Z A V R Š N I R A D
Oblast: Medicina rada
NAJČEŠĆE PROFESIONANE MALIGNE
BOLESTI U SVETU I SRBIJI
Mentor: Student:
Prof. dr Dušan Vešović Dimitrije Stanojević
broj indeksa: 13/2017
Beograd, 2020.
Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija “Visan”
BEOGRAD
NAJČEŠĆE PROFESIONALNE MALIGNE
BOLESTI U SVETU I SRBIJI
- završni rad -
Komisija
:
Mentor: Prof. dr Dušan Vešović
Član komisije: Prof. dr Srđan Lazić
Predsednik komisije: Prof. dr Snežana Milanović
Student:
Dimitrije Stanojević
1. Uvod
Svaki čovek provede značajan deo svog života na radnom mestu. Rad predstavlja neophodnost i
uslov za obezbeđenje egzistencije ali i stalni izazov za bezbednost i zdravlje svakog pojedinca i
društva u celini. Čovek radi da bi nešto stvorio, da bi zaradio, ispunio svoje profesionalne
ciljeve, da bi napredovao i usavršavao se. Osim ovih, primarni cilj svakog radnika treba da bude
i očuvanje zdravlja tokom radnog veka, fizičkog i psihičkog, kako bi mogao da neometano i
dugovečno uživa u plodovima svog posla.
Svako radno mesto sa sobom nosi odgovarajući rizk i zanimanje igra važnu ulogu u nastajanju
nekog oboljenja. Posao koji zaposleni obavljaju treba da bude organizovan na takav način da ne
dovodi do oštećenja njihovog zdravlja. Povrede na radu zaslužuju posebnu pažnju zbog toga što
se najčešće javljaju u okviru profesionalne patologije (profesionalne bolesti, individualni i smrtni
slučajevi) i zbog njihovog društvenog i ekonomskog značaja.
U ovom radu posebna pažnja biće posvećena profesionalnim malignim bolestima, načinu
njihovog nastanka kao i merema za prevenciju istih. Uspešnost sistemabezbednosti i zdravlja na
radu zasniva se na efikasnim merama i sredstvima zaštite koje poslodavci obezbeđuju
zaposlenima u cilju prevencije povrede na radu i profesionalnih bolesti, a zaposleni su dužni da
te mere i sredstva primenjuju.
Najveći broj profesionalnih oboljenja nastaje kao posledica dejstva profesionalnih štetnosti u
vezi sa tehnološkim procesom, ali mogu nastati i zbog nefizioloških uslova rada ili zbog
nedostatka opštih sanitarno-higijenskih uslova i uređaja na radnom mestu. Osim štetnih
uzročnika, u pojavi profesionalnih oboljenja, značajnu ulogu igraju i prethodno preležane ili
postojeće bolesti, individualne osobine organizma, genetska predispozicija, urođena i stečena
otpornost organizma, životni standardi i dr. Zakonima i brojnim podzakonskim aktima regulisana
je problematika zaštite na radu, pravo na zaštitu i dužnosti u vezi sa tim, obim zaštite, obaveze
poslodavaca i drugo. Zbog toga je neophodno da se zaposleni pridržavaju određenih mera i
pravila kako bi mogli da obavljaju radne zadatke bez posledica po svoje zdravlje
1.1 Bezbednost i zdravlja na radu
Bezbedno i zdravo radno mesto predstavlja osnovno pravo svakog radnika i jedan je od ključnih
interesa svakog poslodavca. Ovaj cilj je moguće postići samo kroz zajednički rad i saradnju
državnih organa, poslodavaca, radnika, stručnih lica i institucija.
Bezbednost i zdravlje na radu je pravo zagarantovano Ustavom Republike Srbije prema kome
svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove na
radu, potrebnu zaštitu na radu i niko se ovih prava ne može odreći. Kao važan doprinos ima za
cilj promociju i održavanje najvišeg stepena fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja
zaposlenih svih zanimanja, prvenciju oštećenja zdravlja zaposlenih čije je zdravlje narušeno
uslovima rada, zaštitu zaposlenih od rizika nastalih usled činilaca štetnih po zdravlje , rad na
radnom mestu i u radnoj sredini koji su prilagođeni fiziološkim i psihološkim sposobnostima
4
zaposlenih. Ukratko, cilj je prilagođavanje posla zaposlenom i svakog zaposlenog njegovom
poslu.
Na radnom mestu moraju se primeniti sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Uspostavljanje,
razvoj i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu zasniva se na poslodavcu lideru i
zaposlenima, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu koji ima pravo da učestvuje,
bude konsultovan i daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na ovu oblast.
