja bice neki novi
aspekti koriscenja svetlosti, koji su sve cesci u modernoj arhitekturi, a koji
upucuju na dekorativnu njenu ulogu .
Pod “primenom svetlosti u arhitekturi” pre svega smatramo ucesce u
procesu projektovanja jer nije sve sto je osvetljeno (znaci sve) i promisljeno.
Arhitektura nije svaka gradjevina (a samo po neka postane graditeljsko nasledje)
i svedoci smo, neuspelih gradjevina. U arhitektonskoj praksi se prepoznaje cesto
izgovarana cinjenica da se od svih sastavnih cinilaca gradjenja najmanje
vremena pridaje projektovanju. Ako bi, najpre arhitekte, ispravili ovu veliku
gresku, mogla bi se, tada, prosiriti tema i na svetlost u arhitekturi, projektovanje
svetlom.
U svetu su vec decenijama prisutne organizacije koje okupljaju arhitekte
koji se u svom radu vode principima adekvatnog osvetljenja, iskoristenja
prirodnog svetla, automatizacije i kontrole elektricnog svetla. Rezultati rada i
razmene iskustava mogu se videti u mnogim svetskim gradovima na primerima
izuzetno dobro osvetljenih fasada, mostova, ulica i trgova. Nije svako
osvetljavanje istovremeno i ispravno. Mozemo i kod nas uociti mnoge primere
osvetljenih objekata koji deluju impozantno ali pojedini imaju potpuno pogresno
primenjene principe osvetljavanja.
U ovom kratkom osvrtu na ulogu svetlosti u arhitekturi, pokusacu da
predstavim kakve mogucnosti pruza svetlost u projektovanju objekata ili citavih
ambijenata, kao i u ozivljavanju vec izgradjenih prostora. Istrazicu koji su nacini
dekorativnog osvetljavanja nekog urbanog prostora i koje su to metode i aspekti
koje treba sagledavati prilikom projektovanja kako bi se postigao sto bolji vizuelni
efekat. Jer upotrebom svetlosti toliko moze da utice na percepciju ljudi i njihov
vizuelni dozivljaj nekog objekta ili ambijenta da se moze smatrati da je svetlost
jedan od alata ili elemenata “materijalizacije” koje arhitekta koristi u
projektovanju.
1
Pojam “dekorativno osvetljenje”
Pod pojmom
dekorativnog osvetljenja
podrazumeva se reflektorsko
vestacko osvetljavanje zgrada, spomenika , skulptura, mostova, javnog zelenila i
velikih povrsina na otvorenom prostoru kao sto su trgovi, izlozbeni prostori i sl.
Cilj ovakvog osvetljenja je da se istaknu reprezentativni objekti u nekoj urbanoj
sredini, koji su od arhitektonskog, istorijskog ili turistickog znacaja.
Upotreba javnog osvetljenja pored svoje primarne funkcije i, a to je da
omoguci nesmetano kretanje i funkcionisanje ljudi nocu, sve cesce dobija i
ovakvu ulogu. Elementi koji uticu na projektovanje dekorativnog osvetljenja,
predstavnjaju kombinaciju estetskih i “svetlotehnickih” zahteva. Reflektorsko
osvetljenje dobija sve vazniju ulogu u razvoju jednog grada. Dekorativno
osvetljenje omogucava da vredne gradjevine, koje predstavljaju bogatstvo
materijalne i duhovne kulture jedne sredine, dobiju znacaj koji im pripada. (slika
1).
Uloga arhitekte u projektovanju dekorativnog osvetljenja
Da bi se napravila dobra svetlosna atmosfera potrebno ja da arhitekta poznaje
neka utvtdjena pravila i tehnike osvetljavanja, ali i posmatranje i analiza forme i
okruzenja objekta veoma vazna. Arhitekta u tom procesu, svakako, nije sam.
Najbolja rešenja nastaju bliskom saradnjom arhitekata i dizajnera rasvete. Mesta
gde se ideje susretu su biroi za dizajn rasvete, u kojima se analiziraju
mogucnosti postizanja zeljenog efekta i odredjuju vrste i jacine uredjeja rasvete.
Ali to je zavrsna faza u procesu projektovanja osvetljenja. Pre toga je na arhitekti
da, koriscenjem nekih poznatih pravila, ali i svojom inventivnoscu utvrdi kakva ce
to igra svetlosti i senke na najbolji nacin oziveti njegov objekat. Zbog toga cemo
predstaviti neke osnovne principe kojima se treba voditi prilikom osvetljavanja
razlicitih objekata i urbanih sklopova, kako bi dosli do zeljenog resenja.
slika1. osvetljenje muzeja Luvr u Parizu
slika2. Nacionalni teatar u Pragu
2
