PROIZVODNI I OPERATIVNI MENADŽMENT
Pojam menadžmenta
Reč
Managament
je peuzeta iz engleske literature i kod nas, na
srpskom jeziku, čita se i izgovara kao menadžment. Na engleskom jeziku
glagol „manage“ ima više značanja a najčešća su mu: snaći se i
preovladati. Na osnovu navedenog glagola nastala je i reč
Managament
koja takođe ima više značenja,a osnovno joj je upravljanje, tj. vođenje
raznih poslova. Iako reč menadžment i kod nas ima više značenja, ona
se uglavnom koristi kao odrednica savremenog koncepta uprevljanja.
Danas, kako u stranoj tako i u domaćoj stručnoj literaturi o
menadžmentu, pojam
menadžment
ima više značenja od kojih su tri
najprisutnija: upravljanje, rukovođenje i organizacija. Rzličite definicije
menadžmenta kod raznih autora rezultat su različitog pristupa
proučavanju ovoga fenomena. Tako, recimo za M.P. Follet
1
menadžment
je „ umetnost obavljanja poslova pomoću drugih ljudi“, za H. Koontz
„ aktivnost kojom se vrše određene funkcije sa ciljem da se na efikasan
način obezbede, rasporede i iskoriste ljudski napori i fizički resursi kako
bi se postigao neki cilj“, a za našeg autora V. Bulata „ proces
planiranja,organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima“.
Kod nas, ređe u teoriji a mnogo više u praksi, određenje pojma
menadžmenta se vezuje ili za upravljanje ili rukovođenje, a često se oba
zamenjuju organizovanjem. Razlog ovakvom poimanju menadžmenta
delom treba tražiti i u neadekvatnom prevodu Tejlorovog dela
Shop
menagament
, i
The principles of scientistic menagament
, tako što se prvo
delo prevodi kao naučno upravljanje, a drugo kao naučno rukovoćanje.
Drugi razlog treba tražiti i u činjenici da se menadžment kao termin
masovno koristi od strane širokog kruga stručnjaka različitih specijalnosti
pa se samim time isti termin različito shvata
2
. Henri Fajol je shodno
svojoj administrativnoj doktrini menadžmenta u svome delu
Administration industrialle
lansirao pojam „administracija“ i objasnio
1
Sabrani članci o menadžmentu obljavljeni posmrtno u Londonu 1941. godine kao
knjiga:
Dynamic Administration: The Collected Papers of Mary Parker Follett.
2
Radosavljević, Ž., Tomić, R.: Menadžment u modernom biznisu, BBO Preduzeće za
zaštitu autorskih prava i patenata, Bograd, 2004, str. 23
značaj administrativnog menadžmenta. Shavatanje pojma menadžmenta
ne može se posmatrati izolovano van konteksta istorijskih i konkretnih
uslova date sredine, tj. društveno-ekonomskih sistema. Sigurno da kod
nas poimanje menadžmenta ima kvalitativne razlike u periodu
administrativnog upravljanja privredom (centralističko-planska) i sad
liberalno-tržišna.
Nastanak menadžmenta se vezuje za pojavu industrijske
proizvodnje kao neophodan odgovor za rešavanje rastućih i sve složenijih
problema. Prerastanje zanatske organizacije rada u industrijsku
organizaciju proizvodnje usložilo je ne samo problame u samom procesu
proizvodnje, već i u odnosima između radnika i poslodavaca. Većina
teorija menadžmenta se bazira na praktičnim iskustvima. Analiziranje i
sublimisanje brojnih iskustava iz prakse u vidu pravila i principa imalo je
za cilj brže osposobljavanje i potpunije obrazovanj ljudi koji se bave
menadžmentom, a time i većoj poslovnoj efikasnosti istih.
Menadžment kao upravljanje
je proces planiranja, organizovanja,
motivisanja i kontrole u pravcu postizanja određenih kompanijskih
ciljeva.
