УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПРОРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ КОСОВСКА
МИТРОВИЦА
ПРОФЕСИОНАЛНА ЕКСПОЗИЦИЈА ТОКСИЧНИМ
МАТЕРИЈАМА
СЕМИНАРСКИ РАД
Ментор: Студент:
Др Татјана Јакшић Риалда Мемић, 61/18
Косовска Митровица, јануар, 2019. године
2
1. Увод
Проблем загађења природе и животне средине је изразито појачан последњих неколико
деценија. Због повећања броја становника, све је већа индустријска и пољопривредна
производња. Производњу прати повећано коришћење природних руда и споредних
продуката производње као што су отпадне и отровне материје. Долази до загађења ваздуха,
воде, земљишта и хране и на тај начин нарушавају се уравнотежени односи у животним
заједницама.
Штетне материје делују на човека и његово здравље. Стога је у данашње време од изузетне
важности посветити се проблемима очувања природе, животне средине, биотичке
разноликости и здравља човека.
Токсикологија, настала од грчких речи
токсикон-отров
и
логос-наука
, представља науку
о неповољним утицајима хемикалија на живе организме. Она проучава симптоме,
механизме, лечење и откривање биолошког тровања — посебно тровања људи. Главни
критеријум токсичности хемикалије је доза, то јест степен излагања супстанци. Може се
рећи да су скоро све супстанце токсичне под одређеним условима. Парацелзус, отац модерне
токсикологије је рекао да „доза одређује отров“ (
Dosis sola facit venenum
).
Човек је на глобалном нивоу непрестано изложен утицају смеша бројних загађивача које
уноси удисањем, преко коже, и орално, путем гастроинтестиналног тракта, при чему је
орални унос, и то путем хране и воде за пиће, и најзначајнији за општу популацију. Овај
„коктел" загађивача се може одразити штетно на наше здравље, на шта указују и бројна
истраживања и научне студије.
Данас, када смо окружени са више од педесет милиона хемикалија без којих не бисмо могли
ни да замислимо живот, а које улазе у састав лекова, боја, пластичних маса, горива,
средстава за заштиту биља, добро знамо и за опасности које оне носе и по здравље људи и
животну средину.
4
рефлексно, токсична материја изазива надражај рефлексним путем на одбрамбену
акцију код суседних органа који нису у контакту са отровом (прекид дисања код
надражаја нервних завршетака горњих дисајних органа хлором).
Опасне материје су оне материје које при производњи, транспорту, руковању и
коришћењу могу да представљају опасност у погледу угрожавања здравља људи,
материјалних и природних добара. Опасне материје имају бар једно од својстава које их
чине опасним, а то су: експлозивност, запаљивост, склоност ка оксидацији, склоност ка
корозији, отровност, инфективност, радиоактивност, канцерогеност и др. У складу с тим,
може се извршити класификација, која може послужити за идентификацију штетности које
настају коришћењем опасних материја:
•
експлозивне материје
су хемијска једињења или механичке смеше хемијских једињења у
чврстом или течном стању, које у себи садрже неопходне елементе за протицање хемијске
реакције, праћене ослобађањем топлоте и гасних продуката;
•
запаљиве материје
(запаљиве течности и запаљиве чврсте материје) су оне материје које
под нормалним условима могу да се запале и након тога наставе да самостално горе све до
свог потпуног сагоревања;
•
оксидирајуће материје
у додиру са другим материјама се разлажу и при том могу
проузроковати пожар (хлориди, перфлорати, водени раствор водоник - супероксида,
пероксиди алкалних метала и њихове смеше) и органски пероксиди (органске материје са
вишим степеном оксидације које могу да изазову штетне последице по здравље и живот
људи или оштећење материјалних добара. Велики број органских пероксида је осетљив на
повећане температуре и ударе, при чему могу експлодирати;
•
отровне - токсичне
(материје синтетичког, биолошког или природног порекла и
препарати произведени од тих материја који унесени у организам или у додиру са
организмом могу угрозити живот или здравље људи или штетно деловати на животну
средину) и инфективне материје (материје које шире непријатан мирис или садрже
микроорганизме или њихове токсине за које се зна да могу изазвати заразна обољења код
људи и животиња - свежа усољена или неусољена кожа, отпаци од производње туткала,
изнутрице, жлезде, фекалије, мокраћа, гнојиво и др.).
•
радиоактивне материје
су материје чија специфична активност прелази 74 бекерела (0,02
микрокирија) по граму;
•
корозивне материје
чине материје које у додиру са другим материјама и живим
организмима изазивају њихово оштећење или уништење (сумпорна, азотна киселина,
мравља киселина, бром, натријум хлороксиди, хидроксиди, хомогени елементи). Корозивне
материје у додиру са људском кожом изазивају тешка оштећења коже, очију, дисајних
путева и пробавних органа. Деловањем на друге материје могу издвајати топлоту, отровне
гасове и паре што може довести до пожара и експлозија;
• остале опасне материје су материје које се не могу сврстати у претходне класе (азбест, суви
лед...).
5
Слика 1. Ознаке хемијске штетности
Изложеност токсичним супстанцама
Опасност од троваља одређеном хемијском супстанцом зависи не само од њене природе,
већ такође и од могућности да се доће додир са њом, као и од количине-концентрације
супстанце и степена њене ресорпције са места контакта. То значи да је токичност супстанце
тесно повезана са начином и условима експозиције.
Са места контакта (кожа, слузнице) могу се ресорбовати само растворљиве супстанце у
молекулски дисперзном стању. Брзина и степен ресорпције на појединим местима тела су
различити и зависе од грађе и величине површине телесних мембрана кроз које молекули
треба да продру у организам. Ове мембране не пропучтају пасивно сваку супстанцу која
доспе до њих, већ се понашају као селективне баријере. За пролазак токиканта кроз телесне
мембране важна су његова физичко-хемијска својства. Поред тога, од значаја су облик у
којем је активна супстанца примењена, концентрација активне супстанце и време контакта
са ресорптивном површином.
Утицај поменутих фактора на ресорпцију токсиканата се проучава мерењем концентрације
токсиканта у крвној плазми. На основу тога се дефинише ефикасност експозициј, тј.
ефективна доза токсикантакоја доспева у организам. Укупна количина токсикантакоја
доспева у организам различитим путевима претставља тзв. оптерећење тела токсичним
агенсом.