Plan za bezbednost i unapređenje zdravlja na radu može da se sačini za celo preduzeće u fazi
projektovanja, za pojedine pogone ili postrojenja tokom njihove rekonstrukcije ili da bude deo
stalnih aktivnosti u okviru zaštite na radu. Osnovni elementi ovih planova jesu: definisanje
ciljeva i mera, stav preduzeća, procena rizika i projektovanje objekata i opreme. Procena rizika je
najvažniji element i predstavlja proces pregleda radnih mesta i opreme u cilju otkrivanja
postojanja potencijalnih uzroka nesreća na radu, povreda, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi
sa radom. Procenjivanje rizika vrši se prostom opservacijom, ali i složenim analizama sistema na
osnovu sprovođenja anketa, periodičnih pregleda opreme, analiziranja svih incidenata itd.
Analizu rizika sporvodi edukovani tim koji sprovodi zaštitu. Eleminisanje rizika pre nego što
prouzrokuju neželjene efekte suština je prevencije.
1.1.1 Sistem bezbednosti i zdravlja na radu
Zdrav, sposoban, spreman i motivisan radnik nije samo individualni cilj, to je vrhunski, državni i
društveni prioritet. Institucije, zakoni, propisi, preduzeća i pojedinci koji su najdirektnije
uključeni u postizanje ovog cilja i čine ono što se naziva sistemom bezbednosti i zdravlja na radu
u jednoj zemlji. Svrha i cilj sistema bezbednosti i zdravlja na radu jeste sprečavanje povreda na
radu, profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom, kao i unapređenje uslova rada.
U Republici Srbiji, bezbednost i zdravlje radnika spada pod nadležnost Ministarstva rada i
socijalne politike. U njegovom sastavu nalazi se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja
obavlja niz važnih funkcija u okviru sistema.
Uprava, pre svega priprema zakone i propise iz oblasti BZR i daje mišljenje za njihovu praktičnu
primenu. Takođe ima značajnu ulogu u pripremi i izradi nacionalnog programa razvoja sistema
BZR, prati i ocenjuje stanje BZR u Srbiji, prikuplja i analizira podatke o povredama na radu i
profesionalnim oboljenjima, realizuje brojne savetodavne, edukativne i informativne aktivnosti i
pruža poslodavcima i zaposlenima svu neophodnu stručnu pomoć.
Drugi važan organ u oblasti BZR jeste Inspektorat za rad koji takođe funkcioniše u sastavu
Ministarstva rada i socijalne politike, sa osnovnim zadatkom da kroz svoje aktivnosti utiče na
smanjenje broja povređenih i poginulih na radnim mestima. Inspektorat za rad obavlja
inspekcijske poslove i sa njima povezane stručne poslove u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i
zdravlja na radu koji se odnose na:
• Redovan kontrolni nadzor
• Uviđaj smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu
5
1.2 Zakon o bezbednosti zdravlja na radu
Narodna skupština Republike Srbije, 2005. godine usvojila je Zakon o bezbednosti i zdravlju na
radu. Ovim zakonom se uređuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica
koja učestvuju u radnim procesima kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja
povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ovim
zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu
Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i utvđuje njena nadležnost.
Zakon o BZR uvodi i obavezu sprovođenja procene rizika za sva radna mesta u jednom
preduzeću. Procena rizika obuhvata niz aktivnosti usmerenih ka pronalaženju i definisanju svih
opasnosti i štetnosti na jednom radnom mestu i određivanju rizika koji iz njih proističu. Cilj
procene rizika jeste da se izdvoje najznačaniji rizici na svakom radnom mestu kako bi se kroz
definisanje preventivnih mera i mera zaštite moglo uticati na njihovo smanjenje.
Cilj strategije za bezbednost i zdravlje na radu, jeste stvaranje bezbedne i zdrave radne okoline
za zaposlene u Republici Srbiji, radi obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova na radu,
uzimajući u obzir promene na radu i pojavu novih rizika i pretnji.
Preventivne mere, po odredbama Zakona, imaju izuzetan značaj u sprečavanju nastajanja svih
vrsta povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih. Uvođenje
principa primene preventivnih mera predstavlja suštinsku promenu u odnosu na dosadašnje
propise i podrazumeva aktivno preduzimanje svih mera u cilju otklanjanja rizika od mogućih
povređivanja ili nastajanja profesionalnih oboljenja, odnosno oboljenja u vezi sa radom. Po
Zakonu, preventivne mere se primenjuju u svim fazama radnih procesa u postupcima:
projektovanja, proizvodnje, korišćenja i održavanja (sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu
zaštitu na radu, opasnih materija).
1.2.1 Obaveze poslodavaca i zaposlenih
Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim
mogućnostima zasposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva za opremu za ličnu zaštitu
na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugožavaju bezbednost i zdravlje
zaposlenog. Takođe je dužan da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog, u toku
rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda
kojima se obezbeđuje najveća moguća bezbednost i zaštita zdravlja na radu, zasnovana na
primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehničkih propisa i
standarada, propisa u oblasti zdravstvene zaštite, higijene rad, zdravstvenog i penzijskog i
invalidskog osiguranja, i dr. Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi
za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, kao i da
izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu
rada. Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na
radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i
7
