1. Професионални стандарди за обављање фармацеутске
делатности: добре праксе

1.1. Фармацеутска здравствена делатност

Фармацеутска здравствена делатност oбухвата све законски регулисане активности

фармацеута у систему здравствене заштите, орјентисане на задовољење потреба и очекивања
пацијената и друштва

Синоним: фармацеутска здравствена заштита (

Pharmaceutical care

) –

"пацијент у фокусу", представља суштину обављања фармацеутске праксе

Примарна обавеза фармацеута je очување или побољшање здравља (квалитета живота)

пацијената

Основне активности фармацеута у систему здравствене заштите су:

1) обезбеђење одговарајуће (рационалне) терапије и исхода лечења;
2) одговорно снабдевање лековима и одређеним врстама медицинских средстава;
3) промоција здравља и превенција болести;
4) управљање здравственим системом.

1.1.1. Обезбеђење одговарајуће (рационалне) терапије и исхода лечења

Обезбеђење одговарајуће терапије и исхода лечења чине обезбеђивање рационалне

примене   лекова   и   медицинских   средстава   према   принципима   ФЗД-фармације   засноване   на
доказима   (формирање   листа   лекова,   терапијских   протокола   и   њихова   примена   у   пракси,
контрола   прописивања   и   примене   терапије,   пружање   савета   и   информација   о   лековима,
програми   КМЕ,   контрола   промотивног   материјала   о   лековима,   образовање   лаика,   праћење
потрошње лекова,  и др.), затим обезбеђивање задовољавајуће комплијансе (сарадње) пацијента
са здр. стручњацима и праћење ефеката лечења и извештавање о исходима.

1.1.2. Одговорно снабдевање лековима и одређеним врстама медицинских
средстава

Одговорно снабдевање лековима и одређеним врстама медицинских средстава подразумева:

•

набавку квалитетних и безбедних лекова и медицинских средстава,

•

обраду (контрола) рецепата и медицинских налога,

•

припрему фармацеутског производа, укључујући и израду магистралних, односно
галенских лековитих препарата,

•

издавање лекова или медицинских средстава,

•

чување и отклањање отпада од лекова.

1.1.3. Промоција здравља и превенција болести

Промоција здравља и превенција болести обухвата:

•

пружање клиничких услуга у превенцији болести,

•

свеобухватно истраживање и извештавање о садржајима јавног здравља,

•

промоцију безбедне употребе лекова у друштву.

1.1.4. Управљање (менаџмент) здравственим системом

Управљање здравственим системом обухвата управљање делатностима у оквиру

фармацеутске здравствене заштите, управљање лековима кроз целокупан здравствени систем
(избор, набавка, чување, прописивање, издавање, примена и контрола примене, уклањање
отпада од лекова), учешће у истраживачким активностима у циљу побољшања квалитета
функционисања здравственог система и охрабривање за интердисциплинарну сарадњу.

Стратешки циљ фармацеутске делатности је побољшање квалитета услуга и

задовољства корисника пруженим услугама, како би се остварио жељени исход, а то је
унапређење здравља становништва. Фармацеутска пракса мора се заснивати на сталној тежњи
ка изврсности.

1.2. Квалитет фармацетске здравствене заштите (ФЗЗ)

Примена лекова процентуално обухвата највећи део здравствених технологија у

здравственом систему сваке земље (>60%). Укупни квалитет здравствене заштите у значајној
мери зависи од квалитета фармацеутских услуга.

Avedis Donabedian је родоначелник процене и обезбеђивања квалитета у области

здравствене заштите.

Три кључне активности у процесу обезбеђивања квалитета су дефинисање квалитета,

мерење (процена) квалитета и побољшање (унапређење) квалитета. Усклађена интеракција ових
активности доприноси већем квалитету здравствене заштите.