3
Izučavanje menadžmenta kao procesa sa određenim fazama isti
definiše kao aktivnost za realizaciju zadatih ciljeva, sa funkcijama
planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole, gde navedene funkcije
predstavljaju faza, tj. podsisteme menadžmenta. Ovako tumačenjenje
menadžmenta podrazumeva veći broj funkcija prisutnih u svim
organizacijama i na svim organizacionim nivoima. To govori o
menadžmentu kao univerzalnoj aktivnosti prisutnoj u svim društvenim i
privrednim oblastima, počev od religije, zdravstva i umetnosti do
proizvodnje, poljoprivrede i trgovine. Slobodno se može reći da se
menadžment kao fenomen utkao u svaku organizaciju , odnosno
organizovanje. Iz tih razloga mišljenja smo da, bez obzira što ih pojedini
autori podvajaju, menadžment i organizacija predstavljaju neraskiduvu
celinu, tj. da organizacija ima centralnu i najvažniju ulogu u
menadžmentu.
Brojni aspekti definisanja menadžmenta ukazuju da je reč o
jednoj kompleksnoj, obuhvatnoj materiji, širokih pravaca primene, sa
daljim mogućnostima razvoja njene teorijske osnove.
3
Jovanović,M.:
Interkulturalni menadžment
, Beograd, 2002, str. 92
2
direktan ljudski rad, totalna produktivnost se bazira na ukupnom
reprodukcionom lancu, i iskazuje se kao:
ostvareno
TPRO = -----------------------------
ukupno utrošeni resursi
Pored ovoga opšteg pokazatelja, efikasnost se može iskazati i
preko
remtabilnosti,
koja pokazuje koliko se uspešno koristi kapital, tj.
da li se postiže profit ili ne, i
stope povraćaja kapitala,
koja pokazuje
opravdanost uloženog kapitala i da li je racionalno ponovo ga ulagati.
Postoji više vrsta efikasnosti, a najpoznatije su:
1. Poslovan efikasnost, da se ciljevi ostvare uz što niže troškove,
2. Alokativan efikasnost, da se rspoloživi resursi adekvatno lociraju,
3. Distributivna efikasnost, da se novostvorena vrednost efikasno
distribuira
4. Ekonomska efikasnost, predstavlja odnos ostvarenih troškova i
dobijenih vrednosti, i
5. Tehnološka efikasnost, iskazuje ostvarenu realizaciju po jedinici
upotrebljenih resursa izraženih u njihovim fiziškim veličinama.
Za svaki organizacioni sistem, a naročito proizvodni, bitno je da
se kriterijumi različitih efikasnosti podudaraju. Posebno je to izraženo
između tehnološke i ekonomske efikasnosti, gde se može desiti da i pored
visoke tehnološke preduzeće ostvaruje nisku ekonomsku efikasnost
(proizvod je tehnički prihvatljiv ali su previsoki troškovi i slaba je
realizacija).
2.2. Efektivnost
Smatra se da je efektivnost preduslov uspešnog poslovanja svake
organizacie, jer ona podrazumeva izbor prave misije , tj. pravih ciljeva.
Samo ona organizacija koja odabere da radi prave stvari, tj. izabere pravu
delatnosi rada biće efektivna. Efektivnost u mnogome zavisi od kvaliteta
menadžmenta i načina rada. Efektivnost je u suštini eksterni problem za
organizaciju i predstavlja odgovor mendžmenta na uticaje promena svoga
okruženja. Praksa je pokazala da je taj odgovor mnogo kvalitetniji kod
timskog rada menadžmenta gde se ostvaruju mnogo veće sinergetske
prednost.
4
Cilj svakog menadžmenta je da njegova organizacija istovremeno
bude i efektivna i efikasna, što u preaksi često nije slučaj. Na primer:
organizacija može biti efektivna a ekonomski neefikasna, tj raditi prave
stvari uz previsoke utroške, i obrnuto. Ukoliko menadžment uspe da
pored efektivnosti (radi prave stvari) ostvari efikasnost (radi to na pravi
način – optimalni utrošci) može se govoriti o uspešnom menadžmentu.
Odnosno, uspešna je ona organizacije
gde se prave stvari rade na pravi
način.
3. Tipologija menadžmenta
U zavisnosti od izabranoga kriterijuma, a imaih više, razlikujemo i
više tipova menadženta. Ti kriterijumi su:
hjerarhijski nivo menadženta,
uključenost rukovodioca u proces rad,
funkcionalna oblast,
vrsta organizacije, itd.
3.1. Hijerarhijski nivoi menadžmenta
Broj nivoa menandžmenta zavisi od brojnih organizacionih
specifičnosti svakoga preduzeća kao što su: „dubina“ i
„visina“organizacije, vrste organizacione strukture i njena složenost,
stepen centralizecije, itd. Nezavisno od navedenih specifičnosti u svakom
preduzeću možemo razlikovati tri nivoa menadžmenta: vrhunski
menadžment, srednji menadžment i niži menadžment.
Više-nivovska organizaciona struktura svakoga preduzeća u
osnovi određuje i nivoe strukture menadženta. Na slici 1.1 prikazani su
nivoi menadžmenta i najčešća organizacona struktura preduzeća.
5
Odluke top menadžmenta su malobrojne i dugoročne i proizilaza iz jasne
streteške vizije rasta i razvoja kompanije. Zadatak top menadžmenta je da
oblikuje svoje poslovno okruženje uočavanjem zahteva i potreba tog
okruženja i iznalaženjem adekvatnih načina da se ti zahtevi ispune.
Takođe brine o oblikovanju sopstvene organizacije, razvijanju menadžera
srednjeg i nižeg nivoa, alokaciji resursa, i td.
Srednji menadžment
(Middle Managament) se još naziva i
operativni, jer folmuliše taktiku i operatiku kroz razrađivanje
sprovođenja dela strategije određene oblasti. Kako su strateške odluke
top menadžmenta globalne i načelne neophodno ih je razraditi i pretvoriti
u operativna zadatke. Na taj način oprativni menadžment definiše
konkratne zadatke i ciljeve poslovnih funkcija i poslovnih jedinica.
Kako je srednji mendžment uglavnom okrenut rešavanju unutrašnjih
problema kompanije i dnevnim aktivnostima to ga pojedini autori
nazivaju i organizacionim menadžmentom.
Srednji menadžment u kompanijama uglavnom čine: direktori
divizija (division Direktor), menadžeri fabrika (Plant Managers) i
menadžeri odeljenja ( Deparment Managers). Potreba za srednjim
menadžmentom je posebno izražena u kompanijama sa izraženom
divizionom organizacionom strukturom. U našim preduzećima to su
direktori sektora (tehnički direktor, direktor proizvodnje, finansijski
direktor, direktor ljudskih resursa) i rukovodioci nižih organizacionih
jedinica. U većim preudzećima uglavnom je prisutna više-nivovska
struktura srednjeg menadžmenta, gde direktori sektora u hjerarhiji ispod
sebe imaju rukovodioce odeljenja, a ovi rukovodioce odseka.
Osnovni zadatci srednjeg menadžmenta su da do detalja razrađuje
odluke top menadžmenta i da sprovodi usvojenu politiku i donete
planove. Direktno su odgovorni za organizaciju i realizaciju proizvodnog
programa. S obzirom da se u strukturi menadžmenta nalaze između top i
nižeg menadžmenta to je njihova uloga veoma specifična, jer su
istovremeno i podređeni i nadređeni. Oni „su istovremeno i stratezi i
izvršioci, slično kao u sportu, oni su i treneri i igrači“
5
i preko njih se
prelamaju svi problemi organizacije. Razvoj i primena informacionih
tehnologija najviše utiča na smanjenje srednjeg sloja menadžmenta, jer se
5
Jovanović, M., Živković, Ž., Cvetkovski, T.:
Organizaciono ponašanje
, “Megatrend”
univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003, str. 259
7
