Proizvodi za uživanje
ЈУ „СТРУЧНА И ТЕХНИЧКА ШКОЛА“
ДЕРВЕНТА
Матурски рад из Познавања робе
Тема: Производи за уживање
Ментор : Ученик :
Проф. Милица Ратковац
Дервента, мај
2019.
год.
САДРЖАЈ :
1.
Увод
..........................
.................................
..............
..….............
3
2.
Алкалоиди
............................................................................
4
3.
Чај
..........................................................................................
4
3.1.
Подјела
чаја
..........................................................................
5
4.
Кафа
.......................................................................................6
4.1.
Арабика
..........................................................................................7
4.2.
Робуста
........................................................................................... 7
4.3.
Обрада кафе
................................................................................... 7
5.
Какао
..................................................................................... 9
5.1.
Производња какао масе
................................................................ 9
5.1.1.
Чишћење какаоа.............................................................................................. 9
5.1.2.
Пржење какаоа
................................................................................................ 9
5.1.3.
Дробљење и љуштење какаоа
.......................................................................10
5.1.4.
Мљевење какаоа
........................................................................................... 11
5.2.
Производња какао маслаца
........................................................ 12
5.3.
Производња какао праха
..............................................................13
5.4.
Производња чоколаде
................................................................. 16
5.4.1.
Мијешање и меланжирање чоколадне масе
............................................... 17
5.4.2.
Мљевење и гријање чоколадне масе
............................................................ 18
5.4.3.
Оплемењивање или кончирање чоколадне масе
........................................ 20
5.4.4.
Темперирање чоколаде
................................................................................ 21
5.4.5.
Формирање тебли и паковање чоколаде
......................................................23
5.5.
Складиштење чоколаде
...............................................................24
6.
Дуван..........................
......................................................... 25
6.1.
Психоактивни ефекти.................................................................. 27
7.
Закључак.
................................................................. 29
8.
Литература............................................................... 30

2.
Алкалоиди
Алкалоиди су органска једињења биљног поријекла која у свом саставу
садрже азот и имају изразито физиолошко деловање. У биљкама се налазе
искључиво у облику соли винске, јабучне и лимунске киселине. У чистом
стању могу се добити екстракцијом водених и алкохолних испарљивих
гасова. Већином су јако токсични, а неке користимо свакодневно у исхрани
као производе за уживање. Најпознатији алкалоиди су :
кофеин
(кафа),
теин
(чај),
теобромин
(какао),
теофилин
,
гуаранин
,
капсаицин
(алкалоид љуте
паприке),
пиперин
(алкалоид бибера),
никотин
(дуван)
.
Алкалоиди имају наркотичко дејство ;дјелују стимулативна на нервни
систем усљед чега смањују потребу за сном и повећавају радну способност
.
3.
Чај
Чај је топли напитак који је, након воде
,
најшире употребљен напитак на
свијету. Чај је веома популаран у многим земљама, а најпопуларнији је у
Енглеској, Русији, Кини и земљама Блиског Истока.
Ово ароматично пиће се обично припрема сипање вруће воде преко
осушени листова биљака. Ријеч чај дошла је из персијског језика а чај потиче
из Кине. Сматра се да се у Кини користи као медицинско пиће и имао је
горак укус. Данас се сматра да је употреба чаја једнака употреби свих других
напитака заједно укључујући кафу, чоколаду, газирана пића и алкохол.
Турска се сматра највећом свјетском државом у конзумираеу чаја по
становнику.
4.
3.1.
Подјела чаја
Постоје двије велике групе чајева :
1.
Чај –
који се добија од биљке чај (
Camellia sinensis)
2.
Биљни чај –
који се добија од разних љековитих биљака
Намјена и карактер ових чајева су различити. Први чај у себи има кофеин и
обично се користи као стимулативно или умирујуће средство док се биљни
чај у највећој мјери користи као љековито средство народне медицине. Код
нас је ријеч чај синоним за биљни чај
.