Donabedian – ова дефиниција квалитета здравствене заштите:

Квалитет техничког аспекта здравствене заштите састоји се у примени медицинске науке и

технологије на такав начин да се максимализује њихова корист за здравље без одговарајућег
повећања ризика. Ниво квалитета је, према томе, степен до кога се очекује од пружене
здравствене заштите да оствари најповољнији однос између ризика и користи

Donabedian је увео у праксу упоређивање између остварене (пружене) и очекиване

здравствене заштите на основу унапред дефинисаних мерила и раздвојио је методе за процену
квалитета здравствене заштите по моделу СПИ (енг. SPO):

структура (ресурси) ↔ процеси (услуге) ↔ исходи (резултати)

Donabedian-ов СПИ модел:



ресурси: здравствени радници, инфраструктура, лекови/медиц. средства, информације
(подаци), др. медицинске технологије,



услуге: шта је и на који начин урађено?



резултати: пружање услуга, промене у здравственом понашању, промене у здравственом
стању, задовољство пацијената.

1.2.1. Глобална иницијатива за унапређење квалитета ФЗЗ

Остварење квалитетне ФЗЗ захтева уређење система функционисања:

•

израда, усвајање и имплементација стандарда добре праксе, смерница, протокола

•

процена (мерење) и праћење (мониторинг) пружања услуга у циљу побољшања исхода.

1.3.3.2. Болничка апотека

Болничка апотека је део стационарне здравствене установе - ниво секундарне или

терцијарне здравствене заштите (опште болнице, КБЦ, КЦ). Фармацеути обављају све
активности у оквиру система управљања лековима.

Организациона структура: централна апотека, огранак апотеке, сателитске апотеке;

одељења за: израду магистралних и галенских лекова, израду стерилних препарата, испитивање
и контролу лекова, информације о лековима, клиничку фармацију, фармакоекономску
евалуацију.

1.3.3.3. Циљеви

Општи циљеви су стална брига за добробит и задовољство корисника фармацеутских

услуга, уз дефинисање места фармацеута у систему здр. заштите, односно дефинисање врсте и
квалитета услуга које може/мора да пружа као здр. Стручњак.

Непосредни (надоградња законских прописа) су стандардизација фармацеутских

услуга, униформисање процеса рада у апотекама и дефинисање начина рада којим се грешке у
раду своде на најмању могућу меру.

1.3.3.4. Основни принципи ДАП

1) најважнија дужност фармацеута: остварење благостања пацијента,
2) суштина делатности фармацеута: снабдевање лековима и др. производима доказаног

квалитета и безбедности, давање одговарајућих информација и савета пацијентима и
праћење клиничких ефеката примењених лекова,

3) унапређење рационалне употребе лекова,
4) циљ сваке услуге мора да буде прилагођен индивидуалним потребама сваког пацијента.

1.3.3.5. Предуслови за испуњење захтева ДАП:

1) професионализам на првом месту, при чему су свакако важни и економски

аспекти,

2) постојање система који омогућава утицај фармацеута на одлуке о примени лекова

(пријава нежељених дејстава, грешака у лечењу, недостатка квалитетних или
појаву фалсификованих лекова),

3) стална сарадња са другим здр. радницима, заснована на узајамном поштовању и

поверењу,

4) колегијални, а не конкурентски међусобни однос између фармацеута,
5) подела одговорности за процену и унапређење квалитета између фармацеута и

менаџмента,

6) фармацеут треба да има основне здравствене податке о сваком пацијенту,
7) фармацеут треба да располаже са независним, објективним, свеобухватним и

актуелним информацијама о лековима и др. терапији (ФЗД),

8) мора постојати лична одговорност сваког фармацеута за процену и одржавање

сопствене компетенције у раду,

9) едукативни програми треба да буду усаглашени са савременим потребама и

будућим очекивањима у пракси,

10) приврженост у пракси националним стандардима ДАП који мора да буду

прецизно одређени.

1.3.3.6. Примена стандарда ДАП (основне активности)

Примена стандарда ДАП су активности за унапређење доброг здравља, превенцију

болести, и остварење циљева здр. заштите. Активности везане за снабдевање и примену лекова
и др. медицинских производа (у апотеци, болници или кућној нези). Активности везане за
самомедикацију и активности којима се утиче на рационално прописивање и употребу лекова
(према принципима ФЗД).

1.3.3.7. Додатне активности у оквиру ДАП

Додатне активности у оквиру ДАП су успостављање сарадње са другим удружењима

здравствених радника у циљу остварења активности везаних за унапређење јавног здравља,
укључујући и минимализацију злоупотребе или погрешне употребе лекова

;

објективна процена

(контрола) пропагандног матријала о лековима и другим медицинским производима

;

ширење

валидних и значајних информација о лековима након претходне објективне процене и

активно

учешће у свим фазама клиничког испитивања лекова.

1.3.3.8. Имплементација ДАП у пракси

Имплементација ДАП у пракси подразумева активно прихватање, тј спровођење

усвојених стандарда у свакодневној пракси (носиоци: фармацеути и менаџмент)

континуирано

унапређење квалитета ФЗЗ: на основу датих препорука проценити на ком се нивоу квалитета
тренутно налази поједини елементи ФЗЗ, а затим тежити ка достизању следећег (вишег) нивоа

обезбедити надзор спровођења стандарда ДАП у пракси.

1.3.3.9. Стандарди добре апотекарске праксе у Србији (области стандардизације):



стандарди за објекат/простор,



стандарди за унутрашњи изглед (ентеријер) апотеке и опрему,



стандарди за изглед и понашање запослених у апотеци,



стандарди за набавку и изворе снабдевања,



стандарди израде у галенским лабораторијама апотеке и обезбеђење квалитета,



стандарди за издавање лекова – режим издавања на лекарски рецепт,



стандарди за едукацију, обуку и усавршавање,



стандарди за комуникацију и односе са пацијентима,



стандарди за односе са другим здравственим радницима,



стандарди за менаџмент,



стандарди за издавање/продају лекова са режимом издавања без рецепта и других
фармацеутских производа,



израда и издавање/продаја магистралних лекова/препарата,



управљање фармацеутским отпадом,



стандарди за рад саветовалишта у апотекама,



стандарди за мерење основних здравствених параметара у апотекама.

2.1. Закон о здравственој заштити

* Службени гласник Републике Србије бр. 107/2005 и 72/2009 - други Закон, 88/2010 и 99/2010.

Закон о изменама и допунама Закона о здравственој заштити

* Службени гласник РС бр. 57/2011

Одредбе закона:

1) Основне одредбе,
2) Друштвена брига за здравље становништва,
3) Остваривање општег интереса у здравственој заштити,
4) Начела здравствене заштите,
5) Људска права и вредности у здравственој заштити и права пацијената,
6) Дужности пацијената,
7) Обавезно упућивање у психијатријску установу,
8) Здравствена служба,
9) Утврђивање времена и узрока смрти и обдукција умрлих лица,
10) Узимање, пресађивање органа и делова људског тела,
11) Преузимање тела умрлих ради извођења практичне наставе,
12) Традиционална медицина,
13) Здравствена заштита странаца,
14) Надзор над радом здравствених установа и приватне праксе,
15) Казнене одредбе,
16) Прелазне и завршне одредбе.

2.1.1. Основне одредбе

Члан 1.

Овим законом уређује се:

–

систем здравствене заштите,

–

организација здравствене службе,

–

друштвена брига за здравље становништва,

–

општи интерес у здравственој заштити,

–

права и обавезе пацијената, здравствена заштита странаца,

–

оснивање Агенције за акредитацију здравствених установа Србије,

–

надзор над спровођењем овог закона, као и

–

друга питања од значаја за организацију и спровођење здравствене заштите.

Члан 2. Здравствена заштита

Здравствена заштита, у смислу овог закона, јесте организована и свеобухватна делатност
друштва са основним циљем да се оствари највиши могући ниво очувања здравља грађана и
породице.
Здравствена заштита, у смислу овог закона, обухвата спровођење мера за очување и унапређење
здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја
здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију.