UVOD
Ekonomski principi poslovanja se naj eš e vežu za pojam poslovnog uspeha. Poslovni uspeh
preduze a koja posluju u uslovima tržišne ekonomije mora biti zasnovan na osnovnom
ekonomskom na elu koje glasi: ostvariti što ve i rezultat sa što manjim ulaganjima. Poslovni
uspeh - to je uspeh koje preduze e ostvaruje u sferi razmene i na njega pored ostalog deluje
zakon ponude i potražnje. Iskazuje se samo u novcu.
Najpoznatiji i naj eš e upotrebljavani pokazatelji poslovnog uspeha ili ekonomski principi su:
1. Produktivnost,
2. Ekonomi nost,
3. Rentabilnost,
4. Likvidnost.
Koeficijentima produktivnosti, ekonomi nosti, rentabilnosti i likvidnosti zahva ena je
celokupna ekonomija reprodukcije preduze a. Ekonomski principi poslovanja predstavljaju
na ela, pravila kojih preduze e treba da se pridržava. Što je njihova primena potpunija i
doslednija, to je ve a garancija za poslovni uspeh preduze a. Ekonomske principe poslovanja
neki autori ozna avaju kao ekonomske principe reprodukcije. Treba ista i da je njihova
primena neophodna ne samo za proizvodna nego i druga preduze a.
Produktivnost rada je pravilo ponašanja preduze a u ostvarivanju ekonomike rada. Prema
tome, to je princip ekonomije koji zahteva ostvarivanje što ve eg obima proizvodnje sa što
manje utrošenog živog i ljudskog rada.
Ekonomi nost je pokazatelj ekonomskog poslovanja. Izražava se kao odnos izme u
ostvarenih u inaka i utrošenih elemenata reprodukcije. Ekonomi nost u opštem smislu
ozna ava štedljivost, odnosno brižljivost u trošenju sredstava. U poslovanju preduze a to je
nastojanje da se ostvari štednja na pravom mestu, gde je to mogu e. Ostvarivanjem štednje,
troškovi se snižavaju. Elementi procesa proizvodnje su istovremeno i elementi ekonomije
proizvodnje.
Rentabilnost se predstavlja kao odnos izme u poslovnih finansijskih rezultata u toku
odre enog vremenskog perioda i prose nih sredstava koja su u tom razdoblju bila angažovana
za njihovo ostvarenje. Rentabilnost se sastoji od odnosa izme u dohodka i elemenata
angažovanih u reprodukciji, elemenata dohotka i elemenata angažovanih sredstava i faktora
koji uslovljavaju veli inu i dinamiku dohotka.
Produktivnost rada je pravilo ponašanja poduze a u ostvarivanju ekonomike rada. Prema
tome, to je princip ekonomije koji zahteva ostvarivanje što ve eg obima proizvodnje, a sa što
manje utrošenog živog i ljudskog rada.
1. PRODUKTIVNOST
Produktivnost je pokazatelj tehni kog u inka ljudskog rada (živog i minulog) koji je jedini
stvaralac svih vrednosti. Opšti izraz produktivnosti (Pr) izražava odnos izme u koli ine
ostvarenog u inka (Q) i koli ine uloženog živog rada (L) za tu proizvodnju.
U narednim pasusima definisa u produktivnost kao jedan od važnih pokazatelja poslovnog
uspeha nekog preduze a.
1.1. Definisanje produktivnosti
Produktivnost je zahtev da se sa datom koli inom inputa ostvari najve a, ili maksimalna
koli ina proizvoda. Maksimalna koli ina proizvoda, koja može da se proizvede, sa datom
koli inom inputa, zavisi od tehnologije proizvodnje. Tehnologija proizvodnje i proizvodno-
tehni ka efikasnost, u ekonomiji, izrazavaju se konceptom proizvodne funkcije.
1
Proizvodna funkcija je izraz tehni ko-tehnoloških potencijala preduze a, odnosno
proizvodnih mogu nosti preduze a. Proizvodna funkcija pokazuje maksimalnu koli inu
proizvoda, koja može da se ostvari sa datom koli inom inputa, uz primenu, u odredjenom
vremenu, najefikasnije raspoložive tehnologije. Matemati ki, proizvodna funkcija je
jedna ina, koja pokazuje da ukupna koli ina proizvoda zavisi od koli ine uloženih inputa, što
može da se izrazi na slede i na in:
Q=f (L,K)
Kosti , Z. , Milojevi , M (1998),
Ekonomika preduze a,
Institut za ekonomiku i finansije, Beograd,
str. 123
Utoliko je i produktivnost, kao ekonomski relevantan odnos izme u proizvoda i utroška radne
snage istovremeno i merilo kvaliteta ekonomije. Jer, svako pove anje produktivnosti ima za
posledicu srazmerno pove anje mogu nosti potrošnje, odnosno zadovoljenja potreba. Obratno
je ako do e do smanjenja produktivnosti.
Da bi produktivnost imala svojstvo posebnog merila kvaliteta ekonomije preduze a, treba
uzeti u obzir samo onu masu proizvoda koja ima društveno priznanje, tj. koja se realizuje ili,
ta nije koja je realizovana.
2
1.2. Faktori produktivnosti
Faktori produktivnosti su svi oni faktori koji uti u na radni u inak i kao takve ih možemo
grupisati u:
1. Objektivne,
Subjektivne faktore.
1.2.1. Objektivni faktori produktivnosti
Objektivni faktori produktivnosti mogu biti:
•
Tehni ki,
•
Društveni.
Tehni ke faktore
produktivnosti ine sva materijalna i tehni ka sredstva koja služe
proizvodnji, kao i nau na i tehni ka dostignu a koja se ne primenjuju, ali za to postoji
ekonomska mogu nost.
Najzna ajniji ovakvi faktori su:
•
Tehni ke karakteristike proizvoda na osnovu kojih se izra uju normativi rada
izrade proizvoda,
•
Karakteristike tehnoloških procesa koji zahtevaju manji ili ve i utrošak radne
snage pri njegovom izvo enju,
2
Grozdanovi , D. (2004),
Osnovi ekonomike preduzeca,
Ekonomski fakultet, Univerzitet u
Kragujevcu, Kragujevac str. 121
•
Karakteristike sredstava za rad, tj. njihova savremenost i tehnološka usavršenost u
velikoj meri uslovljavaju i visinu produktivnosti rada,
•
Tehni ke karakteristike materijala koji se koriste u proizvodnji,
•
Radna sredina i uslovi rada u takvoj sredini, bez obzira da li se radi o prirodno
uslovljenim ili vešta ki stvorenim uslovima za rad,
•
Obim proizvodnje svojim promenama može uticati na produktivnost,
•
Vid organizacije rada svojim nivoom direktno pove ava ili smanjuje
produktivnost,
•
Nivo organizacije koji se ogleda tehni kom opremljenoš u.
3
Društveni faktori produktivnosti
se mogu samo indirektno menjati, a u njih spadaju
kulturni nivo, tržište, stepen razvijenosti saobra ajne mreže, stanovništvo, i mnogi drugi
društveni elementi.
1.2.2. Subjektivni faktori produktivnosti
Organizacioni, tj. subjektivni faktori produktivnosti obuhvataju sve elemente vezane za
ovekovu li nost u proizvodnji i organizaciji proizvodnje.
Po na inima na koje se ispoljavaju, mogu delovati kroz:
•
Izbor i odlu ivanje o tehni kim i društvenim uslovima proizvodnje. Ovim izborom
se može prona i odgovaraju a zamena materijala, nekih tehni kih ili tehnoloških
procesa i sli no,
•
Kvalifikacije proizvo a a, pri emu treba prona i optimalnu kvalifikovanost
radnog kolektiva u celini,
•
Intenzitet rada, pri emu se nalaze na ini za postizanje optimalnog intenziteta rada
tokom kojeg e se trošiti najmanja koli ina proizvo a eve bioenergije po jedinici
proizvoda,
•
Organizacione mere kojima menadžment, nakon analize celokupnog tehnološkog
proizvodnog procesa, nastoji prona i na ine za eventualno skra enje ili
pojednostavljenje nekih faza rada.
4
Grozdanovi , D. (2004),
Osnovi ekonomike preduzeca,
Ekonomski fakultet, Univerzitet u
Kragujevcu, Kragujevac str. 121
Berberovi , Š., Stavri , B., Baroš, Ž., (2006),
Mikroekonomija
, Apeiron, Banja Luka, str. 252-272
(Cq =tržišna cena po jedinici proizvoda)
Moramo znati da ovaj obrazac može dati pogrešnu sliku produktivnosti rada jer tržišne cene
nisu faktor produktivnosti, a i podložne su promenama. Delimi no problem možemo rešiti
uvo enjem standardnih cena ali ako u proizvodnju uvodimo novi proizvod tada ni to ne e biti
mogu e. Na konkretnom primeru izra unavanje produktivnosti bi izgledalo ovako:
Tabela 3. Izražavanje produktivnosti na primeru heterogene proizvodnje
Vrsta proizvoda
Koli ina
Tržišna cena za 1
proizvod
Vrednost
proizvodnje
X
2.000
30
60.000
Y
2.500
40
100.000
Z
4.000
20
80.000
Ukupno
240.000
Stavri , B., (2004),
Ekonomika preduze a
, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 350-365)
U proizvodnji je u estvovalo 1.200 radnika.
Produktivnost na osnovu tih podataka je jednaka:
P= 240.000/ 1200 = 200 din. za 1 radnika
Druga ije re eno, jedan radnik je ostvario proizvodnje u vrednosti 200 din.
6
3. Proizvod se izražava cenom koštanja
Cena koštanja se sastoji od troškova materijala, sredstava za rad i troškova radne snage.
(Tq=objektivno uslovljena cena koštanja po jedinici proizvoda.)
Stavri , B., (2004),
Ekonomika preduze a
, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 350-365