Чај
–
под називом чај подразумијевају се лисни пупољци и млади изданци
биљне врсте Camellia sinensis од којих се на уобичајен начин може
припремити напитак. Према начину производње дијеле се на : црни чај,
зелени чај
и улонг чај, бијели чај.
Црни чај
:
састоји се од листића који су прошли кроз потпуни процес
оксидације. Листићи су увијек тамне боје –
црни или тамносмеђи.
English
breakfast
је један од најпознатијих црних чајева.
Зелени чај
:
састоји се од сувих листића који нису прошли кроз процес
оксидације. Листићи су зеленкасте или сивкасте боје. Чај са аромом јасмина
је један од најпопуларнијих зелених чајева.
Бијели ча
ј :
састоји се од најмлађих вршних листића или пупољака. Ова
врста чаја садржи највиши ниво кофеина због што је кофеин супстанца
којом се биљка брани од инсеката, а сам пупољак је најпривлачнији за
инсекте. Бијели чај спада у најцјењеније и најскупље чајеве.
Улонг чај :
листови ове врсте чаја пролазе само кроз процес варења.
Далеко су мање заступљени од црног и зеленог чаја. Најпознатији улонг
чајеви гаје се на Цејлону.
Биљни чај
–
је уједначено уситњен сув или свјеж дио биљке. Биљни чај се
може правити и од плодова, сјемена, цвијета, листа, стабљике, коре,
коријена... Биљни чај се ставља у промет под називом „чај од....“ при чему
се наводи име биљке као и дио биљке који је употребљен у производњи
(
нпр. „чај од цвијета камилице“, „чај од листа нане“ и др.)
5.

4.1.
Арабика
Арабика је квалитетна кафа, у укупној свјетској производњи заступљена је
са чак
75-
80%. Расте на надморској висини од 600
-
2000 метара и на
плантажама не достиже већу висину од 3 метра. Младици треба три године
до првог цвата, тек наредне године може дати и први плод. Једно дрво у
просјеку даје 1 до 3 кг плода, а у Бразилу берба траје од маја до августа.
Познате арабике : Минас, Сантос, Сигри, Марагогир, Костарика, Мока харар.
4.2.
Робуста
Робуста се узгаја у Африци и Азији
(
Индија, Индонезија, Вијетнам) на
надморској висини до 600м. Узгој ове врсте је лакши, а отпорнија је и на
болести. Заступљена је са 20
-
25% у укупној свјетској производњи.
Карактерише је ситно зрно, свјетлије боје, неправилног облика. Напитак
који би био од чисте робусте не би био одговарајућег укуса, већ опор и
горак,без ароме. Због тога се ова врста користи првенствено за мјешавине
,
будући да даје пуноћи укуса. Највећи произвођачи робусте су : Вијетнам,
Индонезија, Индија и Обала Слоноваче.
4.3.
Обрада кафе
Сирова кафа има оштар укус, тако да се права својства, као и
карактеристична арома и укус добија тек после обраде.
➢
Прва фаза –
термичка обрада. Ово је заправо сушење зрна током којег
губи око 12% своје масе, а временом ова
фаза представља половину
укупног времена пржења кафе.
➢
Друга фаза –
пржење. Током пржења
одвијају се многе физичке и
хемијске промјене кафе, мијења се боја, смањује влажност, губи
тежина и добија арома. Током пржења је најбитнија топлота. На вишој
температури зрна постају тамнија, а на нижој се задржава свјетлија
боја кафе. Топлота проузрокује и раст запремине, ослобађајући
угљен
-
диоксид долази до „кокичастог праска“, односно у ћелијама
кафе се ослобађа притисак који може бити и до 26 бара. Постоји
неколико начина пржења кафе „AFTER
-
DINNER“
,
цимет, америчко,
бечко, италијанско, модерно пржење кафе
.
➢
Трећа фаза
-
хлађење. За хлађење се користи ваздух или вода, сматра
се да је најбоља када која се нагло охлади водом.
7.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti