SADRŽAJ:
UVOD.......................................................................................................................1
1.Privredni razvoj....................................................................................................2
2.Faktori privrednog razvoja.................................................................................5
2.1.Stanovništvo.............................................................................................6
2.2.Prirodni resursi.......................................................................................8
2.3.Kapital......................................................................................................9
2.4.Tehnologija............................................................................................10
3.Savremeni faktori privrednog razvoja.............................................................11
3.1.Informacija............................................................................................11
3.2.Ekonomija obima..................................................................................12
3.3.Sinergetski efekat..................................................................................12
3.4.Tehnologija............................................................................................13
ZAKLJUČAK........................................................................................................14
LITERATURA.......................................................................................................15
UVOD
Privredni razvoj predstavlja, kako i sam naziv kaže, razvoj privrede u određenoj zemlji,
odnosno na datoj teritoriji. Razvoj jedne privrede zavisi od razvoja različitih delova te privrede,
kao što su ekonomija, pravo, informaciona tehnologija itd. Različti faktori utiču na razvoj
privrede, ali ono što je specifčno za savremeno doba jeste da se čovek stavlja centar pažnje.
Odnosno, privredni razvoj ima smisla samo ako omogućava bolji život većini stanovništva u
jednoj zemlji.
Privredni razvoj je bitan jer predstavlja pokazatelj nivoa razvijenosti zemlje, odnosno
pokazuje dokle je jedna zemlja stigla u procesu razvoja kao i kakvi su njeni izgledi za dalje
napredovanje.
rezultata koji su postignuti u povećanju proizvodnje, životni nivo većine stanovništva u
tadašnjim zemljama u razvoju ostao je uglavnom nepromenjen ili se čak i pogoršao.
S obzirom da ovakav koncept privrednog razvoja nije dao očekivane rezultate, početkom
sedamdesetih godina dolazi do pojave novog koncepta privrednog razvoja. Privredni razvoj sada
pored rasta proizvodnju, kao bitne faktore klasifikuje i problem zaposlenosti, siromaštva i
raspodelu dohotka.
Razvoj koji za rezultat ima ekspanziju ukupne proizvodnje i dohotka kvalifikuje se sada
kao karkatura ideje razoja. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, takođe, dolazi i do rasta
interesovanja za probleme prirodnog okruženja. Na to je prvenstveno uticalo nepovoljno stanje
životne sredine izazvano privrednim rastom, ali i strahovanje od oskudice osnovnih prirodnih
resursa na kojima počiva moderna proizvodnja. Preovladava shvatanje da privredni rast sam po
sebi ne predstavlja problem, ali da mora biti pravilno shvaćen jer jedino takav može da
predstavlja rešenje. Polovinom sedamdesetih godina u središte rasprave o privrednom razvoju
dospeva
koncept
osnovnih potreba (basic needs)
. Zagovornici ovog koncepta polaze od
uverenja da se napori društva moraju direktno usmeriti na borbu protiv siromaštva. U programe
razvoja privrede unose se kao osnovni ciljevi zadovoljenje osnovnih potreba najnižih slojeva
stanovništva. To su najčešće potrebe za hranom, vodom, odećom, obućom, prostorom za život,
sanitarnim uređajima, prevozom, zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem.
Devedesetih godina dvadesetog veka, iz koncepta osnovniih potreba dolazi do stvaranja
koncepta ljudskog razvoja
. Koncept ljudskog razvoja ide korak dalje od koncepta osnovnih
potreba i on se ne ograničava samo na nerazvijene zemlje već predstavlja koncept kojim se
dostiže viši nivo blagostanja u svim zemljama sveta. Takođe, ne ograničava se samo na
dostizanje i ispunjenje elementarnih potreba stanovništva već ima u vidu sve moguće ljudske
potrebe. Koncept ljudskog razvoja stavlja čoveka u centar pažnje. Osnovni cilj ovog koncepta i
ekonomskog razvoja jeste stvaranje takvog ambijenta za ljude koji će im omogućiti dug, zdrav i
kreativan život. Ljudski razvoj se definiše kao širenje mogućnosti izbora, odnosno povećanje
broja opcija koje se nalaze pred ljudima. Na svim nivoima razvijenosti jedne zemlje, tri opcije
zaslužuju posebnu pažnju. Reč je o mogućnosti da se vodi dug i zdrav život, da se stiče znanje i
da se raspolaže resursima dovoljnim za pristojan životni standard. Ako ove ključne opcije nisu
raspoložive, mnoge druge prilike ostaju nedostupne. Dakle, prema ovom konceptu ljudi
presdstavljaju i sredstvo i cilj privrednog razvoja.
Pojam ljudskog razvoja sadrži u sebi 4 bitne komponente:
1. Pravičnost - svaki čovek mora da ima jednak pristup opcijama koje se nude kao i drugi
ljudi. Šta ljudi rade sa njima to nije bitno, bitno je samo da su mogućnosti svima iste.
2. Održivost - izražava odgovoran stav prema budućim naraštajima. Predstavlja stav da
naredne generacije moraju da imaju iste mogućnosti za razvoj kao i sadašnje generacije,
odnosno ne smemo uništiti resurse koji danas postoje, već moramo stvoriti nove za
naredne generacije.
3. Produktivnost - predstavlja investiranje u ljudske resurse i omogućavanje ljudima da
maksimalno iskoriste svoje potencijale.
4. Osposobljenost - znači da su ljudi u mogućnosti da biraju po svojoj sopstvenoj volji
između većeg broja mogućnosti koje im se nude.
Krajem dvadesetog veka na osnovu koncepta ljudskog razvoja, dolazi do pojave
koncepta
održivog razvoja
. Održiv razvoj se definiše kao razvoj koji zadovoljava potrebe
sadašnjih, bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da podmire njihove vlastite potrebe.
Pod održivim razvojem se u širem smislu podrazumeva razvoj koji je ekonomski, socijalno i
ekološki održiv. Koncept održivog razvoja pokreće pitanje karaktera ekonomskog rasta i
raspodele njegovih rezultata, ali ne postavlja fizičke i tehnološke barijere za povećanje
proizvodnje. On zapravo ističe da je rast važan, ali ne svaki rast i ne rast po svaku cenu.
